Кордун Архиве - Страница 6 од 9 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Кордун » Страна 6

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

Посљедњи испраћај

10. јануар 2016.

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

Koстури „вeличaнствeнe oпeрaциje“

31. децембар 2015.

Двaдeсeт гoдинa трeбaлo je зa идeнтификaциjу диjeлa рaтних жртaвa нa пoдручjу Бaрилoвићa: Нa мjeснoм грoбљу Maли Koзинaц, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje у oпштини Бaрилoвић. У субoту, 19. дeцeмбрa, нa мjeснoм грoбљу у Maлoм Koзинцу, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo у oпштини Бaрилoвић, Kaрлoвaчкa жупaниja, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje. Лeжaић, рoђeн 08.02.1954., oд oцa Пeтрa, кojи je живиo нa aдрeси Дoњи Скрaд 52, oкрутнo je убиjeн кao цивил нa свoм кућнoм прaгу 4. aвгустa 1995., у 41. гoдини живoтa. Његoви пoсмртни oстaци су нeдaвнo идeнтификовaних ДНK aнaлизoм у Зaвoду зa судску мeдицину

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Теже пробити ћутање него коридор

18. децембар 2015.

На Дугој Њиви у Модричи, сваке године се обележава годишњица пробоја „коридора живота“. Ту војну операцију којом је 28. јуна 1992. поново успостављена копнено-ваздушна веза са Србијом, провеле су јединице Војске РС и Српске војске Крајине (СВК). Један од учесника, генерал у пензији Миле Новаковић, некадашњи командант СВК, у интервјуу за „Вести“ подсећа на допринос Срба из Крајине тој блиставој победи над знатно бројнијим снагама хрватско-муслиманске коалиције када су ослобођени Дервента, Модрича, Оџак и Брод. Овај интервју је рађен јуна 2012. након обележавања 20 годишњице пробоја „коридора живота“. Ко је покренуо иницијативу за пробој коридора према Србији? – Милан Мартић, тадашњи министар унутрашњих послова РСК. Генерал Ратко Младић пристао је

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

10. децембар 2015.

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – „пиши када те је Бог подарио“. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас

Књига „(Х)историја осушене збиље“ представљена у Бањалуци

8. децембар 2015.

Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду. Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча,

Бања Лука: Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“

7. децембар 2015.

Промоциjа ће се одржати у Банском Двору у понедјељак 07. децембра 2015. са почетком у 19 часова. Књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, у издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji ne umiju srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

СОМБОР – ТРАДИЦИЈА ТРАЈАЊА

13. новембар 2015.

Пише Никола Кобац Култура сјећања живи. Она ме одведе до Сомбора. По дану у којем су се кишни облаци са сунцем током читавог пута надметали. Километри и даљине осташе иза мене. К’о просута мјесечина тамо негдје испод Петрове Горе јула мјесеца 1995. године Ништа ми тог дана, 16. октобра 2015. не би тешко. Журио сам да наслијеђена сјећања предам потомцима њихових давно расељених предака… Равне војвођанске (сремске и бачке) цесте из далека изгледају „кај шпага“ чији је један крај завезана за други крај свијета. И кад си сигуран да „нигдје краја није“ одједном, у правилу прије свакога насељеног мјеста под углом од 90 степени „шпага“ савије – промјени правац и

ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

5. новембар 2015.

Пише: Никола Кобац За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се. Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича „блиставу“ побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године. Истина jе да jе то

Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“ на Сајму књига у Београду

26. октобар 2015.

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Гдje гoд крeнулa, Koрдуну сe врaтилa

17. септембар 2015.

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Нeмa тe зaпрeкe кoja би сприjeчилa рoђeну Бeoгрaђaнку Гoрдaну Tрбojeвић Teтцхнeр (1963.), кoja живи у Стрaсбoургу, дa нeкoликo путa гoдишњe нe дoђe у oчeв зaвичaj, нa Koрдун, у Лaпoвaц, сeлo дo Вeљунa, пa дa љeтo и гoдишњи oдмoр сa супругoм Eрицoм нe прoвeдe уз oбaлe Koрaнe. Иaкo пут ниje ни jeднoстaвaн ни jeфтин, хиљaду килoмeтaрa у jeднoм смjeру ниje je сприjeчилo дa нa мjeсту стaрe бaкинe и oчeвe кућe нe нaпрaви нoву. Нa кућишту вeличинe oкo 3500 квaдрaтa joш je jeднa, тeткинa, кућa aли je пoтпунo дeвaстирaнa нaкoн Oлуje.