Усташе су у периоду од 06. до 08. маjа 1941. године побиле око 520 Срба коjе су ухватили на превару. Приjе тога Срби су били звjерски мучени у школи и жандармериjскоj згради у Вељуну да би их усташе послиjе тога довеле у Хрватски Благаj гдjе су их побили и побацали у ископане jаме у долини између зграде школе и католичке цркве и у природне jаме поред тог мjеста. Вељун, школска и жандармериjска зграда, 6. маjа 1941. године, мучилиште српских цивила. Хрватски Благаj, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маjа 1941. усташе поклале или усмртиле сjекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ.

На данашњи дан у два наврата страдало jе преко 300 Срба: Село Штакоровица, Воjнић. У сjенику усташе поклале и запалиле, 2. маjа 1942. године 27 Српкиња с њиховом дjецом. Западна Славониjа. Хрватске снаге извршиле су 01. и 02. маjа 1995. године агресиjу на Западну Славониjу у операциjи названоj „Бљесак“. У ова два дана убиjено или нестало jе 283 Срба од коjих 55 жена и 11 дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење

Горњи Кирин, Вргинмост, jарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дjецу избjегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Српски народ jе 18. априла страдао у више наврата 1942. и 1945. године: Црни Поток, код Топуског, 18. априла 1942. усташе убиле 64 Србина. Петрова гора, Мрачаjски jарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избjеглица. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба. Извор: – Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. – Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945, Душан Баић, Вргинмост, 1980. (стр 388-398) – Геноцид на Кордуну и околици, Петар Зинаић, Београд 1996, (стр 429-430) Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

Усташе су 10. априла 1942. године извршиле страховите злочине над српским цивилима у селима Катиновац и Снос на Кордуну. Село Катиновац, заселак Дебела Коса, код врела (извора) Разбоjац, усташе 10. априла 1942. масакрирале 21 Српкињу с дjецом. Избодена ножем извукла се испод мртвих Пава Малобабић. У селу Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илиjе Обрадовића, Мане Орлића и Стоjана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дjеце. Приjе злочина маjке и њихове кћери мучене и силоване. Долина испод куће Михаjла Банде, у селу Снос. Из села Снос и Дуњака 10. априла 1942. убиле усташе 100 Срба.  

У Шуми Латићка, код Батноге – Цетинград, 3. априла 1942. усташе  су побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илиjе Обрадовића, Мане Орлића и Стоjана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дjеце. Приjе злочина маjке и њихове кћери мучене и силоване.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Стоп забораву жртава. Ово jе jедини чланак, од неколико реченица, коjи се  нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних коjе не смиjемо заборавити. На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг

Њива Савић Јосифа у близини села Луке. 2/3. марта 1942. године поклале усташе и домобрани 75 српских сељака из села Бегово Брдо и других српских заселака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. jануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

У Пркосу Ласињском, у Карловачкоj жупаниjи, данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вjероисповиjести коjе су убиjене 21. децембра 1941. године. Осим антифашистичких удружења и потомака жртава, виjенце су код спомен -костурнице положили замjеник жупана карловачког за српску националну мањину Синиша Љубоjевић и предсjедник Жупаниjског виjећа српске националне мањине Чедо Косановић. Овом приликом служен jе парастос, jер су у спомен-костурници углавном посмртни остаци православаца, уз тиjела двиjе Јевреjке, неколико Рома, као и Хрвата коjи су се супротставили усташком терору. У име Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Миле Вучетић jе подсjетио да jе на данашњи дан приjе 73 године започела ова усташко-домобранска офанзива, те

21. децембра 1941. године усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима jе било 359-оро деце до 15 година живота. Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвjерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине. У току акциjе коjу jе наредио Анте Павелић, након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима.     Везане виjести: Годишњи помен у Пркосу Ласињском Uništen spomenik u Prkosu kod Karlovca

Предсjедник Одбора за помоћ Србима Космета Милорад Арлов разговарао jе jуче у Карловцу са Његовим преосвештенством епископом горњокарловачким Герасимом о обнови Храма Вазнесења Господњег у мjесту Бовић у општини Вргинмост, коjи се обнавља искључиво средствима добротвора и за чиjи завршетак jе потребно jош средстава. Арлов jе рекао Срни да jе потребно jош средстава за покривање и за постављање звона, те да jе епископу Герасиму предложио да на прољеће, у Београду или Бањалуци, буде организована донаторска вечера, гдjе би се црква заложила за обнову храма у Бовићу, коjи jе био jедан од наjвећих у овоj епархиjи, саграђен 1735. године, а срушен 1941. године. Према његовим риjечима, епископ Герасим рекао jе да

Блатуша, Вргинмост, 6. августа, 16. и 18. септембра 1941. године усташе су поклале и запалиле у кућама села 162 српска сељака.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.