Свештеници Епархије захумско-херцеговачке и приморске служили су данас парастос погинулим борцима код централног спомен-обиљежја у Невесињу, поводом обиљежавања Митровдана – крсне славе општине и сјећања на митровданске битке 1992. и 1994. године. На Споменик слободе положени су вијенци и одата је почаст за 476 погинулих бораца Невесињске бригаде, од којих 64 у двије митровданске битке, због којих Невесиње данас прославља Митровдан као славу општине. Вијенце на споменик положили су изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, у име Народне скупштине Републике Српске посланик Илија Tаминџија, делегација Борачке организације Републике Српске на челу са предсједником Миломиром Савчићем, те изасланик српског члана Предсједништва БиХ. На спомен-обиљежје

У календару обиљежавања значајних догађаја, Удружење Невесињаца у Београду сваке године организује служење помена погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и евоцира успомене на велике битке које је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске водила о Митровдану 1992. и 1994. године. Помен ће се служити на Митровданске задушнице, у суботу 3. новембра 2018. године, у 11.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару. Биће то прилика да се, уз присуство непосредних учесника тих славних битака, још једном подсјетимо дана који су златним словима уписани у историји српског народа. Извор:Слободна Херцеговина Везане вијести: Митровданске офанзиве симбол побједе Митровдан-крсна слава БОРС-а, централно обиљежавање у Невесињу (ФОТО/ВИДЕО) Митровданске битке међу најтежим у протеклом рату

На платоу испред просторија требињске мјесне заједнице Придворци данас је служен парастос за Душка Пујића, борца Требињске бригаде Војске Републике Српске који је погинуо 1992. године. Предсједник Скупштине Борачке организације Требиње Перо Мишељић рекао је да се сваког 24. октобра саборци окупе да одају почаст великом борцу. „Душко Пујић погинуо је на положају Дријен, када је пала Влаштица, а након што је довезао осам рањеника у требињску болницу. Гелер од гранате, коју је испалила хрватска војска, погодио га је директно у срце“, навео је Мишељић. Он је додао да је хрватска војска тада дубоку ушла у територију тадашње општине Требиње. Душков саборац, Србо Шкеро, рекао је да је Пујић, прије

Уместо оптуженог Грбавца на рочишту се појавио његов адвокат Давор Шилић, који је рекао да би се његов клијент појавио уз одређена условљавања. Зденко Грбавац, педесетједногодишњи Хрват против кога је Суд БиХ потврдио оптужницу за злочин против човечности на подручју Коњица, у уторак, 16. октобра, није се појавио на Суду БиХ, где је требало бити одржано рочиште о мерама забране за Грбавца, сазнајемо у Суду БиХ. Уместо оптуженог Грбавца на рочишту се појавио његов адвокат Давор Шилић, који је рекао да би се његов клијент појавио уз одређена условљавања. – Он ће доћи на суђење уколико му буду укинуте мере забране и ако му буде враћен пасош – изјавио је

Када почне да лети перје и све пршти око тебе, све стратегије и замисли одмах падају у воду. Увијек остане мали обични човјек и са њим Свевишњи и Свети Димитрије. Ако он пусти – све је пропало, ако он издржи – све је остало! Само је причу малог обичног човјека свако заборавио, јер он више никоме не треба! Били смо ! Све издржали и на крају преживјели! Сваку државу је направио војник, па и ову – каква је да је! Наша браћа која су положила своје животе, ударили су јој темеље, док смо ми преживјели постали сјене! Војника нико не цијени. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

Полицијска управа Tребиње доставила је Tужилаштву БиХ допуну извјештаја против мушкарца чији су иницијали Н.М. /46/ због сумње да је 1992. године на подручју Чапљине починио злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног српског становништва. Он је осумњичен да је као стражар једног логора, за вријеме оружаног сукоба у БиХ, кршио правила међународног хуманитарног права, првенствено одредбе Женевских конвенција. Према незваничним сазнањима Срне, требињска полиција ово лице сумњичи да је као припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ малтретирао заробљенике српске националности у логору Дретељ код Чапљине, наносећи им душевну и физичку бол, те непосредно учествовао у убиству затвореника Божа Балабана. Полицијска управа Требиње доставила је ове године Тужилаштву БиХ пет

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. „Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску“, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су седам и пет година када су у јулу 1992. убијени заједно са својим родитељима у Коњицу. Сада им је спомен обележје подигао бивши комшија, Бошњак. Осуђен је само један злочинац. Обрис два дечака на хладном црном камену. Окренути леђима, загрљени. Одлазе. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам односно пет година када су их почетком јула 1992. године, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти. Одвезли су их неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. Без осуде, без објашњења, без разлога. Петар, неким