Дан Војске Републике Српске и Дан 327. Моторизоване и Осињске лаке пјешадијске бригаде данас ће бити обиљежен у Дервенти, најављено је из општинске Борачке организације. На централном спомен-обиљежју погинулим борцима посљедњег одбрамбено- отаџбинског рата у 11.30 часова биће служен парастос погинулим борцима, те положени вијенци и цвијеће. У Центру за културу у 12.00 часова предвиђен је свечани пријем. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Брчко: Служен парастос код споменика у Горњем Брезику Бијељина: Обиљежен дан војске У касарни „Козара“ обиљежен Дан Војске Српске (ФОТО/ВИДЕО)  

Суд БиХ осудио је Дамира Липовца на седам година затвора због убистава, нечовјечног поступања и пљачкања српских цивила на подручју Дервенте. Према пресуди, Липовац је као припадник 103. бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/ у Дервенти и командант логора формираног у основној школи у Пољарима, у првој половини јуна 1992. године убио двојицу затвореника. „Ушао је у логор и извео Бориса Стјепановића, те пуцајући из аутоматске пушке га усмртио. Потом је из логора извео све заточенике и показујући им убијеног, говорио да им је то опомена“, рекао је предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић. Липовац је ватреним оружјем усмртио и Бору Марковића, којег је, навео је Јукић, претходно претукао. Вијеће је утврдило

Пред Судом БиХ почело је суђење Алмазу Незировићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручју Дервенте и Брода. Према оптужници, Незировић је од краја априла до јула 1992. године у логорима Рабић и Силос поље, у општини Дервента и логору у насељу Тулек у општини Брод учествовао у мучењу и нечовјечном поступању према затвореним српским цивилима. Тужилац Миланко Кајганић каже да је Незировић оптужен да је у више наврата као стражар злостављао и премлаћивао затворенике, те их мучио на изразито понижавајући начин, преноси Бирн. „Незировић је затворенике тукао палицама, алаткама и разним предметима, мучио их тјерајући их да стављају на сто три прста која користе за молитву, те

Удружење бранилаца града Добоја покреће иницијативу за оснивање фонда за помоћ у одбрани оптужених за ратне злочине пред правосуђем у БиХ. Поручили су да имају сазнања да се за Добој спрема још оптужница и подсјетили да је Тужилаштво БиХ крајем прошле године подигло оптужнице против Милана Нинковића, Борислава Паравца, Андрије Бјелошевића, Милана Савића и Слободана Карагића, оптужујући их за ратне злочине против несрпског становништва на подручју Добоја током 1992. и 1993. године. Подизање оптужница против Добојлија осуђују и у градској Борачкој организацији. Раденко Николић, из Удружења Браниоци града Добоја „2. мај 1992. године“, рекао је да ово удружење данас покреће иницијативу за оснивање фонда за заробљене људе. – Очекује се да је

Бивши припадник Хрватског вијећа одбране (ХВО) Дамир Липовац, који је био командант логора у дервентском мјесту Пољари, потписао је споразум о признању кривице за злочине над Србима 1992. године на подручју Дервенте. Суд ће 12. јануара објавити одлуку да ли прихвата споразум о признању кривице. Предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић рекао је да је суду достављен писани споразум који је потписао Липовац, али да у судници нису представљени његови детаљи. Тужилаштво БиХ терети Липовца, некадашњег припадника 103. бригаде ХВО-а, за злочине почињене 1992. на подручју Дервенте, преноси Бирн. На терет му је стављено да је као командант логора у школи у Пољарима учествовао у убиствима, премлаћивању, пљачки и мучењу заточених

Тужилаштво БиХ саопштило jе да ће, након расписивања потjернице, из Холандиjе данас бити изручен правосуђу БиХ Дамир Липовац, држављанин БиХ и Хрватске, због сумње да jе починио ратни злочин над цивилима српске националности на подручjу Дервенте 1992. године. Након што jе Тужилаштво БиХ дошло до оперативних сазнања да се осумњичени налази у Холандиjи, покренут jе низ активности за његово лоцирање и изручење правосуђу БиХ. Холандске власти, након захтjева Тужилаштва БиХ и правосудних институциjа БиХ, одлучиле су Липовца изручити БиХ ради процесуирања због ратних злочина. Липовац се, као бивши припадник ХВО-а, терети за убиство, мучење, злостављање и друге злочине почињене над жртвама, цивилима српске националности на подручjу Дервенте. Након изручења БиХ,

Спомен комплекс Чардак код Дервенте Служењем парастоса, полагањем виjенаца и цвиjећа, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су нађени посмртни остаци убиjених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак. Предсjедник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао jе да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање jе одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. „На овом мjесту гдjе се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена jе масовна гробница са 19