Бојан Весовић (1973-1992) је српски страдалник и мученик који је зверски мучен и убијен од припадника хрватске војске у сплитском логору Лора 1992. године. Он је као младић у пролеће 1992. године из родног Крагујевца отишао у Приштину, на Косово и Метохију на редовно одслужење војног рока, а потом је пребачен у Босну и Херцеговину. Тамо у околини Купреса је заробљен од хрватских снага, а потом одведен у злогласни казамат за Србе „Лора“ у Далмацију. Преживели сведоци овог ужаса су сведочили после пред судом шта су хрватски војници урадили Бојану. Умро је у најтежим мукама, а локација његових посмртних остатака дуго није била позната. БИОГРАФИЈА Бојан Весовић, од оца Мирослава

У организацији Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини. Члан Удружења “Суза” Драгана Ђукић подсјетила је на свирепост Хрватске војске и начин на који је на данашњи дан прије 25 година убијено 40 Срба на Миљевачком платоу, иако је било потписано примирје. “Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а након два месеца јама је ексхумирана”, рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут. Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала

Сутра се навршавају 25 година од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас” у Београду. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом

Четврт века од злочина над црногорским војницима бивше ЈНА у Хрватској и БиХ. Црна Гора не покреће питање злодела хрватских паравојних снага. Они који су убијали у “Лори” и Дувну никада нису одговарали Четврт века је прошло од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе који су починили припадници војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру “Лора” код Сплита и хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године, а да они који су окрвавили руке никада нису одговарали. Пре годину дана Удружење бораца ратова од 1990.године Црне Горе доставило је Миливоју Катнићу, главном специјалном државном тужиоцу, позамашну документацију о злочинима над њиховим саборцима, црногорским

Након што је Жупанијски суд у Сплиту крајем априла првестепеном пресудом у процесу “Лора 2” осудио тројицу војних полицајаца за злочине почињене у овом логору, бивши заточеници Лоре очекују да се активирају њихови захтјеви за одштету. Међутим, пошто се одштетни захтјеви разматрају у парничном поступку, због високих трошкова нису сигурни хоће ли успјети у намјери да од државе Хрватске наплате одштету за тортуре које су прошли у сплитском логору смрти. Првостепеном пресудом у процесу “Лора 2” Тончи Вркић осуђен је на шест, а Анте Гудић и Анђелко Ботић на по четири године затвора. Пошто већ служе казну за “Лору 1”, суд им је досудио јединствене казне од десет година за

Српска јавност је за Ивицу Бачића, пензионисаног припадника Хрватске војске, чула тек недавно, кад је објављена вест Веритаса да је породица Јанка Чакића успела да добије одштету од Хрватске због убиства које се догодило 1995. године. Тада је и проглашен “хрватским Симоном Визенталом” и “ловцем на злочинце”, а у разговору за “Вести” објашњава како се задесио у тој улози, има ли због тога проблема и да ли породице страдалих Срба могу да очекују правду. Посмртне остатке Јанка Чакића сте открили на месту које је пре вас претраживала хрватска Комисија за нестале. Очигледно нису добро гледали? – Контактирала ме је породица Јанка Чакића и замолила да, ако могу, покушам да сазнам

На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило убиству регрута Гешовског? У девет часова, путем интерне радио-станице, председник Независног синдиката Бродограђевне индустрије Сплит и председник Хрватске уније независних синдиката за средњу Далмацију Јуре Шундов позвао је шкверане да се окупе пред главним вратима бродоградилишта, да би сат времена касније кренули пут Команде ВПО. Нешто пре једанаест часова, шкверане и раднике из других сплитских предузећа, као и грађане који

Поводом двадесет и шест година од убиства Срба из Задра и масовног уништавања српске имовине у такозваној кристалној ноћи, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу против некадашњих задарских челника, полиције овог града и њихових претпостављених. Линта је саопштио да се данас навршава 26 година од “профашистичког догађаја који је назван задарска кристална ноћ или прогон задарских Срба”. “Наиме, 2. маја 1991. године бијесна руља је ријешила да се обрачуна са Србима и њиховом имовином. Руља је била наоружанa моткама и шипкама, а током шетње градом пјевала је усташке пјесме и узвикивала усташке пароле, чиме je послалa јасну поруку да

Због ратних злочина 1992. године против ратних заробљеника из бивше ЈНА и српских паравојних јединица у сплитском затвору “Лора”, тројица бивших војних полицајаца неправоснажно су осуђена на вишегодишње затворске казне у случају “Лора 2”. С обзиром на ранију правоснажну осуђујућу пресуду у случају “Лора 1”, у којем им се судило због ратних злочина против цивила, судија Жупанијском суда у Сплиту Владимир Живаљић пресудио је заменику управника Војно-истражног центра “Лора” Тончију Вркићу обједињену затворску казну од десет година, а припадницима 72. јединице војне полиције, Анти Гудићу и Анђелку Ботићу укупно по осам година затвора, пренела је агенција Хина. У случају “Лора 2”, Вркић је добио шест, а Гудић и Ботић по

Недавно су медији у региону пренели вест да је сплитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившег управника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша(53), некадашњег чувара у истом затвору, због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја до 17. јула 1993, а два мушкарца и две жене истог имена и презимена који су били заточени, злостављани су на разне начине. Тукли су их рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима, једног мушкараца терали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер се није имао чиме бријати, поливали су их хладном водом,