“Lovac na duhove” ekskluzivno za “Vesti”: Bog je uvek na strani pravednika

Datum objave: ponedeljak, 29 maja, 2017
Veličina slova: A- A+

Srpska javnost je za Ivicu Bačića, penzionisanog pripadnika Hrvatske vojske, čula tek nedavno, kad je objavljena vest Veritasa da je porodica Janka Čakića uspela da dobije odštetu od Hrvatske zbog ubistva koje se dogodilo 1995. godine. Tada je i proglašen “hrvatskim Simonom Vizentalom” i “lovcem na zločince”, a u razgovoru za “Vesti” objašnjava kako se zadesio u toj ulozi, ima li zbog toga problema i da li porodice stradalih Srba mogu da očekuju pravdu.

Počinjeno mnogo zločina: Hrvatski vojnik u Kninu-Lična ahriva
Počinjeno mnogo zločina: Hrvatski vojnik u
Kninu-Lična ahriva

Posmrtne ostatke Janka Čakića ste otkrili na mestu koje je pre vas pretraživala hrvatska Komisija za nestale. Očigledno nisu dobro gledali?
– Kontaktirala me je porodica Janka Čakića i zamolila da, ako mogu, pokušam da saznam njegovu sudbinu. Uzeo sam izveštaj hrvatskog Helsinškog odbora na 220 strana i shvatio da u tim papirima, samo ako se malo bolje pregledaju, postoji jasan putokaz kako doći do istine. Onda sam došao do spiska “grobnih knjiga” u Zadru i već letimičnim pregledom shvatio da je Čakić na lokalnom groblju zaveden kao N. N. osoba, ali da se tu nalazi još nekoliko nestalih Srba.

Nije baš nekoliko, našli ste posmrtne ostatke još 14 Srba?
– Nije sve bila moja zasluga. Tek kada je to groblje ponovo ekshumirano, došlo se do tog broja.

Kako je moguće da to zvanični organi Hrvatske nisu videli?
– Pitanje je onda kako i predstavnici Srbije takođe to nisu videli, jer su zajedno obavljali ekshumaciju! Nemam odgovor kako je to moguće. Ili nisu želeli da bilo šta nađu ili nisu znali gde da traže. Pokazalo se da je za sve bilo potrebno samo malo dobre volje i ništa više.

Bajić je zločinac

Mešate se i u posao državnog tužioca Hrvatske Mladena Bajića?
– Mladen Bajić je korumpirani ratni zločinac i ubica koji je pokazao svoje pravo lice fabrikovanjem dokaza, falsifikovanjem dokumentacije za predmet Lora 1, gde je 44 neuka, nepismena civila proglasio srbočetnicima bez bilo kakvog materijalnog dokaza, bez ijedne ispaljene čaure kao dokaz toj tvrdnji.

Da li ste imali problema zbog svog rada?
– A koga to imam da se plašim? Gotovo 99 odsto slučajeva, gde god bih pokucao, vrata bi mi se otvorila. Kada čovek radi nešto što je časno, plemenito, onda i drugi to prepoznaju i žele da se uključe. I Bog je na strani pravednika.

Bačić u uniformi hrvatske vojske-Lična arhiva

Istražujete li trenutno neki slučaj?
– Početkom ove nedelje uspeo sam da nađem telo Mare Stupar, rođene Vujasinović. Ona je rođena 24. aprila 1929. godine, a nestala je neposredno po završetku “Oluje” 1995. godine. Pozvala me je njena ćerka i zamolila za pomoć jer su bezuspešno tražili Maru duže od 22 godine! Ispostavilo se da oni, zapravo, nikada nikome nisu nisu prijavili taj slučaj.

Kako je to moguće?
– Ne znam, nemam objašnjenje. Njena ćerka mi je rekla da je slučaj prijavila, ali ne zna ni kada ni kome. Proverio sam u Crvenom krstu, a zatim i u policiji, u Nacionalnom registru nestalih. Nigde ne postoji ni prijava, ni ime Mire Stupar. Počeo sam da tragam za “duhom” i najveći apsurd je što sam na kraju njene posmrtne ostatke uspeo da nađem za samo dva dana.

Kako?
– DNK analiza će pokazati da li sam u pravu, ali na osnovu svih činjenica, to je ta žena. Našao sam je na osnovu sudskog izveštaja sa obdukcije, jer je nađena 1995. u blizini hidroelektrane Manojlovac, a zakopana krajem iste godine na pravoslavnom groblju u Šibeniku kao N. N. osoba, redni broj grobnice 25. Tražili smo uvid u kompletnu sudsko-medicinsku dokumentaciju, pa ćemo verovatno na osnovu nalaza s obdukcije znati kako je nastradala, mada sumnjam da je reč o prirodnoj smrti.

Zar sve to nije bio posao državnog tužioca u Šibeniku?
– Biću zlurad, verovatno je destimulisan malom platom od svega 2.500 evra mesečno. Iskreno, ne razmišljam zbog čega ovaj posao nije uradio tužilac, a mogao je. Ja znam da nisam mogao da okrenem glavu, da odbijem vapaj tih ljudi. Zapravo, tako sam i “ubačen” u čitavu priču otkrivanja nestalih Srba. Nisam vaspitavan tako da okrenem glavu kada vidim čoveka u nevolji. Kako odbiti ljude koje više decenija proganja muka nestalih članova porodica, a sve su to obični ljudi, neuki, uglavnom siromašni. Izgleda da živimo u takvom vremenu da više nikoga nije briga za drugog, pa čak ni državama za svoje građane.

Ivica Bačić danas-Lična arhiva
Ivica Bačić danas-Lična arhiva

Mogu li porodice ubijenih Srba iz Hrvatske da uopšte očekuju pravdu?
– Svojim ličnim angažovanjem pokušavam da se ta pravda zadovolji. Jednostavno, treba pokušati učiniti nešto za svoje bližnje. To je valjda poziv za sve nas, bilo da smo Srbi, Hrvati, muslimani. Naša je dužnost da pomognemo, da pokušamo da animiramo javnost, da se utiče da pravosudni organi rade svoj posao. Pri tome, ti nesrećni ljudi koji više ne žive u Hrvatskoj moraju vršiti pritisak i na ove svoje, ja ih zovem “Srbe po zanimanju”, predstavnike u Saboru i drugim državnim institucijama. To su ljudi koji moraju da se brinu o interesu svoje zajednice, ali umesto toga, oni se isključivo brinu za sopstveni interes.

Najlakše je okriviti Srbe u Hrvatskoj?
– Dobro, budite u pravu. Ali, u tom slučaju, da li je logično da se problemima nestalih Srba bavim ja, a ne predstavnici tih Srba? Valjda je svrha bavljenja politikom da se učini nešto dobro za svoj narod.

Bio srpski zarobljenik

Najčudnije je što ste bivši visoki oficir Hrvatske vojske, čak su Vas zarobili pripadnici Vojske RSK?
– Zar je bitno šta mi je bio profesionalni poziv, kao što smatram da je nebitno i kako se žrtva zove ili da postoji naš ili vaš zločin. Zločin je zločin. Otuda i radim u ime pravde, pomirenja među narodima. Svaki narod treba da učini sve da odvoji žito od kukolja. Meni su ljudi koji su se predstavljali kao četnici ubili slepog ujaka Šimu Lovrića, kao i komšije Mariju i Matu Bačića. Prvi ubica je trenutno u Pertu, u Australiji, a ovaj drugi u okolini Zaječara. Zar je trebalo da kažem da je taj zločin veći od onog koji se dogodio baka Mari ili nad Jakom Čakićem? Pri tome, Janka je u ime Hrvatske ubio pravoslavac po majci, čovek koji je toliko mrzeo Srbe da se prvo iživljavao nad njima, zatim ubijao i na kraju spaljivao! To je užasno. On je imao modus operandi svojih zločina i Državno tužilaštvo Hrvatske je otuda veoma lako moglo da dođe i do njegovi žrtava, ali to nije učinilo. Zapravo, svi dosadašnji slučajevi na kojima sam radio pokazali su da je bilo relativno lako doći i do tela žrtava i do počinilaca. Za to je trebalo samo malo dobre volje.

Autor: Đ. Barović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Pravda još nije stigla za zločine u Varivodama i Gošićima

licemjerna izjava pomoćnika hrvatskog ministra pravde

Hrvatska odgovorna za zločin u Varivodama | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top