У Биљанима Горњима, селу с можда најљепшим видиковцем у Далмацији, с којега се виде чудесне природне љепоте, живи тек мало остарјелих становника У проријеђеном и запуштеном, готово заборављеном селу Биљани Горњи у задарском залеђу, у претпрошлом вијеку, тачније 1857. године, живјело је 300 становника. Сто педесет година касније, 1991. године, село је бројало 1.056 мјештана, десет година касније број становника смањен је на једва педесет. Данас тек 150 времешних повратника води тешку борбу за пуко преживљавање, једва спајајући крај с крајем и дан за даном. Камо год да се окренете по благој узвисини гдје је село смјештено, на све стране пуца фасцинантан поглед који се не заборавља. С једне стране су

Генерал мајор некадашње ЈНА Борислав Ђукић изјаснио се данас пред Жупанијским судом у Сплиту да није крив за рушење бране Перућа 1993. године. Оптужница терети Ђукића да је као командант 221. моторизоване бригаде 9. книнског корпуса издао команду о рушењу бране са 30 тона експлозива. Према наводима оптужнице, Ђукић је добио наредбу од генерала Ратка Младића, тадашњег команданта 9. книнског корпуса ЈНА и команданта Српске војске Крајине генерала Милета Новаковића. Генерал Ђукић је одбио понуђеног преводиоца хрватског језика, рекавши да му не треба јер је у школи учио српски, јављају хрватски медији. Тужилаштво је предложило испитивање укупно 28 свједока, махом српских и хрватских војника и запослених у безбједносним службама, а

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша. Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је Срни да је напад хрватске војске на Миљевачки плато био први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Тужни епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. „Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у јаму која је била депонија“, навела је Ђукићева.

На данашњи дан навршавају се 24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен. Тим поводом у Цркви светог Марка на Ташмајдану данас ће бити служен парастос убијеним Србима. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се

Двадесетпрвог јуна 1992. године Хрватска војска је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у којем је  преузела контролу над простором од 108 квадратних километара и 7 села. Био је то први већи напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК. Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Резолуцију 762 која осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија. Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима,

Породице жртава затражиле су да органи Хрватске покрену процесе против одговорних за злочиначке акције Хрватске војске на заштићено подручје УН у селу Миљевци у околини Дрниша 21. јуна 1992. године, када је убијено и измасакрирано 40 територијалаца тадашње Републике Српске Крајине. Истина о тим акцијама не смије да се крије, саопштено је Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. Тај злочин Хрватске војске након успостављеног примирја и доласка мировних снага УН био је најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно догодило у познатим акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“, наводи се у саопштењу. За почињене злочине над Србима у овим акцијама

Подгорица – Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (УБР) затражило је од специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића да их писмено обавести о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе (ВДТЦГ) и Државног одветништва Републике Хрватске (ДОРХ) докле се стигло на процесуирању великог ратног злочина означеног као „Лора 3”. Црногорски борци су овај захтев упутили поводом 24. године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко­шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војноистражном центру „Лора”, Сплит, и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године. Како је рекао за наше новине директор УБР Радан Николић, та организација је Катнића

Недавно  је  један регионални хрватски медиј објавио вест да је капетан бојног брода Павле Пантић (77) – упркос  могућности да споразумом с хрватским тужилаштвом постигне договор којим би добио казну испод пет година затвора и могућност да је служи у Републици Србији – одбио признати кривицу за ратни злочин. Иако се ради о Србину и држављанину Србије и припаднику ЈНА и ЈА, нисам приметио да је било који српски медиј пренио ову информацију. Ко је Павле Пантић? Павлу Пантићу се, са још 31 припадником ЈНА, пред Жупанијским судом у Сплиту судило први пут 1994. према оптужници која им на терет ставља смрт пет и рањавање 20 цивила и причињавање штете

Удружење бораца ратова од 1990. предало Специјалном тужиоцу доказе о злочинима над војницима ЈНА. Траже изузеће заменице тужиоца Лидије Вукчевић због „Лоре 3“ ПОВОДОМ 24. године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру „Лора“, код Сплита, и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини, у априлу и мају 1992, Удружење бораца ратова од 1990. Црне Горе обратило се главном специјалном државном тужиоцу, Миливоју Катнићу. Од њега захтевају информацију о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе и Државног одвјетништва Хрватске у процесуирању овог ратног злочина, под ознаком „Лора 3“. – Пре десет година Врховни државни тужилац

Загребачки режисер Ненад Пуховски рекао је да случај Тање Дуић која је као супруга управника логора „Лора“ Томислава Дуића учествовала у мучењима логораша, а сада добија награду Друштва хрватских књижевника, показује да није једина и највећа одговорност на извршиоцима злочина, него на политичким елитама. „Дуић, који је био управник логора и сада је коначно у затвору деведесетих је био међу посљедњим евакуисаним из Вуковара. Држава, дакле, ставља такву особу за управника логора, јер зна и мора да зна шта ће тај човјек радити тамо. Умјесто да га пошаље на рехабилитацију на неку фарму пилића, она му даје могућност да у логору са српским, црногорским и `босанским` заробљеницима ради шта хоће“,

Сведочење супруге и сина пилота Мићића, заточеника “Лоре”, кога је злостављала Тања Белобрајдић. Супруга Слађана: Када су га разменили, једва сам га препознала. Син Душан: Желео сам да се суочим са очевим крвницима ДА Тању Белобрајдић Друштво хрватских књижевника “Славић”, недавно није наградило за роман “Црни капут”, њено прво списатељско остварење, могуће је да би њена стварна улога у трагедији Срба, заточеника сплитске “Лоре”, остала заточена у тами истине о српском страдању у овом злогласном казамату. Награда која јој је додељена за “најбољи првенац у протеклој години”, међутим, отворила је никад незарасле ране и сећања. Покренула причу о стварној роли списатељице с почетка 90-их. Мучитељице која у роману своју монструозну