Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки „Вечерњи лист“. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје