Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је рекао да, нажалост, суве чињенице показују да у Хрватској апсолутно нема политичке воље да се казне починиоци и налогодавци злочина, не само над Србима у војној акцији „Бљесак“, него и над Србима у другим хрватским злочиначким акцијама. Линта, који је присуствовао у Цркви Светог Марка парастосу поводом 21 године од прогона Срба у акцији „Бљесак“, рекао је да нису кажњени ни починиоци злочина над Србима у акцијама Откос, Масленица, Миљевачки плато, Медачки џеп и Олуја. Он је додао да у Хрватској нема политичке воље ни да се казне злочинци и налогодавци злочина у низу хрватских градова, на првом мјесту у Сиску, гдје

Документационо-информативни центар „Веритас“ осудио jе рушење споменика коjи су у ноћи између 15. и 16. августа починили непознати вандали у порти православне цркве Преображења Господњег у мjесту Медари код Нове Градишке у Хрватскоj и очекуjе да полициjа пронађе починиоце. „Веритас осуђуjе оваj вандалски чин и очекуjе да ће хрватска полициjа у откривању и процесуирању његових починилаца бити ефикасниjа од многих раниjих напада на Србе, њихову имовину, културне и духовне споменике“, саопштено jе из те невладине организациjе. Споменик у облику православног крста од биjелог мермера, висок 2,5 метра, подигли су краjем jула ове године мjештани Медара и Трнаве за 52 погинула мjештана ових села у пероду од 1991. до 1995. године.

Непознати вандали срушили су спомен-обиљежjе погинулим мjештанима у протеклом рату у селу Медари код Нове Градишке, у Хрватскоj, а коjе jе недавно подигнуто у дворишту српске цркве Преображења Господњег, рекао jе Срни мjештанин овог села Милан Романић.   Ово спомен-обиљежjе подигнуто jе приjе неколико дана, а требало jе бити освештано 19. августа на Преображење Господње, коjе се у овом селу прославља као црквена слава.   На спомен-крсту пише „У знак сjећања на све настрадале мjештане Медара и Трнаве 1991-1995. године, мjештани Медара-Трнаве за Преображење 2015. године“.   Мjештани из Медара рекли су Срни да jе оваj вандализам наставак злочина из мржње коjи jе интензивиран након прославе 20 година од „Олуjе“

За већину коjа се сваког маjа окупља у Окучанима ‘Бљесак’ jе био и остао величанствено обављена акциjа, унаточ томе што су досад из западнославонских гробница ексхумирани посмртни остаци 145 особа српске националности. Идентифицирано jе свега 85 тиjела Колона избjеглица бjежи из Западне Славониjе маjа 1995. Било jе рано jутро 1. маjа 1995: дjеца су jош спавала када су у село Медаре, у заштићеноj зони УНПРОФОР-а, упали хрватски воjници и започели дводневну воjно-редарствену акциjу ‘Бљесак’. Без икакве воjске и наоружања, мjештани су слиjепо вjеровали да ће, у случаjу напада, непалски батаљун УНПРОФОР-а заштитити барем наjмлађе. Но та се jединица повукла уочи напада ХВ-а, коjем jе предала своjу базу. Тога кобног jутра

Парастос у цркви Св. Марка у Београду Служењем парастоса у цркви Светог Марка у Београду обиљежено jе 20 година од страдања Срба и њиховог протjеривања из Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе „Бљесак“, за коjу jош нико ниjе одговарао нити jе процесуиран пред домаћим или међународним судовима. Парастосу, коjи су служили свештеници цркве Светог Марка, присуствовали су представници избjегличких удружења, преживjели Срби и потомци српских жртава у акциjи „Бљесак“ током коjе jе за два дана убиjено више од 280, а протjерано 15.000 Срба. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружња Срба из Хрватске Милоjко Будимир, коjи jе присуствовао парастосу, рекао jе новинарима да се готово мало шта промиjенило посљедњих

Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе Фото Тањуг ОКУЧАНИ/ГРАДИШКА – Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак као дан када jе, како тврде, ослобођена Западна Славониjа, териториjа коjа jе у то време била под заштитом УН, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе. Истовремено, служењем парастоса, полагањем венаца и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци, Република Српска, jе данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обелезена 20-та годишњица од страдања Срба и њиховог протеривања

Првог маjа 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу на српску област Западна  Славониjа, у саставу РСК, у вриjеме када jе ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вриjеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбjедна мjеста, препуштаjући своjе штићенике на милост и немилост хрватским агресорима. Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 воjника) кренуло jе више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да jе агресора било више него становника у овоj области, а омjер воjника jе био 4:1 у корист агресора. Агресор ко агресор, немилице jе тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ

Предсjедник Удружења Срба протjераних из Западне Славониjе Крсто Жарковић рекао jе данас у Градишци да ни након 20 година суштински ниjе почео повратак Срба на подручjе Западне Славониjе. Жарковић jе на конференциjи за новинаре рекао да jе према попису из 1991. године на подручjу Западне Славониjе живjело око 106.000 Срба, а према попису из 2001. године око 27.000, што говори да jе у том периоду протjерано око 75 одсто српског становништва. „Дио Срба коjи су током пописа из 2001. године имали хрватску личну карту, а нису траjно били настањени на овом подручjу, прошле године су, Законом о држављанству Хрватске, избрисани из евиденциjе држављана, тако да сада на простору Западне Славониjе

Сутра се навршава 20 година од агресиjе хрватских оружаних снага на западну Славониjу, назване „Бљесак“, у коjоj jе 1. и 2. маjа 1995. године убиjено или нестало 283 Срба, од коjих 55 жена и 11 дjеце, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“. „Веритас“ подсjећа да jе 1. маjа 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славониjе са око 4.000 воjника, коjа jе била под заштитом УН. Народ западне Славониjе, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свjетског рата, и у Пакрачкоj Пољани, такође злогласном „новоусташком“ логору из 1991. године, кренуо jе у егзодус спашаваjући животе, подсjећаjу из „Веритаса“. На путу према „мосту спаса“ до