arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Вијенце у Саву поводом егзодуса Срба из западне Славоније спустили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, те директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Додик: Срби да буду јединствени и чувају Српску и Србију

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе – Српску и Србију. Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и Срби протјерани из западне Славоније. „Морамо бити јединствени, јер не постоје босански и хрватски Срби“, поручио је Додик. Он је подсјетио да за српске жртве још нема правде, што је видљиво из случаја хапшења некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића који није задржан у притвору иако постоје релевантни докази да је починио ратне злочине над Србима. „Зато је потребно да јачамо нашу Републику и

Вијенце у Саву поводом егзодуса Срба из западне Славоније спустили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, те директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Упорно инсистирати да ратни злочини над Србима буду кажњени

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је данас у Градишци да од правосудних институција БиХ зависи да ли ће бити активиран предмет „Добровољачка“ и да упорно треба инсистирати да злочини над Србима буду адекватно кажњени. „Политичари могу инсистирати на овоме, али је кључна одговорност на правосудним институцијама“, рекао је Иванић новинарима. Говорећи о случају некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, који је ухапшен због сумње да је починио ратни злочин над Србима, па пуштен на слободу, Иванић је оцијенио да је јасно показан невиђен политички притисак на правосудне институције. „Протести у кантонима у Федерацији БиХ, ставови политичара и политичких партија и свеопшта хистерија због

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач .

Тешко очекивати процесуирање одговорних за „Бљесак“

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач изразио је сумњу да ће бити процесуирани одговорни за злочине над Србима у хрватској војној акцији „Бљесак“, иако породице жртава очекују правду. Он је подсјетио да је у „Бљеску“ убијено 283 лица српске нациналности, међу којим деветоро дјеце и 57 жена, као и да је протјерано 15.000. „Данас ће у Хрватској славити и тих 15.000 протјераних Срба прогласити агресорима, а они ће се прогласити за жртве. И за оних 283 убијених Срба говориче да су агресори. Агресори ће бити и оних 22 цивила из Медара који су убијени, међу којим девет жена и троје

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији "Бљесак" 1995. године.

У Београду служен парастос за српске жертве „Бљеска“

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији „Бљесак“ 1995. године, за шта још нико није одговарао. Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење „Суза“ које је на овај начин подсјетило на размјере злочина. Представници Удружења положили су вијенце и цвијеће у оближњем Ташмајданском парку на споменик српским жртвама ратова на подручју бивше Југославије. Парастосу су присуствовале породице жртава, као и представници избјегличких удружења и удружења жртава. Предсједник Управног одбора Удружења „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је новинарима да се навршавају 23 године од погибије Срба у западној Славонији, те да је хрватска акција

„Плави шљемови“ помогли злочин над Србима

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију „Бљесак“, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце. Операција „Бљесак“ била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН. Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач. Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Крста Жарковић

Жарковић: Срби и даље обесправљени

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. „Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године“, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Црква св. Марка

Данас парастос за Србе убијене у „Бљеску“

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији на западну Славонију „Бљесак“ биће служен данас у Цркви Светог Марка у Београду, најављено је из Удружења „Суза“. Представници Удружења, које организује парастос, подсјетиће на размјере злочина и положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација. Хашки суд је прво

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”).Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Вojнa тajнa

Нaвршaвa сe 23 гoдине oд вojнo-рeдaрствeнe aкциje „Бљeсaк“ изa кoje су oстaлe зaпaднoслaвoнскe грoбницe, из кojих су дo сaдa пoд будним oкoм Mинистaрствa брaнитeљa, Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлe и кoмисиja зa нeстaлe Хрвaтскe, Србиje и БиХ, кao и Држaвнoг oдвjeтништвa и пoлициje, eксхумирaни пoсмртни oстaци 145 oсoбa српскe нaциoнaлнoсти. Meђу њимa су и 22 мjeштaнa сeлa Meдaри, oд кojих je прeрaнo живoтe зaвршилo трoje дjeцe дo 11 гoдинa стaрoсти. Свe тe eксхумирaнe жртвe oстaлe су бeз иjeднe истрaгe, a кaмoли пoдигнутe oптужницe. У дугoм пeриoду oд двиje дeцeниje билo je пoкушaja буђeњa нaдлeжних држaвних oргaнa, кojи су нa крajу прeдмeтe пoспрeмaли у лaдицe и oстajaли имуни нa стрaдaњa српских цивилa.

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991. године

26 година од злочиначке операције „Откос“ хрватске паравојске, у којој су убијани и протеривани Срби из Западне Славоније

Данас се навршава 26 година од злочиначке акције „Откос“ хрватске паравојске у којој су чињени масовни злочини над српским цивилима на простору Западне Славоније. За све злочине осуђен је само један Хрват – Вељко Марић, који је недавно из Србије пребачен на одлслужење казне у Хрвтаску. Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

Учествовао сам у рашчишћавању Маспока и смјенама његових носилаца, зато су ме хрватски националисти запамтили

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра Ранковића

ЖИВОТНА ИСПОВИЈЕСТ БОРИСЛАВА МИКЕЛИЋА  Изузетна пословна жица га је довела на мјесто директора чувене Месне индустрије Гавриловић у Петрињи, од које је створио свјетски бренд. Истовремено, био је јака личност на политичкој сцени, не либећи се још у оно доба да опонира задатим партијским мишљењима, што је, посебно у Хрватској изискивало храброст. Тако је, за разлику од главнине српских кадрова, међу првима Маспок назвао правим именом и учествовао у његовом рашчишћавању; смјенама његових носилаца: Пиркера, Савке Дапчевић, Мике Трипала… Зато су га проусташки и хрватски националисти узели на зуб, чију ће мржњу осјетити посебно кад је дошло њихово вријеме, 90-их… Преживио је козарачки збјег, мајчину погибију и очево стријељање од

Идентификација жртава рата

Након 22 године, идентификовани посмртни остаци 14 Срба

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака 14 жртaва српске националности које су страдале током 1995. године на територији Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту, Врбовљанима, Шибенику, Задру и другим локацијама, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Посмртни остаци 13 лица идентификовани су методом анализе ДНК, а посмртни остаци једног лица класичном методом. Њихова сахрана биће обављена у складу са жељама породица. Из регистрованих гробница на територији Хрватске, у периоду од 2001. до 2015. године, ексхумирани су посмртни остаци 1.371 жртве српске националности страдале у акцијама хрватске војске и полиције – „Бљесак“ и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.