Бљесак Архиве - Страница 4 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Бљесак » Страна 4

Београд: Парастос за српске жртве „Бљеска“

1. мај 2019.

У Цркви Светог Марка у Београду, данас је поводом 24 године од хрватске војне агресије „Бљесак“, служен помен за 283 убијена лица српске националности, а правде за ове жртве и даље нема. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовали су избјегли Срби из Хрватске, те представници удружења породица жртава, који су дошли да се помоле за душе невино убијених у хрватској акцији „Бљесак“. Предсједник Управног одбора Српске координације породица несталих лица Драган Пјевач рекао је Срни да је међу убијеним и 57 жена и деветоро дјеце, али да правде за српске жртве до данашњег дана нема јер нико није осуђен за те злочине. „Хрватска данас слави. Шта

Загреб да процесуира одговорне за „Бљесак“ и ријеши питање несталих

30. април 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије тражи од надлежних органа у Хрватској да процесуирају одговорне за хрватску акцију „Бљесак“ у којој је прије 24 године убијено 283 Срба, а њих 15.000 протјерано са подручја западне Славоније. Из Координације траже да надлежни органи коначно приведу правди наредбодавце, организаторе и извршиоце ратних злочина над невиним српским цивилима. „Умјесто што више од двадесет година хрватски државни врх сваке године слави акцију `Бљесак`, било би цивилизовано, хумано и људски да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у наведеној акцији, упуте јавно извињење породицама жртава и извршиоце приведу правди“, истичу из Координације. У саопштењу Координација српских удружења

Још нико није одговарао за злочине над Србима у Западној Славонији

30. април 2019.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да 24 године од егзодуса нико није одговарао за злочине над Србима западне Славоније којих је тада убијено или се води као нестало 283, иако је то подручје било под заштитом Унпрофора. „На подручју западне Славоније почињен је двоструки геноциод над Србима, и то од 1941. до 1945. године, те од 1991. до 1995. године, посебно на подручју Пакрачке Пољане и Марином Селу гдје су хрватске паравојне формације Томислава Мерчепа звјерски побиле српске цивиле изван простора борбених дејстава“, рекао је Жарковић Срни. Истакавши да је Хрватска унапријед припремила агресију на тадашњу Републику Српску Крајину и западну Славонију која је

О обиљежавању „Добровољачке“ и егзодуса Срба из Западне Славоније

30. април 2019.

Поводом предстојећих обиљежавања егзодуса Срба из западне Славоније 1995. године и страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, данас ће у Бањалуци бити одржана конференција за новинаре, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Ови историјски догађаји обиљежавају се на највишем републичком нивоу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, наводи се у саопштењу. На конференцији за новинаре, која ће бити одржана у 11.00 часова у прес-центру Владе Републике Српске, говориће вршилац дужности помоћника министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. У акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ на западну Славонију, која је била под заштитом УН, убијено је или се води као

У сриједу парастос поводом 24 године од страдања Срба у Западној Славонији

29. април 2019.

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији „Бљесак“ биће служен у сриједу, 1. маја, у Цркви Светог Марка у Београду, саопштено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“. У саопштењу се додаје да ће парастос бити служен у 11.00 часова. Из Удружења „Суза“ наводе да ће тог дана, као и сваке године, подсјетити на размјере злочина и положити у Ташмајданском парку вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протјерале су око 15.000 Срба. Тада су убијена или нестала 283 лица, међу којима 57 жена и

Линта: Непријатељски захтев хрватских посланика

6. април 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као непријатељски захтев хрватских посланика Мире Буља из Моста, Хрвоја Зекановића из Храста и других да хрватске власти блокирају Србију у приступним преговорима о чланству у ЕУ док не пружи све доступне информације о несталима и масовним гробницама. „Буљ и Зекановић добро знају антицивилизацијску чињеницу да у Хрватској постоји 36 познатих гробних места у којима се налазе посмртни остаци Срба, а власт у Загребу нема вољу да се ексхумирају“, навео је Миодраг Линта у саопштењу. Он је навео да се једно од тих места налази на книнском гробљу где је сахрањено 11 масакрираних Срба и један муслиман током и после злочиначке

Годишњица Туђмановог успона- рат, антисрпство, устшизација..

26. фебруар 2019.

Хрватска демократска заједница /ХДЗ/ у Хрватској слави 25. фебруар 1990. године као датум када је формирана ова странка, а на њено чело изабран Фрањо Туђман, који је започео усташизацију хрватског простора и наредио истјеривање стотина хиљада Срба из Хрватске. У априлу 1990. године ХДЗ је побиједио на изборима, услиједила је сецесија Хрватске од Југославије, укидање конститутивног статуса Срба, отпор српског становништва у крајишким подручјима, те акције „Бљесак“ и „Олуја“, у којима ће српски народ бити протјеран са вјековних огњишта. Туђман, некадашњи југословенски генерал, човјек који је написао „Беспућа повјесне збиље“, у којима се бавио ревидирањем историјских факата о Другом свјетском рату и усташком концентрационом логору Јасеновац, постао је неоспориви вођа

Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

6. јануар 2019.

У обимном, научном раду „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011.“, који анализира 130 последњих година пописа становништва у Хрватској, најпризнатији живи српски научник у Хрватској, професор Светозар Ливада је конкретним примерима оправдао веома суморан наслов књиге. Својеврстан је закључак да су на демографски слом Срба у Хрватској утицали Први и Други светски рат, а да је „завршни ударац“ уследио после 1991. године. Прогони, клања, колонизација – Дугорочни тренд опадања броја и удела Срба у Хрватској евидентан је још од краја Првог светског рата. Од 1941. приметна је континуирана политика према Србима у Хрватској: Павелићеви прогони и, каснија клања, наставили су се колонизацијом и завршили се Туђмановим прогонима.

СУД У СТРАЗБУРУ ОДБИО ТУЖБЕ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

25. децембар 2018.

Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је десетак тужби које су Срби поднијели против Хрватске због немогућности остваривања права стечених у тој држави. Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа рекао је Срни да су Срби избјегли из Хрватске понижени и дискриминисани, да њихове тужбе против Хрватске неприхватљивим проглашава „судија-појединац“, те да се у образложењу наводи да на овакву одлуку странке немају право жалбе. Пузигаћа је најавио да ће Удружење Европском суду за људска права у Стразбуру поднијети кривичне пријаве против „судија-појединаца“ који су донијели овакву одлуку. „Избјегли Срби из Хрватске разочарани су оваквом одлуком Суда у Стразбуру, јер произилази да

ПОЗИВ ДА ПУТИН ПОСЈЕТИ ХРАМ ПОСВЕЋЕН ЖРТВАМА „ОЛУЈЕ“ И „БЉЕСКА“

23. децембар 2018.

Одбор за изградњу цркве Благе Марије у фрушкогорском мјесту Банстол, која је посвећена жртвама „Бљеска“ и „Олује“, упутиће молбу предсједнику Србије Александру Вучићу да у протокол посјете руског предсједника Владимира Путина Србији у јануару уврсти и посјету овом мјесту. Црква Благе Марије на Банстолу, коју су медији назвали „Путинов храм“, прва је црква која се гради у руском стилу у Србији. Посвећена је жртвама злочиначких акција хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, у којима је протјерано око 250.000 Срба и око 2.000 цивила је убијено. Градња храма трајала је годину и по дана, а да би ови радови били завршени на вријеме, мајстори из Доњецка су пар мјесеци радили даноноћно, преносе

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА РАСПИШЕ ПОТЈЕРНИЦЕ ЗА ХРВАТСКИМ ОСУМЊИЧЕНИМ ОФИЦИРИМА

20. децембар 2018.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као наставак прогона Срба то што Хрватска покреће нове оптужнице против официра и војника бивше ЈНА и Војске Републике Српске Крајине за наводне ратне злочине у рату 1991-1995. године и затражио да и Србија распише потјернице за осумњиченим хрватским војним и полицијским официрима. „Јасно је да Хрватска покретањем нових истрага, подизањем нових оптужница и доношењем нових пресуда настоји да легализује етничко чишћење српског народа са вијековних подручја с једне стране и да потврди апсурдну и бесмислену тезу да су Србија, ЈНА и крајишки Срби тобоже извршили агресију на Хрватску с друге стране“, наводи Линта у саопштењу. Он тражи од српског Тужилаштва

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

29. октобар 2018.

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те

Жарковић: Ограниченим ексхумацијама прикривају размјере злочина

10. октобар 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић сматра да Хрватска свјесно избјегава ексхумацију на цијелом простору бивше Републике Српске Крајине /РСК/ у намјери да сакрије размјере ратног злочина над Србима у војним операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ 1995. године. „Чудно је да Хрватска избјегава да ексхумира све страдале српске војнике и цивиле у РСК, посебно у западној Славонији, те на простору Горског Котара, гдје нису вођене борбе“, рекао је Жарковић Срни. Према његовим ријечима, логично би било да Хрватска, да би показала истинску вољу и да је демократска земља, врши ексхумацију српских жртава рата на цијелом простору РСК, а не само на ограниченим локацијама. Жарковић је подсјетио да је

У Хрватској се трага за 2.000 људи

4. септембар 2018.

Саветници председника Србије и Хрватске, Веран Матић и Ивица Вркић, у уторак о несталима КОЛИКИ је тачан број несталих на подручју бивше Југославије за којима се трага нико и даље, више од две деценије по окончању сукоба, не зна. Јединствен списак оних за којима се још трага, идентификација ексхумираних посмртних остатака и ексхумација нових, биће теме састанка у уторак специјалног изасланика председника Србије за питања несталих Верана Матића, и његовог колеге, посебног саветника хрватске председнице, Ивице Вркића. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 лица, а и даље се трага за 10.281. Од овог броја 1.648 на КиМ, 2.027 у

Крушедол, 27. маја 2017. фото – Миодраг Миленковић

Свесрпски сабор „Крушедолска звона“ окупиће прогнане Србе

24. мај 2018.

Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2018“ окупиће у суботу, 26. маја, у фрушкогорском манастиру Крушедол избјегле и прогнане Србе из Хрватске и БиХ, њихове пријатеље из Србије и сународнике из земаља региона и дијаспоре, изјавио је Срни предсједник Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Будимир је рекао да је позив на 12. традиционални Крајишки црквено-народни свесрпски сабор упућен и предсједнику Републике Српске Милораду Додику, као и предсједнику Србије Александру Вучићу. Према његовим ријечима, Крушедолску бесједу ове године говориће директор Института за европске студије Миша Ђурковић. Будимир је додао да ће епископ сремски Василије са свештенством Сремске епархије, у манастирској Цркви Благовјештења Пресвете Богородице, служити литургију и парастос