arrow up

Момир Радић: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра до права и правде (ВИДЕО)

Транскрипт реферата адвоката Момира Радића изложеног на конференцији за одбрану Космета у Народној скупштини Србије одржаној 19.08.2026. Поштовани, Због ограниченог времена изнећу предлоге који су у функцији одбране суверенитета Републике Србије, а сагласни су Резолуцији 1244 СБ УН, Повељи УН, Хелсиншкој повељи и Уставу Србије: —– * —– Косово и Метохија је део Републике Србије, обзиром на следеће правне акте: (1) Зато је потребно, преко Генералног секретара и Савета безбедности, инсистирати на демилитаризацији косовских Албанаца, односно свих њихових форми „војске“ и оглашавање ништавим војних споразума тзв. „Косова“ са Хрватском, Албанијом или другим државама које су учествовале у нацистичко-фашистичко-балистичко-усташкој агресији на Србију, вршењу злочина са обележјима кривичног дела геноцид против Срба 1941. године,

Ко је био Др Милан Булајић?

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Хрватски официр о ликвидацији 500 српских цивила 5. августа 1995. код засеока Јанузи на Банији

Официр Хрватске војске проговорио о масовном злочину над српским цивилима код банијског села Брубно, општина Глина, када су припадници 2. бригаде „Громови“ 5. августа 1995. године убили око 500 српских цивила. (Први пут објављено 5. 8. 2025.) Хладњаче на Банији „У нашој моторизованој колони било је и 35-40 камиона хладњача за које смо касније сазнали чему су служиле“, каже сведок Да је током хрватских војних акција на подручја са српском већином у пролеће и лето 1995. године („Бљесак“ и „Олуја“) било много злочина над српским становништвом више није тајна ни за хрватску јавност, која је иначе дуго покушавала да пред тим чињеницама жмури. Много тога још није познато и тек

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)

Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје. Пише: Боривој Рашуо Први део текста можете прочитати ОВДЕ. Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине. Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (1)

Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине. Аутор: Боривој Рашуо Методолошки приступ у писању мемоарске грађе, у што спада и овај рад, иде од фаворизовања личности до давања већег значаја догађајима који су предмет обраде. Приступ практикован у овом раду биће комбинација та два концепта, зато што се на тај начин може најпотпуније изразити бит обрађиваног предмета. Наиме, познато је да личности праве догађаје, а онда ти догађаји у последичном низу захтевају укључивање већег броја

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Програм обележавања 31. годишњице страдања српског народа у „Олуји“

Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Поводом 31. годишњице највећег прогона и страдања Срба деведесетих година у Хрватској у операцији “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ у сарадњи са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије организује: Конференција за новинаре Понедељак, 3. августа 2026. године,у 12 часова, Палатиа Србије, ул. Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, сала 129, I спрат, (источни улаз). Тема конференције: „Вратите нам наше најмилије- предуго чекамо“ Планирани говорници на конференцији: Планирано трајање конференције је од 12 до 13:30 часова. Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог

Сведоци велебитских магли: где су кости Боже Латиновића

На­кон об­ја­вљи­ва­ња ко­лум­не „Ди­ги­тал­но при­зна­ње с Ве­ле­би­та: где су ко­сти Бо­же Ла­ти­но­ви­ћа”, у ко­јој сам отво­рио бол­но пи­та­ње суд­би­не не­ста­лог кра­ји­шког бор­ца, те­ле­фон­ске ли­ни­је и елек­трон­ска по­шта „Ве­ри­та­са” уси­ја­ле су се у истом да­ну. Пише: Саво Штрбац Ре­ак­ци­је ко­је су сти­гле не са­мо да до­пу­њу­ју при­чу о тра­ге­ди­ји по­ро­ди­це Ла­ти­но­вић, већ скла­па­ју за­па­њу­ју­ћи, го­то­во филм­ски за­сно­ван мо­за­ик о људ­ским суд­би­на­ма рас­трг­ну­тим из­ме­ђу вој­нич­ке ло­јал­но­сти, по­ро­ди­це и иде­о­ло­ги­је. Пр­ви глас сти­гао је из Пи­ро­та. Дра­го­слав Ле­шић (82), вер­ни чи­та­лац „По­ли­ти­ке”, осе­тио је мо­рал­ну ду­жност да по­све­до­чи о чо­ве­ку са ви­део-сни­ма­ка о ко­јем сам пи­сао – бри­га­ди­ру Хр­ват­ске вој­ске Или­ји Вин­це­ти­ћу. Ис­по­ста­ви­ће се да исто­ри­ја не по­зна­је јед­но­став­не ли­ни­је раз­гра­ни­че­ња и да

КЊИГА: “501 – ИНТЕРВЈУИ СА АНТИСЕМИТИМА, УСТАШАМА И НЕОНАЦИСТИМА”

Аутор књиге Илија Ћалина – новинар и истраживач, доктор економских наука, православни теолог, како сам каже, двије године је улазио у ципеле антисемита, симпатизера усташа, нациста и фашиста — оних који негирају Холокауст и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Јул 2025: пола милиона људи на Томпсоновом концерту у Загребу узвикује За дом спремни — хрватски еквивалент Heil Hitler. Породице, дјеца, дједови довежени из читаве Хрватске. Аустријска полиција процесуира своје грађане који су присуствовали. Унутар Хрватске — легалан поздрав. Преко границе — кривично дјело. Разлика између Берлина и Загреба је тема ове књиге. Свих 501 саговорник — без иједног изузетка — бранио је усташки поздрав. 97%

Горан Шарић: Да сам 1998. био на мјесту Милошевића…

Док год Срби не буду имали свој наратив, дотле ће бити персона нон грата и врећа за ударање. Зато, да сам био на мјесту Слободана Милошевића 1998., а још боље 1988., осмислио бих српски наратив. “Да сам била на мјесту Слободана Милошевића 1998. етнички бих очистила Косово.” – изјавила је једна српска министрица. Иако је објаснила да мисли само на оне Албанце који су одбијали српску државу, њене ријечи су уз салве лицемјерног згражања, пренесене у регионалним медијима. Јул је мјесец балканског лицемјера. Као дијете сам гледао Еуропске игре без граница. Судионици су се натјецали у испуњавању бизарних и шаљивих задатака. Сад кад сам одрастао, гледам балканске игре лицемјерја без

Дејан Баљошевић: Синовљево ново одело

Клечао сам тако пред овом мајком над новим неотпакованим оделом њеног сина све док мe УНМИК-полицајац није позвао да уведем чланове породица жртава у шатор Када сам се након рата прихватио дужности Координатора за општину Ораховац тадашњег Координационог центра за Косово и Метохију  заједничке нам државе Србије и Црне Горе, нисам ни слутио шта ме све чека и какве ћу све послове морати да радим и да ће на мене пасти толики терет одговорности. Као сваки млад и надобудан човек мислио сам да могу све, али су ме спопала таква искушења да сам често преиспитивао себе јесам ли дорастао повереним ми задацима, стрепећи да не обрукам и себе и народ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

РАСПОЛУЋЕНА ДИНАРОМ

Динара по средини мене. Располутила ме. Располућена сам Динаром. Ја са два њена лица. Камен и шума. Румена руја и Сунцем сасушена танка трава. Једно ми лице босанско, друго личко, подвелебитско. Које је лице више моје и чија сам више ја? Ја личка и босанска кћи. Чија сам више? Пише: Цвијета Радић Под Динаром се поље пружило. Зеленило жутим класом пресечено огледа се у плаветнилу од лаких крила плавих птица понад Троглава. А у том пољу моји. Као на стражи вечној под мрамором на обе стране поља. Нема нам кућа да у њима ватра запламти, нема ни овце да заблеји, ни пса да залаје, ни коња да зарже… Ако! Али

“JADOVNO 1941.” BANJA LUKA ASSOCIATION FILES COMPLAINT AGAINST SERBIA’S WAR CRIMES PROSECUTOR’S OFFICE

BELGRADE, JULY 8 /SRNA/ – The Association of Descendants and Admirers of the Victims of the “Jadovno 1941” Ustasha camp complex from Banja Luka has filed a complaint against Serbia’s Public Prosecutor’s Office for War Crimes, alleging that there is an impression that the Prosecutor’s Office has acted in a discriminatory manner toward Serb victims of war crimes and contrary to the public interest when it comes to identifying and prosecuting perpetrators of crimes against Serbs committed since January 1st 1991. year. СРПСКИ In the complaint submitted to Serbia’s Commissioner for the Protection of Equality, the association states that the Yugoslav state “Committee for the Collection of Data on Crimes

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Београдски папољуби

Скотово омиљено гласило „Блиц“ спектакуларно открива, како је на позив Томице беземљаша,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.