Огњена Марија Ливањска Архиве - Страница 7 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Огњена Марија Ливањска » Страна 7

Мара Лалић, августа 1990. Фото: Б. Симовић

Од судбине се не може побећи

15. март 2019.

Као осмогодишња девојчица месец и по дана је провела у паклу јаме у коју су усташе на Огњену Марију 1941. бациле 218 Срба из села са руба Ливањског поља На месном гробљу у Банатском Деспотовцу, након дугог, 85-годишњег рвања са животом, вечно је починула Мара Лалић, удата Јурић, једна од четрнаесторо великомученика преживелих у паклу јаме Равни Долац на Динари, у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941, бациле 218 Срба, углавном деце, девојака и жена из поддинарских села са руба Ливањског поља, Горњих и Доњих Рујана. И она је, као и њена старија, одавно већ покојна сестра Љуба и још дванаесторо њихових рођака и комшија (занимљиво је

Добротвори

23. фебруар 2019.

Да ниjе злих људи, добротворима би се утро траг. Да ниjе поганства и мржње, добротворство и љубав би погинули за сва времена. Несрећа jе само што човjек све то схвати и увиди кад га зло сколи и несрећа притисне, што доброчинству научи циjену тек кад га обрва пакост и немилосрђе. То наjбоље знаjу они коjи су преживjели и прошли кроз пакао усташког злотворства. Нико као они ниjе утврдио да доброчинство никад не може погинути, да добро вазда исплива, чак и ако се у море баци. Многи се од њих, тако, неће сjетити детаља из сопственог живота, свих страдања и мука коjе су претурили преко главе, али сви као молитву памте

Јања

12. фебруар 2019.

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Љуба

21. јануар 2019.

Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

Срушен споменик команданту Цвији

14. јануар 2019.

Вандализам и скандалозне претње у селу Сајковић надомак Ливна, на територији Федерације БиХ. Поштоваоци Цвјетка Пајчина упозоравају да је упућен и позив на линч његовог унука. Потомци сабораца и поштовалаци лика и дела Цвјетка Цвије Пајчина, народног хероја НОБ, са великом забринутошћу, огорчењем и тугом јавили су се редакцији „Вечерњих новости“ како би упознали јавност са оним што се већ дуже време дешава у селу Сајковић надомак Ливна, на територији БиХ. Посебно су разочарани што се скандалозне претње и омаловажавање великог хероја и његовог потомка дешава две деценије од завршетка рата у БиХ. Саговорници „Новости“ кажу да су огорчени тиме како се појединци односе према наслеђу славног команданта, који је

Усташе је живу сахраниле у јами

29. новембар 2018.

Прикупљајући податке о усташким злочинима у Ливну и околини, доспео сам 1990. у питомо село Губин, где је тада живела Сава Петровић која је у лето 1941. преживела пакао јаме Равни долац на Динари. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. маја 2016. године. У ту јаму, дубоку готово 50 метара, усташе су на Огњену Марију, 30. јула 1941, убациле 218 жена и деце из Доњих и Горњих Рујана. Њих 14-оро, међу њима и Сава, преживело је и из јаме извађено месец и по дана касније. – Ја сам ти родом ту из Чапразлија, од Марчета – почела је сићушна старица своју сетну

Басташић: Заборављен дио нашег историјског искуства из периода НДХ

27. октобар 2018.

Погледаjте излагање Душана Ј. Басташића на трибини: „Зашто негуjемо културу заборава?“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. октобра 2015. године. Политика потискивања сjећања, настављена jе и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских и «приjатељских» односа, али jе таj изговор апсолутно неприхватљив за потомке и поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумиjемо ко смо и шта смо“, рекао jе Басташић на трибини, коjа jе одржана на Факултету политичких наука у Београду. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу

Најава: У Панчеву изложба о Србима Ливањског поља

19. октобар 2018.

Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г. Улаз слободан. Добро нам дошли! Извор: Огњена Марија Ливањска Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Имена жртава усташког

Освећен храм Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

19. октобар 2018.

Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм. Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког

Позив: Освећење цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

12. октобар 2018.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље, 13. октобра 2018. године с почетком у 9:30 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима. Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохија и Управа Удружења Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

Књига ”Ливањски Срби” промовисана у Ливну

8. септембар 2018.

Књига Ливањски Срби: Просвијтна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића, која нам приказује прилике и заоставштину српске заједнице ливањског подручја током дуге историје, промовисана је у Ливну, у суботу 1. септембра т.г. Промоцији су присуствовали и Његово Преосвештенство владика бихаћко-петровачки Господин Сергије, као и свештеници Жељко Ђурица и Предраг Црепуља, равнатељица ливањске Гимназије др сц Санела Поповић, аутор бројних значајних дела из историје и традиције Ливна, г-дин Стипе Манђерало, бивши професори ливањске Гимназије. Речју, овај, још један од бројних израза аутора којим су исказали љубав према завичају, поздравило је преко 60-ак грађана Ливна, као и чланови Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда. Током промоције руководио је

Прослава Благе Марије у Врбици

21. август 2018.

”Учините ви што је до вас, а ја ћу се за остало побринути – поручио је Господ окупљеном народу, и васкрсао Лазара” – тумачење Јеванђеља, беседа о Лазаревој суботи . Сваке године се сетим ових речи кад се спремам на пут за родни крај. Има још народа Ливањског краја који није заборавио, па неки дођу на парастос у Ливно, неки у Губин, Чапразлије и Челебић, а највише их је на слави у Црном Лугу за Илиндан. Сабрасмо се и ове године, али чини ми се најтеже је у Врбичкој парохији. Да ли зато што св. Марија Магдалина – у народу позната као мироносна Марија – пада 4. августа, па већина

ТВ ХРАМ: Страдање Срба у Ливањском крају о ком се деценијама ћутало (ВИДЕО)

10. август 2018.

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски

Робија Дејана Лаганина

9. август 2018.

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

Молитвено сећање на ливањске мученике

8. август 2018.

У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине, маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају. Главно