
Све су жртве једнаке, само су неке једнакије
Први пут сам то помислио у аутобусу упућеном ка Јадовну, након сат чекања на граници између Федерациjе БиХ и Републике Хрватске. Сад се то питам гледаjући пренос из Поточара. Кренули смо ми тако, у пет уjутру испод тврђаве Врбашкога града, да подсjетимо и себе и ко год има ухо да чуjе, на преко 40.000 Срба и Јевреjа побиjених за 132 дана 1941. године легализованим злочином Независне Државе Хрватске. Наша два аутобуса из Бање Луке, држали су преко сат и по на граници. Ниjесмо стигли на парастос, само на комеморативне говоре. Четири аутобуса из Београда, коjи су били непосредно иза нас, коjе смо видjели и чиjим путницима смо махали, без икаквог













