Комплекс Јадовно Архиве - Страница 41 од 82 - Јадовно 1941.

Све су жртве једнаке, само су неке једнакије

19. април 2017.

Први пут сам то помислио у аутобусу упућеном ка Јадовну, након сат чекања на граници између Федерациjе БиХ и Републике Хрватске. Сад се то питам гледаjући пренос из Поточара. Кренули смо ми тако, у пет уjутру испод тврђаве Врбашкога града, да подсjетимо и себе и ко год има ухо да чуjе, на преко 40.000 Срба и Јевреjа побиjених за 132 дана 1941. године легализованим злочином Независне Државе Хрватске. Наша два аутобуса из Бање Луке, држали су преко сат и по на граници. Ниjесмо стигли на парастос, само на комеморативне говоре. Четири аутобуса из Београда, коjи су били непосредно иза нас, коjе смо видjели и чиjим путницима смо махали, без икаквог

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

18. април 2017.

Мученичка стаза jадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове jаме до мjеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То jе 7.300 метара свете земље, освештане крвљу и зноjем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани бодљикавом жицом по двоjе, по троjе и у већим групама корачали су ,,голготом српском – jадовничком“ знаjући да крст своj носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се jедан народ побиjе, покрсти и протjера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдjе jе 1941. године доживио своjу материjализациjу у пуном смислу, коjа jе тешко разумљива и обjашњива. Али таj привремени триjумф зла, дуго одржаван вjештачким дисањем прикривања, порицања

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

Јадовно, матица свих усташких злочина

15. април 2017.

Јадовно – На простору НДХ готово да нема ниjедне српске или jевреjске породице чиjи директни или индиректни потомци нису страдали на Јадовну – стоjи у прогласу Удружења Јадовно поводом „Дана сећања на Јадовно 1941“. Управо ово jе наjвредниjи плод поклоничког путовања, наjзначаjниjе сазнање оних коjи су путовали у недељу 24. jуна на место страшног страдања српског народа, места чиjи значаj ни до данас ниjе представљен у правим размерама. Као што су за истину о Сребреници и за пробоj многих наших истина наjвеће бариjере управо овде у Србиjи, у Београду, где су чувари лажи, оних западних и оних коjе су против нас смислила наша разбраћа католичке и исламске вере, исто важи

Необориви докази о геноциду у НДХ

12. април 2017.

У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке. Приредио: Миломир САВИЋ Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило. „Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке. Ријеч је о неколико стотина хиљада људи и од геноцида који је спроведен у НДХ српски

Да ли је НДХ била држава?

11. април 2017.

Бивши хрватски председник Стјепан Месић има обичај да каже – Независна држава Хрватска није била ни независна, ни држава, ни Хрватска. Месић је нагласнији и најпозантији заговорник ове тезе, али није једини, читава струја „лево оријентисаних“ историчара често понавља реченицу о НДХ која је настала на данашњи дан и која је постојала пуне четири године. Група професора Правног факултета у Београду покушала је да истражи да ли је НДХ била држава. Недавно је на овом факултету одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“. На дан када је настала пре 76 година, о томе шта је била НДХ, у емисији Око говоре професори Правног факултета у Београду и учесници конференције: Танасије

АУДИО – Борис Беговић, Милош Здравковић: Правни поредак Независне Државе Хрватске

10. април 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати уводне напомене Бориса Беговића и излагање Милоша Здравковића „О ’правности’ поретка НДХ” с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Милош Здравковић одговор на питање правности НДХ поретка тражи у оквиру опште теорије права као дисциплине која треба да пружи базична сазнања о заједничким и битним својствима које поредак треба да поседује да би био правни. Без обзира на разлике које постоје међу различитим теоријским концепција, све оне подразумевају да правни поредак јесте нормативан, да га чине норме. Поред нормативности, услов егзистенције правног поретка одређен је генералном ефикасношћу, тј. захтевом да се правна правила генерално поштују,

Јадовно – српска VIA DOLOROSA

10. април 2017.

Априла месеца, навршило се 76 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору. Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани ћирилице, па потом о утамањивању Срба! Ретки, још живи потомци побијених Срба на тој велебитској заравни, узалуд чекају истину о том злочину „цементирану“ још тезама хрватских комуниста, који су били сумњив зачин у крајинској, српској антифашистичкој борби, али затоистинско цвеће у „братству-јединству“ бравара Broza! Још средином тридесетих година прошлог века, у комфору талијанских фашиста, написаће Анте Павелић „усташка начела“, притом помно проучавајући ватиканске папире о облицима и методама провођења турског геноцида над Јерменима, у Великом

Анатомија једног геноцида

7. април 2017.

Истраживање научних радника резултирао је закључком да је НДХ била држава заснована по узору на национал-социјализам Пише: Р. Станковић Када је др Иво Голдштајн, хрватски историчар, рекао на једном научном скупу да „Независна Држава Хрватска није била ни независна, ни држава, нити је била хрватска држава“, била је то тачка поделе за хрватску политичку и научну елиту. На иницијативу професора Правног факултета Универзитета у Београду др Бориса Беговића, пре три године се окупила група угледних научних радника, универзитетских професора и после дугог и темељног истраживања, они су своје радове представили прошле недеље на Правном факултету у Београду на конференцији која је одржана под насловом Правни поредак Независне Државе Хрватске. „Циљ

Борис Беговић: Час анатомије зла

7. април 2017.

Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Пише проф др. Борис Беговић Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је јако дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције, а са друге стране се распламсавала дискусија и истраживачки ентузијазам научника који су припремили реферате о „Правном поретку НДХ”. Управо тако је названа конференција која је одржана у четвртак на Правном факултету Универзитета у Београду. Отварајући скуп, декан Правног факултета Универзитета у Београду Сима Аврамовић је нагласио да се у овом случају ради о поретку зла, односно о поретку

Борис Беговић: Час правне анатомије

5. април 2017.

У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. Доносимо текст уводног обраћања професора др Бориса Беговића. Пре нешто мање од десетак година, професор Иво Голдштајн са Загребачког универзитета устврдио је да Независна Држава Хрватска није биле ни независна, ни држава, хрватска. Та тврдња је заинтригирала нас неколико са Правног факултета Универзитета у Београду, нарочито тврдња да НДХ није била држава, и тако се, пре скоро три године, родила идеја о данашњој конференцији – конференцији „Правни поредак НДХ“. Циљ данашње конференције је спознаја правне

У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

4. април 2017.

English У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. У првом делу конференције, коју је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду професор др Сима Аврамовић, а после уводних напомена професора др Бориса Беговића, излагања су била посвећена питањима правности поретка НДХ (доцент др Милош Здравковић), расном законодавству (професор др Зоран Мирковић), организацији власти (професор др Танасије Маринковић) и правном устројству војних и полицијских снага НДХ (професор др Марко Давинић). У наставку конференције, излагања су била посвећена кривичном праву НДХ (професор др Игор

Главу дајем, ал’ свој народ не остављам

1. април 2017.

Епископ горњокарловачки Сава Трлаjић jе рођен 6. jула 1884. године у Молу, од оца Стефана и маjке Јелисавете. На крштењу jе добио име Светозар. Основну школу jе завршио у Молу, а велику класичну гимназиjу и богословиjу у Сремским Карловцима. Правни факултет jе завршио у Београду, а правосудни испит jе положио на Правном факултету у Загребу. Ђаконски чин jе примио на Богоjављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао jе дужност парохиjског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран jе за референта, а нешто касниjе и за секретара Светог архиjереjског синода СПЦ. Монашки чин jе примио 1929. године као удов свештеник. Замонашен jе

Бранислав Паић – Anya: ПОЕМА ЈАДОВНУ

28. март 2017.

ПОЕМА ЈАДОВНУ Осећам треперење костиjу, док крочим ваших стопа трагом,… ка Јадовну, што води ме неизбежно, у свето суочење. Простори неба на Земљи, где служите добру неугасном, преда мном бдиjу… У jамама светлошћу бола невиног опточене. Где Бог кроз ткива бића ваших пева победну песму, док труба jедна, ал анђеоска, проноси снагу шума, у коjима сте поклани у воjске светлосне-вечне! И ткиво ми запева, а неће већ мора! Јер jеднота jе силна у добру вашем, коjoм сте предати у загрљаj завета: љубав jесте Земљи Раj. А толики jе заборав кољача ваших? Да сте их морали жртвом свесветом, у генима заувек грехом задатим сећати, да и кроз потомке своjе излаз налазе

Видео: Дани сјећања на Јадовно 1941-2014.

26. март 2017.

Од 20-22. jуна 2014. године одржани су Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Пету годину за редом, Удружење потомака и поштовалаца жртава усташког комплекса логора Јадовно-Госпић-Паг, организовало jе Дане сећања на Јадовно. Везане виjести: Јадовно – мир своj вам даjем, мир своj вам остављам… Фото: 20-22.06.2014 Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Дан сећања у Јадовну: Помен на 32 губилишта Парастос и помен на српским стратиштима 29.06.2013. Јадовно – Дан сjећања 22.06.2013. – Бања Лука:Парастос и комеморациjа Јадовничким Мученицима Парастос и комеморативни скуп жртвама Јадовна Паг jе велико стратиште Наjава: ДАНИ СЈЕЋАЊА НА ЈАДОВНО 1941-2013. Дођите на Јадовно 29. jуна 2013. 24. 06. 2012. – Јадовно – Дан сjећања Јадовно 26. jун