arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Da li je NDH bila država?

11. april 2017.

Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić ima običaj da kaže – Nezavisna država Hrvatska nije bila ni nezavisna, ni država, ni Hrvatska. Mesić je naglasniji i najpozantiji zagovornik ove teze, ali nije jedini, čitava struja „levo orijentisanih“ istoričara često ponavlja rečenicu o NDH koja je nastala na današnji dan i koja je postojala pune četiri godine. Grupa profesora Pravnog fakulteta u Beogradu pokušala je da istraži da li je NDH bila država. Nedavno je na ovom fakultetu održana konferencija „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske“. Na dan kada je nastala pre 76 godina, o tome šta je bila NDH, u emisiji Oko govore profesori Pravnog fakulteta u Beogradu i učesnici konferencije:  Tanasije

AUDIO – Boris Begović, Miloš Zdravković: Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske

10. april 2017.

U emisiji NAUČNI SKUPOVI možete slušati uvodne napomene Borisa Begovića i izlaganje Miloša Zdravkovića „O ’pravnosti’ poretka NDH” s konferencije „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske” koja je održana 30. marta na Pravnom fakultetu u Beogradu. Miloš Zdravković odgovor na pitanje pravnosti NDH poretka traži u okviru opšte teorije prava kao discipline koja treba da pruži bazična saznanja o zajedničkim i bitnim svojstvima koje poredak treba da poseduje da bi bio pravni. Bez obzira na razlike koje postoje među različitim teorijskim koncepcija, sve one podrazumevaju da pravni poredak jeste normativan, da ga čine norme. Pored normativnosti, uslov egzistencije pravnog poretka određen je generalnom efikasnošću, tj. zahtevom da se pravna pravila generalno poštuju,

Parastos kod Šaranove jame

Jadovno – srpska VIA DOLOROSA

10. april 2017.

Aprila meseca, navršilo se 76 godina kada je sa „radom“ počeo najmonstruozniji od svih mnogobrojnih logora za Srbe u NDH, odmah  po usvajanju hrvatskih rasnih zakona u Saboru. Aklamacijim je najpre usvojen zakon o zabrani ćirilice, pa potom o utamanjivanju Srba! Retki, još živi potomci pobijenih Srba na toj velebitskoj zaravni, uzalud čekaju istinu o tom zločinu „cementiranu“ još tezama hrvatskih komunista, koji su bili sumnjiv začin u krajinskoj, srpskoj antifašističkoj borbi, ali zatoistinsko cveće u „bratstvu-jedinstvu“ bravara Broza! Još sredinom tridesetih godina prošlog veka, u komforu talijanskih fašista, napisaće Ante  Pavelić „ustaška načela“, pritom pomno proučavajući vatikanske papire o oblicima i metodama provođenja turskog genocida nad Jermenima, u Velikom 

Anatomija jednog genocida

7. april 2017.

Istraživanje naučnih radnika rezultirao je zaključkom da je NDH bila država zasnovana po uzoru na nacional-socijalizam Piše: R. Stanković Kada je dr Ivo Goldštajn, hrvatski istoričar, rekao na jednom naučnom skupu da „Nezavisna Država Hrvatska nije bila ni nezavisna, ni država, niti je bila hrvatska država“, bila je to tačka podele za hrvatsku političku i naučnu elitu. Na inicijativu profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Borisa Begovića, pre tri godine se okupila grupa uglednih naučnih radnika, univerzitetskih profesora i posle dugog i temeljnog istraživanja, oni su svoje radove predstavili prošle nedelje na Pravnom fakultetu u Beogradu na konferenciji koja je održana pod naslovom Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske. „Cilj

Boris Begović: Čas anatomije zla

7. april 2017.

Usvajanje rasnih zakona u NDH nije bila puka imitacija nacističkih, nirnberških zakona, već je postojao visok stepen autonomije u tom zlokobnom poslu Piše prof dr. Boris Begović Retke su naučne konferencije koje počinju minutom ćutanja. Ovaj minut je jako dugo trajao. S jedne strane je vladala turobna atmosfera zbog teme konferencije, a sa druge strane se rasplamsavala diskusija i istraživački entuzijazam naučnika koji su pripremili referate o „Pravnom poretku NDH”. Upravo tako je nazvana konferencija koja je održana u četvrtak na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Otvarajući skup, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Sima Avramović  je naglasio da se u ovom slučaju radi o poretku zla, odnosno o poretku

Boris Begović: Čas pravne anatomije

5. april 2017.

U četvrtak, 30. marta 2017. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je konferencija „Pravni poredak nezavisne Države Hrvatske“ na kojoj su nastavnici tog fakulteta izložili referate usredsređene na spoznaju elemenata pravnog poretka NDH. Donosimo tekst uvodnog obraćanja profesora dr Borisa Begovića. Pre nešto manje od desetak godina, profesor Ivo Goldštajn sa Zagrebačkog univerziteta ustvrdio je da Nezavisna Država Hrvatska nije bile ni nezavisna, ni država, hrvatska. Ta tvrdnja je zaintrigirala nas nekoliko sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naročito tvrdnja da NDH nije bila država, i tako se, pre skoro tri godine, rodila ideja o današnjoj konferenciji – konferenciji „Pravni poredak NDH“. Cilj današnje konferencije je spoznaja pravne

Konferencija „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske“

U Beogradu održana konferencija „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske“

4. april 2017.

English U četvrtak, 30. marta 2017. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je konferencija „Pravni poredak nezavisne Države Hrvatske“ na kojoj su nastavnici tog fakulteta izložili referate usredsređene na spoznaju elemenata pravnog poretka NDH. U prvom delu konferencije, koju je otvorio dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor dr Sima Avramović, a posle uvodnih napomena profesora dr Borisa Begovića, izlaganja su bila posvećena pitanjima pravnosti poretka NDH (docent dr Miloš Zdravković), rasnom zakonodavstvu (profesor dr Zoran Mirković), organizaciji vlasti (profesor dr Tanasije Marinković) i pravnom ustrojstvu vojnih i policijskih snaga NDH (profesor dr Marko Davinić). U nastavku konferencije, izlaganja su bila posvećena krivičnom pravu NDH (profesor dr Igor

Glavu dajem, al’ svoj narod ne ostavljam

1. april 2017.

Episkop gornjokarlovački Sava Trlajić je rođen 6. jula 1884. godine u Molu, od oca Stefana i majke Jelisavete. Na krštenju je dobio ime Svetozar. Osnovnu školu je završio u Molu, a veliku klasičnu gimnaziju i bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet je završio u Beogradu, a pravosudni ispit je položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Đakonski čin je primio na Bogojavljenje 1909. godine, a sveštenički na Svetoga Savu iste godine. Od 1909. do 1927. godine obavljao je dužnost parohijskog sveštenika u Bašaidu. Početkom 1927. godine izabran je za referenta, a nešto kasnije i za sekretara Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Monaški čin je primio 1929. godine kao udov sveštenik. Zamonašen je

Branislav-Pajic-Anuya.jpg

Branislav Paić – Anya: POEMA JADOVNU

28. mart 2017.

POEMA JADOVNU Osećam treperenje kostiju, dok kročim vaših stopa tragom,… ka Jadovnu, što vodi me neizbežno, u sveto suočenje. Prostori neba na Zemlji, gde služite dobru neugasnom, preda mnom bdiju… U jamama svetlošću bola nevinog optočene. Gde Bog kroz tkiva bića vaših peva pobednu pesmu, dok truba jedna, al anđeoska, pronosi snagu šuma, u kojima ste poklani u vojske svetlosne-večne! I tkivo mi zapeva, a neće već mora! Jer jednota je silna u dobru vašem, kojom ste predati u zagrljaj zaveta: ljubav jeste Zemlji Raj. A toliki je zaborav koljača vaših? Da ste ih morali žrtvom svesvetom, u genima zauvek grehom zadatim sećati, da i kroz potomke svoje izlaz nalaze

jadovno-1941_2014-012.jpg

Video: Dani sjećanja na Jadovno 1941-2014.

26. mart 2017.

Od 20-22. juna 2014. godine održani su Dani sjećanja na Jadovno 1941-2014. Petu godinu za redom, Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava ustaškog kompleksa logora Jadovno-Gospić-Pag, organizovalo je Dane sećanja na Jadovno.   Vezane vijesti: Jadovno – mir svoj vam dajem, mir svoj vam ostavljam… Foto: 20-22.06.2014 Dani sjećanja na Jadovno 1941-2014. Dan sećanja u Jadovnu: Pomen na 32 gubilišta Parastos i pomen na srpskim stratištima 29.06.2013. Jadovno – Dan sjećanja  22.06.2013. – Banja Luka:Parastos i komemoracija Jadovničkim Mučenicima Parastos i komemorativni skup žrtvama Jadovna Pag je veliko stratište Najava: DANI SJEĆANjA NA JADOVNO 1941-2013. Dođite na Jadovno 29. juna 2013. 24. 06. 2012. – Jadovno – Dan sjećanja Jadovno 26. jun

Dan sjećanja na Jadovno 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

Vladika gornjokarlovački G. Gerasim blagoslovio podizanje Jadovničke kapele na Velebitu

25. mart 2017.

Blagodarimo Vladiko! Na mnogaja ljeta! Udruženje Jadovno 1941. iz Banjaluke, uputilo je pismo Vladiki gornjokarlovačkom G. Gerasimu sa molbom da blagoslovi podizanje kapele Jadovničkim novomučenicima kod Šaranove jame. U pismu koje je potpisao predsjednik udruženja Dušan J. Bastašić, navodi se da je tokom obilježavanja „Dana sjećanja na Jadovno 1941.“, 01. jula ove godine u Hramu Vavedenja Presvete Bogorodice u Plaškom, osveštan Časni krst Jadovničkim novomučenicima. Dan kasnije krst je rukama potomaka žrtava donešen uz samu jamu za vrijeme služenja parastosa za 38.000 Srba, među kojima je i 73 sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne crkve, pobijenih ljeta 1941. na području kompleksa logora smrti NDH, Gospić- Jadovno-Pag. Nakon toga, Časni krst je postavljen na

jadovno-videlo-1.jpg

Darko Milojković: Stazom jadovničkih mučenika

25. mart 2017.

Ispred logora u Dahau je zapisano: „Ko želi da se žrtve zaborave, taj želi da se one ponove“. Subota 23. jun leta Gospodnjeg 2012. Sunčan i topao dan. Leto je stiglo. Dok čekamo polazak autobusa iz Novog Sada za Jadovno, razmišljamo o proleću 1941. godine. Za mnoge je to proleće – umesto visibaba i radosti buđenja prirode, donelo ovozemaljsku smrt i preseljenje u život večni, okićene mučeničkim vencima –  to su jadovnički mučenici. Jadovno, Velebit, Lika = kamen, jame, vrtače. Jame, trideset dve, vrtoglavih dubina i oštrih useka, kriju u sebi nebrojeno zemnih ostataka mučenika  koji su tu nemilosrdno bacani živi i poluživi. Jadovno je kompleks ustaških logora u blizini

beogradski-forum-2014-1.jpg

Sećanje na Jadovno 1941.

24. mart 2017.

Povodom 24. juna „Dana sećanja na Jadovno 1941.“ organizovano je hodočašće mestima u regionu Gospića gde su od aprila do avgusta 1941. godine vršene masovne likvidacije civila Srba i Jevreja od strane Ustaša NDH. U hodočašću je učestvovalo oko 150 članova porodica i poštovalaca jadovničkih žrtava. Hodočašće je organizovalo Udruženje „Jadovno 1941.“ (www.jadovno.com, e-mail: [email protected]), sa svojim ograncima u Beogradu i Banja Luci. Većinu hodočasnika činili su mladi. Logor smrti „Jadovno“ osnovan je u prvoj polovini maja 1941. godine na planini Velebit, 22 km severozapadno od Gospića, na čistini zvanoj Čačić – Dolac, na 1.200 m nadmorske visine, duboko u šumi, pod vedrim nebom. U okviru programa hodočasnici su posetili

jadovno_spomenik.jpg

Jadovno 1941 – Prilog Pravoslavnog kanala Sojuz

20. mart 2017.

Predstavljamo vam prilog Pravoslavnog Kanala Sojuz, koji se emituje u preko 140 zemalja svjeta, o kompleksu logora smrti NDH, Gospić – Jadovno – Pag. Ovaj prilog je još jedan dokaz odlične saradnje sa rganizacijama i pojedincima iz ruskog naroda koji je nasvojoj ko i osjetio kakve su bile strahote Drugog svjetskog rata.   Posebno mjesto među onima koji su pomogli i pomažu da se istina o kompleksu logora smrti NDH, Gospić – Jadovno – Pag ]1941. proširi ne samo na našim prostorima, nego i u bratskom ruskom narodu, zauzima Fond međunarodnog jedinstva pravoslavnih naroda. Gospođa Natalia Koceva, ispred ove organizacije, više puta je pokazala nesebično razumjevanje za pomoć Jadovničkoj misji na čemu smo joj posebno

Danka Kojadinović

Jadovno, sunovrat evropske civilizacije

18. mart 2017.

English Gorda planina, snegovi, kiše i odroni, bujna vegetacija, prekrili su staze suza srpskih i jevrejskih stradalnika. More kraj ostrva Pag, progutalo je na hiljade ljudi, žena i dece, Srba i Jevreja.  Premnogo je je poslednjih decenija potrošeno reči, papira, medijskog prostora u analizi građanskih ratova na Balkanu krajem dvadesetog veka. Bilo je i analitičara koji su se bavili atomizacijom Balkana u cilju destabilizacije Evrope, a u interesu  unilateralne sile, SAD. Pisalo se o uticaju lokalnih, a nešto manje i svetskih medija, na eskalaciju etničkih i verskih sukoba, dajujući im nerealno veliki uticaj. Neki su, negirajući skoro identične situacije iz prošlih decenija i vekova, sve pripisivali kolapsu ideološke matrice socijalizma-komunizma

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA