Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић састао се данас са представницима Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941, које је предводио пресједник Удружења, Душан Басташић са којима је разговарао о раду удружења, припремама за обиљежавање годишњице страдања и стварању услова за несметано функционисање и рад удружења. Предсједник Чубриловић подржао је рад удружења „Јадовно 1941“ и прихватио позив да 30. јуна ове године присуствује обиљежавању страдања на Велебиту гдје су усташе, за вријеме Независне државе Хрватске, мучки побиле више од 40 хиљада Срба, Јевреја и припадника других нација и бацили их у 32 крашке јаме. Предсједник удружења „Јадовно 1941“, Душан Басташић упознао је предсједника са активностима на

Драги пријатељи, Објављујемо тужну вијест да се јуче, 10. фебруара 2018. у поподневним часовима у 42 години живота упокојио у Господу протојереј-ставрофор Далибор Танасић, парох парохије костајничке у Костајници. Отац Далибор је био наш пријатељ и искрени саборац Јадовнички. У нашој Српској православној цркви нема свештеног лица које нам је више помогло у потрази за мјестима страдања Срба 1941. године. На сва та мјеста ишао је са нама и храбрио друге да нам помогну. Након што смо јуна 2012. године поставили први часни Крст на мјесту некадашњег логора Јадовно у Чачић доцу на Велебиту, написао ми је: „Када сте поставили онај први Крст на Велебиту тек су онда мученици добили

У овим крајевима су усташе, као и иначе на подручју НДХ, појединачна и групна хапшења Срба и Јевреја отпочели већ у априлу. Првих дана су се држали упутстава да хапсе виђеније и богатије људе, прије свега интелектуалце. То им је доносило вишеструку корист богатили су се пљачком имовине ухапшених, а уједно обезглављивали народ. На подручју Славонског Брода, руковођени котарским предстојником Антуном Јелчићем, усташе су средином априла похватали неколико виђенијих Срба и након злостављања их отпремили у логор Даницу, а затим, као и друге из овог логора, у Јадовно.[1] Усташе су хапсили Србе у Врбовцу, Лудбрегу, Кутини, Ђурђевцу, Великој и Малој Чрешњевици; у котару Славонска Пожега: у селима Крушево, Стријежевица, Сеоци,

ЧАСОПИС НОВИ ОМАНУТ Загреб, новембар – децембар 1998/5759 Narcisa Lengel – Krizman и Mihael Sobolevski: Тешко је установити којим су се редом репресивне мјере у свим дијеловима Независне Државе Хрватске почеле проводити. Прве су на удару биле особе које су потпадале под удар расних закона (од 30. априла 1941), затим југославенски орјентисани појединци, познатији „љевичари“, истакнути синдикални функционари и неки комунисти, јер општа хајка на комунисте започиње тек након њемачког напада на Совјетски Савез (22. јуна 1941), будући да усташе из тактичких разлога до тог времена (још је био на снази пакт о ненападању између нацистичке Њемачке и Совјетског Савеза) нису почели систематски хапсити и прогонити комунисте. Једна од првих

Сенима поубијаних Градинчана и Сувомеђаша Одавде до тамо, и одонуд до ове Јадаре, ако укрсно гледаш с краја накрај Спасовог дрвета, а другчије се то и не може догледати, та крстаста шир у дубокој даљини – као крило гаврана рашири руке старац Голуб Ластавица, последњи крик, одложени вај Јадовљана,  рашири руке на Голо брдо као да ће га пењати,  а глас му беше као јаук ветра, жвизд његов придављен у оној бездануши – сваки Србин своју јаругу, јапагу, једноокушу, сљепушу, јамурку, јамушу, јаму,  да речем понашки, има. У коју је устопио, нагазио као на коб, сугреб судбине, псећим језиком толковано. Или ће глибом посрнуту, зајарузати некад, доцније сигурно. Одложено, у

Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“ Фондација „Слободан С. Беговић“ расписује Конкурс за доделу годишње награде „Слободан С. Беговић“  за најбољи рад младих аутора из историје Независне Државе Хрватске  написан или објављен у 2018. години. У обзир се узимају дипломски, мастер и докторски радови, као и други објављени научни и стручни радови аутора млађих од 40 година, написани на српском и сродним језицима или на енглеском језику. Награђеном аутору следује новчана награда од 2.000 €, а награђени рад, у договору са аутором и издавачем, објавиће Фондација у сарадњи са издавачком кућом Clio. Више о награди видети на www.fondacijaslobodanbegovic.org. Најбољи рад ће изабрати жири