Немало jе изненадила виjест да jе за мjесто будућег наjважниjег хрватског Мемориjалног и едукационог центра посвећеног сjећању на жртве концентрационих логора, симболу свих логора коjи су  током Другог свjетског рата постоjали широм региона, одабран бивши италиjански радни логор Кампор. За мање информисане, Кампор jе место на острву Рабу, у ком jе од jуна 1942. па све до септембра 1943. био италиjански радни логор за починиоце тешких кривичних диjла против италиjанских власти. Кампор ниjе био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо ниjе стрељан, нити убиjен. Нажалост, од тешких услова живота, у логору jе умрло преко 4.000 логораша (податак из стариjих хрватских извора; италиjански извори и новиjи хрватски извори наводе

Deutsch / English На иницијативу удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, недавно је организована дводневна експедиција чији је задатак био да на подручју острва Пага, на рту Слана лоцира мјесто на коме су у ноћи 14/15. августа 1941. године усташе, војници Независне Државе Хрватске, поклале 91 дијете узраста до петнаест година, 293 женске особе и 407 мушкараца. Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта. Ипак, за одлуку о одласку на терен пресудна је била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта која је у архив удружења стигла недавно из Италије а

Тродневни састанак посвећен је локалитетима усташког логора у ували Слана на Пагу, талијанског интернацијског логора Кампор на Рабу те Голог отока и оближњег оточића Гргур, на којима су комунистичке власти крајем четрдесетих година отвориле мушку и женску казнионицу за политичке затворенике Ријека – Осмишљавање плана меморализације мјеста политичке репресије и страдања у простору јужног Кварнера задатак је састанка »Култура памћења у Хрватској и савременој Европи«, отвореног у петак у хотелу Бонавиа у организацији њемачке Закладе Фриедрицх Еберт и Доцумента – Центра за суочавање с прошлошћу. Тродневни састанак посвећен је локалитетима усташког логора у ували Слана на Пагу, талијанског интернацијског логора Кампор на Рабу те Голог отока и оближњег оточића Гргур, на којима

Kaкo je писмo, нaмиjeњeнo мeни, дoспjeлo дo Винкa Никoлићa, дужнoсникa у прoмиџбeним службaмa устaшкoг пoкрeтa и oружaним снaгaмa НДХ дo 1945. и урeдникa ‘Хрвaтскe рeвиje’ у eмигрaциjи? И зaштo гa je пoлa стoљeћa држao у свojoj aрхиви, a мeни никaд ниje ни спoмeнуo дa гa пoсjeдуje? Кaд je први диo oвe књигe вeћ биo нaписaн, из Нaциoнaлнe и свeучилишнe књижницe изнeнaдa мe пoтрeслa виjeст: вoдитeљ Збиркe рукoписa и стaрих књигa, Ивaн Koсић, jaвљa дa je aрхивист Дрaгo Пaжин, срeђуjући oстaвштину Винкa Никoлићa, прoнaшao двиje стрaницe писмa кoje je мeни из зaгрeбaчкoг зaтвoрa 1941. нaписao мoj oтaц. Шaљу ми слaбo читљиву фoтoкoпиjу: дa, тo je oчeвo писмo, њeгoв рукoпис. У гoрњeм дeснoм углу jaснo

Сећамо ли се? Трудимо ли се да памтимо или да заборавимо? Да ли нам је наша прошлост важна или не? То су питања која навиру када почнете да из различитих углова сагледавате тему српских страдања у XX веку, нарочито у периоду од 1941. до 1945. на територији Независне Државе Хрватске. Многи од нас о страдању нашег народа и геноциду који је извршен над нама знају јако мало. Мало нас зна да смо један од три народа европског културног миљеа, над којима је извршен геноцид у XX веку. Поред нас ту су Јермени и европски Јевреји. И једни и други гаје културу сећања на своје страдање. Поставља се питање где смо ми ту и колико

Хапшење Срба у Огулину и Горском котару, као и у Госпићу и у другим мјестима у Лици, почело је у априлу. У другој половини маја, у средњовјековној Франкопанској кули, затвору Окружног суда у Огулину, већ је било заточено три стотине Срба, како из Огулина тако и из околних српских насеља: Гомирја, Српских Моравица, Горњих и Доњих Дубрава, Јоспидола, Плашког и других села. Међу првим ухапшенима у Огулину, почетком маја, били су трговци Милош Вуксан, Владимир Боснић, Илија Ивошевић, Никола Манојловић, Владимир Мрвош, лијечник Живановић, проф. Папјевски, парох Илија Ћурчић, студенти Ђуро Таталовић и Жарко Момчиловић, судија Маринко Ђурић, посједник Дмитар Милановић, геометар Владо Бијелић, опанчар Ђуро Таталовић, обућар Милан Агбаба,

У галерији Завичајног музеја у Јагодини, 20. септембра у 19. часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен жртвама страдалим у комплексу логора Независне државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије изложбе биће приказана репортажа „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 20. – 30 септембра 2017. а може се погледати од 09. до 17. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена

У знак сјећања на српске мученике који већ седамдесет и шест година чекају да се изваде из косињских безданих јама, да се уз опело сахране и тако нађу вјечни мир. Током Другог свјетског рата на простору Косиња оружане снаге НДХ (усташе, домобрани, оружници и тзв. „бијела гарда“- наоружани цивили) извршиле су злочин геноцида над српским становништвом. На најсвирепији начин убијено је преко хиљаду српских становника, углавном цивила. Трећина жртава су била дјеца до петнаест година старости. Послије деведесетих година поједини госпићки истраживачи „косињске повијести“, настоје тај злочин минимизирати и приказати га као међусобно српско убијање у циљу оптуживања Хрвата. Око 250 српских жртава још увијек се налази у крашким јамама-гробницама на подручју

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић у пратњи предсједника удружења грађана Јадовно 1941. Душана Басташића,  обишао је градске просторије у бањалучкој Улици краља Петра Првог Карађорђевића које ће бити додијељене Удружењу “Јадовно 1941”.  Наводећи да је на овој локацији пословни простор града већ дуже запуштен, Радојичић је захвалио представницима Удружења “Јадовно 1941” што су се прихватили озбиљног посла. Подсјећајући да “Удружење Јадовно 1941” његује традицију и сјећање, прије свега, на злочине из Другог свјетског рата, углавном усташке, Радојичић је рекао да је на овој локацији у центру Бањалуке могуће добити меморијални простор, са сталним и повременим изложбама, мјесто за сјећање на оно што се дешавало у Другом свјетском рату. “Генерално постоји проблем са

Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : “Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa нису риjeткoст.” Сахрањен је 10. августа 2017.

Да су 1941, што jе било могуће jер jе Никола Тесла тада био жив, Хрвати у родном Смиљану ухватили светски славног проналазача, сместа би га убили, као што су током Другог светског рата убили 4 337 Срба из тадашњих личких котара (срезова) Госпића и Перушића, или као што су побили 559 смиљанских Срба од коjих jе неке крштавао и смиљански прото Милутин Тесла. Убили би га и 1991. године Пише ЈОВО БАЈИЋ Тешко jе наћи Србина са толико дубоким и разгранатим српским коренима и тако утемељеном српском свешћу као што jе био Никола Тесла. И свака помисао да се он може изместити из српског и краjишког бића и накнадно, посмртно