Комплекс Јадовно Архиве - Страница 18 од 84 - Јадовно 1941.

Епископ горњокарловачки Герасим: Предговор дјелу др Ђуре Затезала „Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

9. октобар 2021.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ПРЕДГОВОР ДЈЕЛУ Дјело које имамо пред собом, дјело др Ђуре Затезала, звучног наслова „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” на најреалистичнији начин нас подсећа на најцрњи период у новијој историји рода људског. Период за који сваки човјек на планети, док обитава треба да моли опрост од Господа, јер само један, процентуално небитан за број жртава у Другом свјетском рату, али за наш народ огроман губитак, описан је у овом капиталном дјелу, које мора будућим генерацијама да остане повезница са временом када се радило на систематском истребљењу једног читавог народа

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

21. септембар 2021.

Прије неколико година у школској пракси у Републици Српској на један скроман начин почели су да се реализују наставни садржаји из наставних предмета Српски језик и Историја везани за страдање Срба у 20. вијеку с циљем осмишљеног његовања културе сјећања на та страдања. Сјећам се, памтим, дакле, постојим. -могући модел- Посебна пажња је требала да буде усмјерена на страдања у току Другог свјетског рата и на почињене злочине над Србима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ). Да би овај процес његовања културе сјећања, или културе памћења био што боље методолошки осмишљен, Министарство просвјете и културе Републике Српске је омогућило да наставници српског језика и историје у мањим групама похађају семинаре

Геноцид над “непоћуднима” у НДХ: Криминолошки профил усташких злочинаца

5. септембар 2021.

Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: “По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату”. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужних људи. Њемачка војска је 10. априла 1941. године свечано дочекана у Загребу, након чега је

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. (ВИДЕО)

19. август 2021.

У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба. Више података о логору Јадовно и обиљежавању осам деценија од злочина Независне Државе Хрватске и њених савезника, о којем је писано на Фронтал.РС, можете сазнати из филма. Извор: ФРОНТАЛ Везане вијести: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Душан Басташић: Чему добром је послужио

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

17. август 2021.

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење ”Билогора”, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. јул 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. јул 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

НА ТРНОВОЈ СТАЗИ ЈАДОВНИЧКОЈ: Ако те заборавим Јадовно моје, нека мене јад не заборави!

15. јул 2021.

Овај текст покушавам ујаснити 5. јула 2018. године, на славу Св.Анастасије Српске, мајке Св.Саве. Прије скоро стотину година, 5. јула 1918. године (по Јулијанском календару), у Алапајевску на Уралу претучена је, стријељана и у јаму бачена Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, сестра посљедње руске царице Александре. Заједно са монахињом Варваром и Великим кнезом Јованом Константиновичем Романовим (мужем српске принцезе Јелене Карађорђевић), бачена је у јаму дубоку 20 метара, рукама црвених бољшевика. Руска Царска породица послије мученишта је спаљена у рударском окну Ганине јаме. На личком распећу народ српски неста,Планина је свједок, крв у љетној роси,Са именом Христа издахнуше боси,И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА

10. јул 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили. Погледајте фотографије снимљене 19. јуна 2021. годинe. ЈАМА БАДАЊ – СТУПАЧИНОВО Погледајте видео запис снимљен 19. јуна 2021. годинe. ЈАМА БАДАЊ – СТУПАЧИНОВО Погледајте: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА

9. јул 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили. Погледајте фотографије снимљене 19. јуна 2021. годинe. Шаранова јама Приредила редакција Јадовно 1941. Аутор фотографија: Никола Зајц Погледајте: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Ђурђица Драгаш: Песма незаборављених! Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА

8. јул 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили. Погледајте фотографије снимљене 19. јуна 2021. годинe. СМИЉАН Приредила редакција Јадовно 1941.

Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

2. јул 2021.

На Јадовну свикао на свашта. Али нијесам да крст који сам донио, враћамо назад са јаме. У савременом српском језику прекрижити, не значи исто што и прекрстити. То ми је ове 2021. године пало теже, него што прошле нијесмо ни ишли. Не марим за жегу, умор, неправду и ниподаштавање. А не и задржимо се дуго. Само смо у два наврата боравили дуже од 24 часа у Неовисној Републици Хрватској. Сигурно ћу писати тек касније, као и обично. Могу ја и одмах, али знам да након 24.06. који смо установили као Дан сјећања на систем логора смрти Независне Државе Хрватске Јадовно-Госпић-Паг, претечу Јасеновца, нико сем мрежне стране Јадовно.срб неће помињати до

Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили (ВИДЕО)

27. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Шаранову јаму, парастос православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у госпићкој групи логора служио је парох госпићко – смиљански Драган Михајловић у присуству осамдесетак потомака и поштовалаца жртава Покоља пристиглих из Српске, Србије и Хрватске. Након парастоса, окупљенима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Пјесму „Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!“, говорила је аутор, Ђурђица Драгаш. Приредио: Редакција УГ

Јадовно – Страдање, злочини и сећање

24. јун 2021.

У суботу 19. јуна 2021. екипа емисије “У средишту пажње”, РТС – Радио Београд 1 на челу са Александром Миливојевићем, била је у Лици, на Велебиту, на обележавању Дана сећања на Јадовно 1941, у организацији истоименог удружења грађана из Бањалуке. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. Дакле, ту нису страдали само Срби из Лике и мештани околних села, како се често погрешно мисли. У велебитским јамама, на каменитим обалама Пага и морским дубинама у близини тог острва сурово су скончали бројни Срби и Јевреји из

Момчило Мирић: Морамо ходити овим светим стазама, морамо стојати над овим светим јамама и тако свету показати и доказати да и они и ми постојимо (ВИДЕО)

23. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у ткз. госпићкој групи логора за само 132 дана трајања. Централни део молитвено – комеморативног сабрања посвећеног православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, одржан је на Спомен подручју Шаранова јама. Доносимо обраћање Момчила Мирића, предсједника удружења Јадовно 1941. Београд и пјесму Јелене Ковачевић „Над јамом“ коју је рецитовао Милош Симић. Момчило Мирић Браћо и сестре Помаже Бог Драги наши Јадовничани! Ево дана којега створи Бог Да се радујемо и веселимо у њему Да се наши безгробници, неопојаници