arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Јадовно – Страдање, злочини и сећање

24. јун 2021.

У суботу 19. јуна 2021. екипа емисије “У средишту пажње”, РТС – Радио Београд 1 на челу са Александром Миливојевићем, била је у Лици, на Велебиту, на обележавању Дана сећања на Јадовно 1941, у организацији истоименог удружења грађана из Бањалуке. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. Дакле, ту нису страдали само Срби из Лике и мештани околних села, како се често погрешно мисли. У велебитским јамама, на каменитим обалама Пага и морским дубинама у близини тог острва сурово су скончали бројни Срби и Јевреји из

Момчило Мирић: Морамо ходити овим светим стазама, морамо стојати над овим светим јамама и тако свету показати и доказати да и они и ми постојимо (ВИДЕО)

23. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у ткз. госпићкој групи логора за само 132 дана трајања. Централни део молитвено – комеморативног сабрања посвећеног православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, одржан је на Спомен подручју Шаранова јама. Доносимо обраћање Момчила Мирића, предсједника удружења Јадовно 1941. Београд и пјесму Јелене Ковачевић „Над јамом“ коју је рецитовао Милош Симић. Момчило Мирић Браћо и сестре Помаже Бог Драги наши Јадовничани! Ево дана којега створи Бог Да се радујемо и веселимо у њему Да се наши безгробници, неопојаници

Душан Басташић: Чему добром је послужио неразуман поступак начелника Карлобага Бориса Смојвера? (ВИДЕО)

23. јун 2021.

Од стране радника Полицијске Управе личко-сењске, на сам Дан сјећања на Јадовно 1941, одговорном лицу организатора окупљања саопштено је да je Борис Смојвер, недавно изабрани начелник Општине Карлобаг, забранио да се Часни крст постави уз јаму Бадањ јер се иста налази на подручју Парка природе Велебит и да ће полиција дјеловати сукладно тој наредби. Запријећено је озбиљним санкцијама уколико се организатор оглуши на наредбу. У организацији Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Бадањ, освештан је Часни крст посвећен православним Србима побијеним

РТРС: Обиљежен Дан сјећања на Јадовно (ФОТО/ВИДЕО)

21. јун 2021.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ обиљежено је 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. У храму Светог Петра и Павла у Смиљану служен је парастос, а помен жртвама код Шаранове јаме на Велебиту. Упркос претходно добијеној дозволи учесницима обиљежавања у Хрватској онемогућено је постављање Часног крста поред јаме Бадањ. Крст је освештан и остављен у манастиру Медак. Јама Бадањ на Велебиту, недалеко од села Ступачиново, у којој су на најсвирепији начин убијени недужних Срби, лоцирана је крајем прошле године. Чланови Удружења „Јадовно 1941“ хтјели су да поставе Часни крст, али нису успјели. Након позитивних искустава са полицијом из Госпића, саопштено нам је да новоизабрани начелник

Јадовно – место где су усташе убијале без испаљеног метка и лако сакривали своја злодела (ВИДЕО)

21. јун 2021.

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама – масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ „Јадовно 1941“. Аутор: Јелена Божовић Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле – заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине

Патријарх Порфирије благословио обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.

17. јун 2021.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021. 24. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. установило је истоимено удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг почетком 2010. године у Бањој Луци. Тога дана 1941. логор Јадовно на Велебиту је достигао своје коначне границе а логори Слана и Метајна на острву Пагу примили прве заточенике. Обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. благословили су тада блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Епископ горњокарловачки ГГ Герасим. Благослов Његове Светости Патријарха српског

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

13. јун 2021.

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол

7. јун 2021.

Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021. Шта би човек овде могао смислити и написати? Како раздвојити ужас овога страдања од ужаса ове песничке истине и њене величине? Јелена Ковачевић је „изручила“ трагедију на хартију и онда својом поезијом прошла до дна – јама, дупљи, очњака, кљова… џелата и жртава, али и до Бога, у ствари до свега и до свачега што врхунац, песнички и мученички дају један другом овде! Ове песме су „само“ истине, али ове „песничке“ истине могу многога учинити (са)песником и сапатником ужаса који се овде излива у невероватном рукопису. Јелена слика, црта, разлистава теме својим наоштреним алатом: језиком, осећајем, језом која

Хаџи Раде Р. Лаловић: Један модел изградње личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси

1. јун 2021.

Разматрајући тему Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања у истоименом тексту објављеном у часопису Нова зора бр. 67/2020 нагласили смо да проучавање злочина над Србима и његовање културе сјећања на та страдања треба осмислити тако да то проучавање буде системско и засновано на сличној логици на којој културу сјећања на Холокауст његују Јевреји.   Текст је настао као резултат властитог проучавања српске поезије страдања и патње с циљем развијања и даљег осмишљавања школског проучавања наставне теме  I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима која је у НПП у Републици Српској из наставних предмета Српски језик и Историја уврштена прије двије школске године. У дефинисању садржаја

Басташић: Трагедија наша је да ми Срби немамо ни календар нашег геноцида и страдања

28. мај 2021.

Удружење „Јадовно 1941.“поред осталих активности, обележава места Покоља на подручју које је покривала НДХ. Тешко да ћете у Израелу наћи таква удружења као Јадовно 1941, зато што поштоваоци жртава нису задовољни институциoналним односом у Србији и Републици Српској према тој тако важној и судбоносној теми – рекао је Басташић. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

15. мај 2021.

У библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

bastasic

Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

11. мај 2021.

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама. Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено. “Оно што

ТВ К3: Јасеновац – историја и данашњица (ВИДЕО)

28. април 2021.

У емисиjи „Потез“ која је емитована 27. априла 2021, поред осталог је било риjечи о осамдесетој годишњици од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и мемориjализациjи страдања нашег народа, као траjног задатка и обавезе потомака жртава али и надлежних институциjа. У емисиjи судjелуjу: Жељко Вујадиновић, историчар и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна? Зашто ова тема није у довољној мјери заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас углавном ћути? РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 28.април 2021. у 14:00 часова Уредник и водитељ: Јелена Демоњић

Отворена изложба о усташком логору Слана који није преживио ни један српски заточеник

22. април 2021.

Изложба „Пут без повратка – од логора Слана до логора Јасеновац“ отворена је у сриједу у Спомен-подручју Јасеновац у организацији те јавне установе и Документе усусрет годишњици пробоја из логора, саопштено је из Документе. Аутор изложбе и равнатељ ЈУСП-а Јасеновац Иво Пејаковић истакао је „да сурови услови логора, као и једнако суров однос усташа према заточеницима, нису оставили пуно свједока“ те споменуо преживјеле Павла Леwа (Pavle Low), Златка Вајлера лера (Zlatko Weiller) и Емерика Блума. Водитељица Доцументе Весна Тершелич подсјетила је да је плоча у спомен на некадашње логоре на Пагу у ували Слана и насељу Метајна три пута уништавана, задњи пут 2013. године. Она је изразила жељу за организовањем

Милан Ружић

Милан Ружић: О српском страдању

13. април 2021.

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА