Комплекс Јадовно Архиве - Страница 15 од 80 - Јадовно 1941.

Басташић: Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

31. октобар 2021.

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић. Шаранова јама, једна од 32 крашке

Созерцање (2)

26. октобар 2021.

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

Никола Жутић: Термин Покољ у потпуности осликава преовлађујући монструозни начин убијања Срба, незабиљежен у свјетској историји

22. октобар 2021.

Нико жив не брише термин геноцид, само се питање бестијалног убијања Срба конкретизује Покољем. Остају и геноцид и Покољ. Зар то треба да се „нацрта“ да би било јасно? Проф. др Горан Латиновић у тексту „Покољ или геноцид – о једној вештачкој и штетној дилеми“ (објавио НСПМ а пренио Музеј жртава геноцида), помиње академика Крестића и мене као некакве бесвјесне пензионере које је завео „лукави стоматолог“ др Душан Басташић, да се опредијеле за „штетни и веома опасни(?!)“ термин „Покољ“, па смо се на тај начин прикључили његовом (Басташићевом) аматеризму и незнању. Проф. Др Василије Крестић као академик, није класични пензионер пошто је преокупиран научним пројектима и пословима управника Архива САНУ.

Хебранг: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

15. октобар 2021.

Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином. Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг јаме у које су током Независне Државе Хрватске /НДХ/ бацани Срби назива – фантомским. „Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци“, тврди Хебранг. Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спашавани“, те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба“. Љељак

Емисија Вече преко Дрине – Никола Жутић и Душан Басташић (ВИДЕО)

14. октобар 2021.

Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји култ сјећања ? У трећој емисија из серијала ,,Вече преко Дрине“‘ између осталог говоримо: Да ли је НДХ наставак Бановине Хрватске? Како настаје Мачекова Бановина? Ко формира усташе? Ко стоји иза НДХ? Ко је заиста и са којом намјером направио систем логора Госпић, Јасеновац и Градишка? Каква је улога католичке цркве у овим догађајима? Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји

Епископ горњокарловачки Герасим: Предговор дјелу др Ђуре Затезала „Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

9. октобар 2021.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ПРЕДГОВОР ДЈЕЛУ Дјело које имамо пред собом, дјело др Ђуре Затезала, звучног наслова „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” на најреалистичнији начин нас подсећа на најцрњи период у новијој историји рода људског. Период за који сваки човјек на планети, док обитава треба да моли опрост од Господа, јер само један, процентуално небитан за број жртава у Другом свјетском рату, али за наш народ огроман губитак, описан је у овом капиталном дјелу, које мора будућим генерацијама да остане повезница са временом када се радило на систематском истребљењу једног читавог народа

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

21. септембар 2021.

Прије неколико година у школској пракси у Републици Српској на један скроман начин почели су да се реализују наставни садржаји из наставних предмета Српски језик и Историја везани за страдање Срба у 20. вијеку с циљем осмишљеног његовања културе сјећања на та страдања. Сјећам се, памтим, дакле, постојим. -могући модел- Посебна пажња је требала да буде усмјерена на страдања у току Другог свјетског рата и на почињене злочине над Србима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ). Да би овај процес његовања културе сјећања, или културе памћења био што боље методолошки осмишљен, Министарство просвјете и културе Републике Српске је омогућило да наставници српског језика и историје у мањим групама похађају семинаре

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Криминолошки профил усташких злочинаца

5. септембар 2021.

Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: „По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату“. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужних људи. Њемачка војска је 10. априла 1941. године свечано дочекана у Загребу, након чега је

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

24. август 2021.

У време 80-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из састава

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. (ВИДЕО)

19. август 2021.

У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба. Више података о логору Јадовно и обиљежавању осам деценија од злочина Независне Државе Хрватске и њених савезника, о којем је писано на Фронтал.РС, можете сазнати из филма. Извор: ФРОНТАЛ Везане вијести: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Душан Басташић: Чему добром је послужио

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

17. август 2021.

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење “Билогора“, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

14. август 2021.

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. јул 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због „озбиљних“ 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. јул 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

НА ТРНОВОЈ СТАЗИ ЈАДОВНИЧКОЈ: Ако те заборавим Јадовно моје, нека мене јад не заборави!

15. јул 2021.

Овај текст покушавам ујаснити 5. јула 2018. године, на славу Св.Анастасије Српске, мајке Св.Саве. Прије скоро стотину година, 5. јула 1918. године (по Јулијанском календару), у Алапајевску на Уралу претучена је, стријељана и у јаму бачена Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, сестра посљедње руске царице Александре. Заједно са монахињом Варваром и Великим кнезом Јованом Константиновичем Романовим (мужем српске принцезе Јелене Карађорђевић), бачена је у јаму дубоку 20 метара, рукама црвених бољшевика. Руска Царска породица послије мученишта је спаљена у рударском окну Ганине јаме. На личком распећу народ српски неста,Планина је свједок, крв у љетној роси,Са именом Христа издахнуше боси,И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То