Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро jе прошао. Маневарски простор мањи jе од бакарне површине националне валуте   У уторак, 10. jуна, након скоро стотину година паузе, у Берлину ће поново за политички астал сести представници немачке и српске државе. Лицем у лице. Негде у прашњавим архивама постоjи, нема сумње, забелешка о последњем сусрету представника власти царске Немачке и краљевине Србиjе. Беше то у време пред Први светски рат. С jедне стране, био jе канцелар Теобалд фон Бетман с друге Милован Миловановић или Марко Трифковић. Вероватниjе оваj други. Овога пута немачко-српске разговоре водиће

Избори за Европски парламент донели су Хрватскоj сасвим нову политичку ситуациjу, убедљиву победу Хрватске демократске заjеднице, додатно урушавање владаjућег СДП-а и све тежу ситуациjу за политичке снаге коjе припадаjу хрватскоj левици   Хрватска ових дана пролази кроз jош jедну политичку мену чиjе се краjње последице тек назиру али да ће у тоj земљи до краjа године, на политичком плану, бити интересантно, то jе апсолутно извесно. На изборима за Европски парламент владаjућа Социjалдемократска партиjа Зорана Милановића (СДП) претпела jе тежак пораз; ХДЗ jе поново, поjединачно гледаjући, наjjача странка у Хрватскоj, с тенденциjом раста. Освоjили су шест мандата, наспрам четири СДП-а и нема сумње да су ванредни парламентарни избори у Хрватскоj неминовни. Пре свега због

Пишу новинске текстове, даjу изjаве из коjих кипи примитивизам, завист и мржња према Ћосићу. Имаjу потребу да пљуну на нешто велико, високо, недостижно, без обзира што им се то враћа у лице. За образ не брину, никада га нису ни имали   ПОСЛЕДЊИ Србин у коjем су били обjедињени воjевање, литература, политика, отпадништво, стална потреба за слободом, уважавање саговорника и страх од гордости, Добрица Ћосић, отпутовао jе заувек с овоземаљског мучилишта. Испраћен jе у данима водених мука, сахрањен скромно, по сопственоj вољи, далеко од алеjа великана и заслужних грађана. Срби jош не знаjу, и не размишљаjу, шта су и кога изгубили. Они коjи су му име изговарали с поштовањем, ћуте. Неки не

Четрнаест година након октобарске револуциjе коjа jе ваљда, циљ jе био такав, разбила мрак у Србиjи и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу jавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко jе Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чуjу, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаjа икада чули за тог човека?   Има више од 50 година живота. Коjи његов текст памтите, коjу уредничку функциjу, jуриш на барикаду “државног новинарства”? Како jе, мученик, пропустио силне прилике да се у годинама иза нас докаже као борац за слободно новинарство и слободу мишљења? Откуд сад та храброст достоjна народног хероjа.

Нисам, признаjем, гледао “Тешку реч” Драгана Ј. Вучићевића са своjим сталним гостом, председником Владе Србиjе. Знао сам шта ће да каже!   Гледао сам Ољу Бећковић, “Утисак недеље” и њене госте: Срђана Шкора, БИВШИ шеф ДЕСК-а Новости, Небоjша Крстић, БИВШИ саветник Бориса Тадића, БИВШИ члан бенда “ИДОЛИ” и Небоjша Спаић, БИВШИ новинар Новости, БИВШИ главни уредник НИН-а, БИВШИ саветник генералног директора, убудуће – бивши, jер свуда где jе био – постао jе бивши. Оправдано! Тема: смена Срђана Шкора после гостовања у jутарњем “прелиставању” на РТС и по много чему бесмислено саопштење Српске народне странке, издато на дан кад jе лидер напредњака постао – председник Владе Србиjе и кад jе Србиjа у

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да

Немам ниjедну лепу реч за Кристиjана Голубовића, нити ме интересуjе његов живот. Ни с jедним од таквих кафу нисам попио, у медиjе коjе сам водио (и водим) улазили су и улазе само преко црне хронике   Али, ово што се последњих дана у медиjскоj сфери догађа око Голубовића диже ми џигерицу, што би рекао народ. Опет двоструки стандарди и лицемерjе од коjег пуца образ. Дижем обе руке да сада и заувек све мале екране у Србиjи затворимо за људе из криминалног миљеа, осуђиване, осумњичене, проблематичне, али и за оне коjи су незапослени а возе кола вредна 80.000 евра, оне с вилама на Дедињу и Сењаку а нико не зна чиме

„Стожеру за хрватски Вуковар“ ниjе било доста што jе поскидао све ћириличне табле по граду и што jе сакупио 630 хиљада потписа широм Хрватске за расписивање референдума о забрани ћирилице, па jе недавно, по угледу на Хитлерове нацисте, обjавио списак локала и трговина чиjи су власници Срби. Историjа нас учи да иза овога следи „Кристална ноћ“ У нацистичкоj Немачкоj локале и куће Јевреjа обележавали су Давидовом звездом. У Вуковару ће, нема сумње, некретнине тамошњих Срба лоцирати с четири С или само словом С. У Немачкоj jе након обележавања следило одвођење Јевреjа у концлогоре, или директно на стрељање. Србима у Вуковару судбина jош ниjе jасна, али стрељање ће вероватно избећи; друго

Они коjима jе било и jесте важниjе све што jе туђе, а прљаво, затуцано, примитивно оно што jе домаће, српско, не могу Капору да опросте што jе деведесетих, с оловком и свеском, обилазио ратишта по разним Краjинама и бележио страдања народа из чиjег корена jе никао. Не ради се ту о лакоj прози нити он, Момчило Момо Капор, беше лак писац. Било jе то нешто ново у књижевности бивше државе, правац за многе, укључуjући оне коjи су Капора касниjе оспоравали, али нико од њих ниjе додирнуо ни греду таванице на коjоj су романи Моме Капора. Данас, четири године након што се преселио у одаjе из коjих никада више неће изаћи

Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу, или неком другом пруже прилику да то учини. Јелко Кацин, словеначки европарламентарац, дао jе интервjу порталу „Аналитика“ – чиjе jе седиште у Подгорици, а Тањуг пренео – у коjем износи

Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу ХОЋЕ ли Украjина остати у границама скроjеним далеке 1954. године, у кабинету шефа комуниста СССР-а, Украjинца Никите Хрушчова, све са Кримом (отетим од Русиjе) унутар украjинске државне авлиjе? Тешко. Ко ће отерати руског воjника с те стратешки можда наjважниjе тачке у Црном мору? Да неће неки НАТО двоjац, сличан Солани и Кларку, подићи авионе и крстареће ракете, и послати их, уместо ка Београду, овога пута према Москви? Неће, наравно, све

Прошло jе ево више од двадесет година како службени Београд ћути пред дефинициjом рата коjи jе разорио Титову Југославиjу, коjа jе постављена у Загребу, Љубљани и Сараjеву, а прихваћена у Бону, Вашингтону, Лондону, Бечу…   Прошло jе ево више од двадесет година како службени Београд ћути пред дефинициjом рата коjи jе разорио Титову Југославиjу, коjа jе постављена у Загребу, Љубљани и Сараjеву, а прихваћена у Бону, Вашингтону, Лондону, Бечу… Та дефинициjа гласи: Југославиjу jе срушио српски хегемонизам, у лику Слободана Милошевића, потпомогнут САНУ и ЈНА. Уз додатак: Србиjа jе агресор, остале републике су жртве. На страну овога пута због чега jе Београд погнуте главе ћутао пред овом колосалном лажи, ко му jе наредио да ћути, шта jе