arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Matija Bećković

Bećković: Ugroženiji smo iznutra nego spolja

10. januar 2016.

Beseda akademika Matije Bećkovića na svečanoj akademiji povodom 100 godina Mojkovačke bitke, održane u subotu veče u Mojkovcu – Srbija i Crna Gora su nerazdvojive. Ropostvo i Crna Gora su nespojivi. Danas se čini da smo ugroženiji iznutra nego spolja. Postoji spoljašnje i unutrašnje Kosovo i spoljašnji i unutrašnji Mojkovac. Na onom spoljašnjem Kosovu osnovana je prva NATO država, koju je priznao Montenegro a nikad neće Crna Gora! Ono ujutrašnje je ’’onamo namo’’ i svuda gde nena Srba. Ovo je deo besede akademika Matije Bećkovića na svečanoj akademiji povodom 100 godina Mojkovačke bitke, održane u subotu veče u Mojkovcu. Mojkovačka bitka je mala u istoriji ratova, ali u istoriji bratske

Akademik Matija Bećković

Sveti Stefan zaštitnik Srpske – velike narodne građevine

9. januar 2016.

Akademik Matija Bećković rekao je da je Republika Srpska velika narodna građevina čiji je zaštitnik i krsna slava Sveti Stefan – svetitelj koji je propovijedao ljubav i jednakost za sve. „Sam Bog zna da li je Sveti Stefan izabrao Republiku Srpsku ili je Republika Srpska izabrala Svetog Stefana“, rekao je Bećković, podsjetivši da je ovaj svetitelj u vrijeme Nemanjića bio zaštitnik i krsna slava Srbije. On je istakao da to što samo Srbi imaju krsnu slavu nije dovoljan razlog da se slava zabranjuje, niti da se osjećaju uskraćeni oni koji je nemaju. „Učinili bismo veći greh da smo se zabranama povinovali, nego što su ga učinili oni koji su ih

Matija Bećković

Grijeh je što nije napravljen spisak Srpskih žrtava

7. januar 2016.

Akademik Matija Bećković rekao je da Srbi nemaju svoj Jad Vašem i da je veliki grijeh što Srbija konačno ne napravi spisak srpskih žrtava.On je ocijenio da je velika greška da o srpskim žrtvama, ne samo što ne zna svijet, nego skoro i da Srbi zaboravljaju. „Hercegovina je podigla, kako je izračunao akademik Ekmečić, jedanaest ustanaka za svoju slobodu. Imao sam sada priliku da budem u Trebinju koje je verovatno najlepši grad, ne samo u Republici Srpskoj. Tu je posle tolikih decenija nepravdi na brdu iznad grada sahranjen Jovan Dučić, koji je umro 1943. godine u Americi, a već 41 godine je napisao pesmu `Vrbas`, o stradanju Srba u NDH.

Da spomenici postanu svetionici

6. januar 2016.

Malo je poznato da su u oktobru 1915, prilikom nastupanja kroz Šumadiju, nemački vojnici u selu Selevcu počinili masakr nad 93 civila, i to pretežno nad ženama. Izgovor je bio da su se i srpske žene borile protiv njihove vojske. General Galvic je u memoarima lakonski zapisao: „U velikom selu Selevcu 25. divizija imala je da izdrži dugotrajne ulične borbe oko kuća, u kojima su učestvovale naročito žene. Bio je to pravi gerilski rat. (…) Nije se moglo proći bez ubijanja“. List Neue Freie Presse preneo je tih dana komentar sa fronta u Srbniji, ocenjujući da su srpske žene drske i „da se ne boje smrti“. A 2. novembra, dehumanizujuči

Vladika “Zlatousti“

6. januar 2016.

Nikola Velimirović, potonji vladika Nikolaj, jedan od najumnijih i najvećih Srba u 20. veku, ali i uopšte u nacionalnoj istoriji, rodio se 4. januara 1881. godine. Čovek čije su oči pamtile vekove. Njegova životna priča je duga, sadržajna i složena. Ono što je, međutim, suštinski važno, jeste da je, danas među najuglednijim teološkim misliocima širom planete (i šire od pravoslavnog dela sveta) citirani, a u Otadžbini često neshvaćeni i osporavani, Sveti vladika Nikolaj bio primer onih za koje su hrišćanska duhovnost i borba za duhovni preporod, i nacionalna borba za oslobođenje i ujedinjenje – bili neodvojivi pojmovi. Sa srpskim četnicima je 1914. učestvovao u oslobođenju Zemuna. Sledeće godine, u trenucima

Dmitrovic_1.jpg

Dmitrović: Kuće mutnih prozora

1. januar 2016.

Nalazimo se pred demografskim sunovratom, stručnjaci su nemilosrdno jasni; pređu li Srbi liniju koja im je ispred nosa, ulaze u prostor izbrisanih naroda. Kosovo, kriminalno provedena privatizacija, javni i spoljni dug države Srbije, Železara Smederevo, mršave penzije, uništeni veliki privredni sistemi, obaveza otpuštanja ogromnog broja zaposlenih u državnoj administraciji, najniže plate na Balkanu… sve je to decenijska muka, mračna svakodnevica Srba i njihove države ali sve ovo zajedno – mnogi će se iznenaditi – nije najveći srpski problem. Muka je ono o čemu se ne priča a deluje stalno, podmuklo, sve snažnije i sigurno vodi našem biološkom nestanku. Da, reč je o izumiranju Srba kao naroda. Svake godine manje nas

Ratko Dmitrović

Oslobođenje od stida

25. decembar 2015.

Odbor koji je 1984. osnovao Dobrica Ćosić, borio se za pravo na mišljenje u slučaju Šeksa, Tuđmana, Demaćija, Šešelja, Izetbegovića iako se ni sa kim od njih nije slagao, a pogledajte današnje srpske borce za pravo na mišljenje Jedan deo samozvane liberalno-demokratske elite Srbije, potpomognut, opet samozvanim, nezavisnim i slobodnim medijima, telali ovom zemljom, bogami i u regionu, naročito poslednjih dvadesetak meseci, o tome kako Srbiju prekriva plašt diktature, najcrnji mrak u kojem nije dopušteno pravo javnog iznošenja mišljenja. A kako mi znamo za te i takve osobe i stavove? Pa iz medija. Kako sad to? Biće da se ovde nešto ne uklapa, nije logično, ali dobro… Šta je u

Matija Bećković

Matija u Trebinju: Hercegovina – rodno mesto našega jezika

24. decembar 2015.

U pozorišnoj dvorani Kulturnog centra večeras je održano pjesničko veče Matije Bećkovića, u organizaciji Gradskog odbora SPKD „Prosvjeta“ Trebinje, Kulturnog centra i Gimnazije „Jovan Dučić“. Potvrdivši još jednom da je rijedak fenomen u opštem pravilu da poezija danas nema publiku, Bećković je pred prepunom salom Kulturnog centra, kao i uvijek nadahnuto, preoznatljivim šarmom i ekspesijom, kazivao svoje stihove duže od dva časa, prekidan tek smijehom, aplauzima i ovacijama trebinjske publike koja je, nakon svake posljednje pjesme, tražila još. Prije nego što je najveći bard savremene srpske poezije preuzeo govornicu i započeo svoj maratonski pjesnički vez, predstavljeno je izdanje njegovih sabranih djela u 12 knjiga pjesama, poema i besjeda, koje su

Nemanja Dević: Na raskršću

22. decembar 2015.

Uprošćeno, ali suštinski važno za razumevanje situacije u kojoj se nalazimo. Zarobljenim još u hladnoratovskoj podeli sveta, evroentuzijastima (iako ih je prema anketama sve manje i manje, kao da se taj nekada ledeni breg sada naglo topi) promiče suštinska poruka da u našem vremenu više ništa nije isto kao pre. Niti su više SAD ona sila-saveznica koja štiti interese malih naroda i njihovo pravo na samoopredeljenje iz vremena predsednikovanja Vudroa Vilsona, niti ona “obećana zemlja“ čijim su se slobodama i proizvodima meke moći divili naši roditelji rođeni i odrastali u komunističkoj Jugoslaviji (dok žvaću žvake i piju koka-kolu, kao u onim čuvenim scenama iz filma “Tri karte za Holivud“). Naličje

Ratko Dmitrović

Krug Latinke P.

19. decembar 2015.

Niko Srbe nije porazio dublje i dalekosežnije nego što su to uradili komunisti, a Latinka Perović je poslednje veliko ime iz operativne grupe jugoslovenskih komunista koji su provodili drezdenski nalog iz 1928. po kom se i danas radi To može da se nazove obilazak gradilišta po okončanju radova, vožnja počasnog kruga, ples pobednika na mestu zločina… kako kome drago, ali da se radi o pobedniku, likovanju, odocnelom sladostrašću, u to nema sumnje. Reč je o Latinki Perović i jednom programu napisanom i usvojenom 1928. godine, u Drezdenu, na Četvrtom kongresu KPJ. Taj program nikada nije odbačen, povučen, revidiran. On je i danas na stolu, po njemu se i danas radi

Pukni zoro!

17. decembar 2015.

Nije hučala Bistrica dok smo prelazili most što se nadvio nad njom. Nisam mnogo ni zagledao most ni velike njegove lukove, niti okolne zgrade načičkane duž reke u staroj čaršiji, dok sam se uskom ulicom uspinjao prema prizrenskoj bogosloviji. Više sam lovio poglede mladih Arnauta koji su u grupama prelazili preko mosta, stiskajući u ruci sve vreme svoju crnu šajkaču, koju sam prethodnih dana nosio na Kosovu. Kao što su razvaline civilizacije u Carigradu danas preplavljene mladim Turcima, tako u oči pada da je i u Prizrenu, nekadašnjem simbolu iste te civilizacije, carskom gradu – Dušanovom gradu, sve danas u arnautluku, silnom i živom – ima ih oko 180.000 spram

pricao-o-dva-decaka.jpg

Priča o dva dečaka

13. decembar 2015.

Momčilo i Spomenko su pripadali jednom narodu i jednom veku. I jednoj istoj epskoj vertikali. Odrastali su u različitim sredinama i različitim epohama, ali sa mnogo toga zajedničkog. Momčilo se rodio 1906. u Trbušnici kod Loznice. Nije čestito ni zakoračio u svet igre, mašte i dečije čarolije, kada je 1914. zagrmeo rat kakav svet nije video. Austrougarske snage prešle su Drinu i potisnuli srpsku vojsku, privremeno zauzimajući Mačvu. Čuvši za pokolje u susednim selima i predosetivši zlo, otac je poslao Momčila kod strica sa porukom da pripremi zapregu i nejač za zbeg. Pri povratku u selo, dečak je zatekao stravičan prizor. Njegove roditelje, sedmoro braće i sestara, zverski su na kućnom pragu

Ratko Dmitrović

Presvlačenje principa

5. decembar 2015.

Živimo u vremenu kad je omiljena disciplina kopanje po prošlosti, ali tuđoj, nikada i nikako po sopstvenoj Definicija kaže da je principijelan onaj čovek koji se drži principa i kad mu isti ne idu u prilog. Takvog, istina, možemo nazvati časnim pa i moralnim čovekom, mada je ovo principijelan najtačnije. Postoji u srpskom društvu, politici pre svega, kategorija koja svoje delovanje brani visokim principima, pa se predstavljaju kao veliki zaštitnici svega i svačega, od prirodnih resursa, preko privrede, kulture, sporta do Srba na Kosovu. Pritom se, ovo je posebno interesantno, danas pozivaju na prošlost, ali isključivo tuđu. Pa drugome kažu: govorio si to i to, radio to i to, obećavao

Matija Bećković

Matija Bećković: Bolje prođoh od SFRJ

29. novembar 2015.

Na današnji dan u Jajcu je rođena nova Jugoslavija, a u Senti Matija Bećković NA današnji dan u Jajcu je rođena nova Jugoslavija, a u Senti Matija Bećković. Ko je od ta dva novorođenčeta „pretekao“, nije teško utvrditi. Sa našim proslavljenim pesnikom i akademikom, čestitajući mu 76. rođendan, razgovaramo o tim i sadašnjim vremenima. Vedrog duha, kao i uvek, „Novostima“ je dao kratke, jasne i, naravno, duhovite odgovore. * Rođeni ste 29. novembra. Jeste li tome pridavali neki značaj? – Bolje sam prošao nego taj datum. * Da li se tog datuma, možda, sećate sa setom? – Kako da ne. Pa to je bio neradni dan. Zato su mu se

Ratko Dmitrović

Čuvajte se priče o miru

28. novembar 2015.

U Evropi je, na Balkanu posebno, uvertira za svaki rat bila priča o miru, saradnji među narodima i državama. Zato pažljivo slušajte Istorija čovečanstva je istorija ratovanja. Čak i blistavi odsjaji božanskog, u formi slikarstva, muzike, arhitekture, zabeleženi su na rubovima velikih ratova, sukoba civilizacija, stradanja, muke. Koje su to knjige opisivale periode mira, blagostanja, uspona neke države, nacije. Ako takvih i ima, onda je to svesno ignorisanje druge strane priče, istovremene, one u pravilu teške i krvave, sazdane od strašnih muka miliona ljudi. Neko će u ovakvoj raspravi spomenuti viktorijansko doba, svakako veličanstven napredak britanske imperije, industrijalizaciju, dodatno oslobađanje stvaralačkog duha, ali ta priča, ako smo iskreni, ne može

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA