arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
pricao-o-dva-decaka.jpg

Прича о два дечака

Момчило и Споменко су припадали jедном народу и jедном веку. И jедноj истоj епскоj вертикали. Одрастали су у различитим срединама и различитим епохама, али са много тога заjедничког. Момчило се родио 1906. у Трбушници код Лознице. Ниjе честито ни закорачио у свет игре, маште и дечиjе чаролиjе, када jе 1914. загрмео рат какав свет ниjе видео. Аустроугарске снаге прешле су Дрину и потиснули српску воjску, привремено заузимаjући Мачву. Чувши за покоље у суседним селима и предосетивши зло, отац jе послао Момчила код стрица са поруком да припреми запрегу и неjач за збег. При повратку у село, дечак jе затекао стравичан призор. Његове родитеље, седморо браће и сестара, зверски су на кућном прагу

Ратко Дмитровић

Пресвлачење принципа

Живимо у времену кад је омиљена дисциплина копање по прошлости, али туђој, никада и никако по сопственој Дефиниција каже да је принципијелан онај човек који се држи принципа и кад му исти не иду у прилог. Таквог, истина, можемо назвати часним па и моралним човеком, мада је ово принципијелан најтачније. Постоји у српском друштву, политици пре свега, категорија која своје деловање брани високим принципима, па се представљају као велики заштитници свега и свачега, од природних ресурса, преко привреде, културе, спорта до Срба на Косову. Притом се, ово је посебно интересантно, данас позивају на прошлост, али искључиво туђу. Па другоме кажу: говорио си то и то, радио то и то, обећавао

Матија Бећковић

Матија Бећковић: Боље прођох од СФРЈ

На данашњи дан у Јајцу је рођена нова Југославија, а у Сенти Матија Бећковић НА данашњи дан у Јајцу је рођена нова Југославија, а у Сенти Матија Бећковић. Ко је од та два новорођенчета „претекао“, није тешко утврдити. Са нашим прослављеним песником и академиком, честитајући му 76. рођендан, разговарамо о тим и садашњим временима. Ведрог духа, као и увек, „Новостима“ је дао кратке, јасне и, наравно, духовите одговоре. * Рођени сте 29. новембра. Јесте ли томе придавали неки значај? – Боље сам прошао него тај датум. * Да ли се тог датума, можда, сећате са сетом? – Како да не. Па то је био нерадни дан. Зато су му се

Ратко Дмитровић

Чувајте се приче о миру

У Европи је, на Балкану посебно, увертира за сваки рат била прича о миру, сарадњи међу народима и државама. Зато пажљиво слушајте Историја човечанства је историја ратовања. Чак и блистави одсјаји божанског, у форми сликарства, музике, архитектуре, забележени су на рубовима великих ратова, сукоба цивилизација, страдања, муке. Које су то књиге описивале периоде мира, благостања, успона неке државе, нације. Ако таквих и има, онда је то свесно игнорисање друге стране приче, истовремене, оне у правилу тешке и крваве, саздане од страшних мука милиона људи. Неко ће у оваквој расправи споменути викторијанско доба, свакако величанствен напредак британске империје, индустријализацију, додатно ослобађање стваралачког духа, али та прича, ако смо искрени, не може

Немања Девић

Изворна и аутентична српска идеја запрљана је и замагљена

Пише: Немања Девић Прошле недеље, нисам ни знао за то, мој пријатељ Слобо Гавриловић предложио ме је за награду „Драгојло Дудић“ коју додељује СУБНОР, организација која негује традиције партизанског покрета. Жири, сачињен од неострашћених стручњака – али недвосмислено наклоњених победницима у грађанском рату у Србији 1941-1945, донео је једногласну одлуку да моја књига буде награђена овим признањем. Био би то велики искорак за ову организацију и допринос националном помирењу – јер то би првенствено значило да су одступили од револуционарне догме. Кад оно међутим – сутрадан је председништво СУБНОР-а требало да верификује ову одлуку. И ту се појави председник организације, прописно поздрави другове са „Смрт фашизму“, они му одговоре са

Ратко Дмитровић

Судар са огледалом

Чији је мозак у Европи закључио да ће исламски фанатици правити разлику у атаку на хришћане, да ће убијати само православне, по Русији и Босни НЕ може се добити рат против тероризма ако постоје, а постоје, различити критеријуми, лако променљиве дефиниције, вредне, важне и потпуно безвредне и никоме важне жртве. Терористи ће у том рату побеђивати све док у медијима и јавности западних земаља рафали из аутоматских пушака, по недужним људима, у Паризу и Москви, на пример, буду третирани различито. Чији је то мозак на Западу закључио да ће фанатизовани исламисти правити разлику унутар хришћанства, да ће убијати само православне. Како другачије да се објасни ћутање Европе и окретање главе

Ђурђиц у Косовцу

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Дмитровић: Зашто у Загребу није било српске странке

Овај Дмитровићев текст објављен прије пет година и данас је више него актуелан. Зато смо одлучили да га поново објавимо на порталу. Пише Ратко Дмитровић Успркос значајном броју Срба и највећој концентрацији српске интелигенције у Загребу као и великим медијским могућностима које је пружала ситуација у главном граду Хрватске, почетком распада Југославије Срби нису повукли потез који би, извесно је, другачије одредио данас познату историју. Распад Југославије Срби у Хрватској дочекали су потпуно неспремни и неорганизовани. Такво стање, уз српску пословичну ноншалантност и небригу за суштинска национална питања, било је узроковано систематском и врло педантно вођеном политиком Загреба према Србима, још од раних педесетих, када су на бруталан начин угушени

Ратко Дмитровић

Курти госпође Луначек

Србија је још једном понижена, ако сада попусти на Бриселском споразуму, уместо награде добиће нове ултиматуме и понижења С ким Србија уопште разговара и с ким се договара у Бриселу? Каква је ту улога Федерике Могерини, високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност, чему та Италијанка служи, кога представља кад сваки Албанац с Косова, коме тако нешто падне на памет, може да повуче, поништи, обори… оно што је у присуству споменуте госпође договорено и потписано у Бриселу, као Бриселски споразум, на пример. Србија месецима изводи прву поставу на тај скучени бриселски терен, њени преговарачи улажу време, нерве, страхове, наду, на крају постигну нешто опипљиво, а онда се Албанци

Ратко Дмитровић

На вратима хаоса

Кога Хрвати треба да гађаjу с ракетама домета 300 км, шта планира Америка, зна ли Немачка шта хоће и шта Срби треба да раде КАД имате неприjатеља с jасним, саопштеним циљевима, одбрана jе и лакша и с мање жртава. Ако знате шта друга страна жели, знате и шта сами можете, колико сте jаки у предстоjећем судару, или нечему што jе већ почело, траjе. А шта ми као народ, Србиjа као држава, сада и овде знамо о плановима оних коjи су нам све, само приjатељи нису. Готово ништа. Да ли зато што су перфидни, играjу дугорочно, с прикривеном стратегиjом или зато што jе свет у фази општег хаоса, под инерциjама чиjа

Ратко Дмитровић

Није САНУ Фонд за…

Владимир Костић има право на мишљење, какво год оно било. Да брани дефетистички став као принцип, да Косово види заувек (практично и правно) изгубљено за Србе и Србиjу, све има право али… Нема ту ни зрна дилеме: Владимир Костић има право на мишљење, какво год оно било. Има право да буде песимиста, да брани дефетистички став као принцип, да Косово види заувек (практично и правно) изгубљено за Србе и Србиjу, све има право али… нема право да све то ради с позициjе председника Српске академиjе наука и уметности. Једно с другим не иде. Или, или. Председник САНУ ниjе председник Фонда за хуманитарно право. Оно што jе у овоj држави дозвољено

Матија Бећковић

Матија Бећковић: Независност Косова од нас зависи

Академик, за „Новости“, о књизи „Три поеме“, саjму, будућности Србиjе, Космету. Ако га не призна Србиjа – они знаjу да то не значи ништа. Обећали су државе без граница, а сада уводе бодљикаву жицу КАКО коjа година, Саjам књига све више личи на демонстрациjе читалачког народа. Што га преко година више бомбардуjу вестима да jе са књигом готово и да су песници отпевали своjе, народ се упути за Београд да то демантуjе. Тражи књиге за коjе jе ко зна како дознао и распитуjе за ауторе за коjе jе ко зна од кога чуо. Нико се не брине ни како ће да дођу ни како да се врате, а камоли да

Ратко Дмитровић

Кажи оно што видиш

Зашто jе проблем да кажемо истину, да jе Косово окупирано, а да jе Црна Гора Србиjи неприjатељска држава Иако лингвисти тврде да Срби имаjу jедан од наjсавршениjих jезика на свету (не рачунаjући граматику), то Србима скоро нимало не помаже у животу, у политици пре свега, да ствари назову правим именом. Примера jе безброj, али хаjде да бацимо поглед само на оне крупне и актуелне. Пуних 15 година ломимо jезик, и себе у jезику, пакостимо наjближима, увесељавамо друге, наjвише сопствене неприjатеље, описуjући шта jе ово што сада имамо и гледамо на Косову и Метохиjи. Из те недефинисаности произашло jе све што смо књижили као лоше на државном и националном плану, од

Ратко Дмитровић

Где је излаз?

А да покушамо оно што до сада нисмо – да кажемо Бриселу да нас чланство у ЕУ не интересуjе баш превише Ратко Дмитровић МИ њима, Немачкоj, Енглескоj, Францускоj… ништа не значимо. За њих смо само географски поjам, какво-такво тржиште, занимациjа у доколици. Тек у великим прекомпоновањима, историjским потресима, убаце нас у своjе укрштенице, у жаришта ако треба, а онда на маргине вечитих интереса, и ту чекамо на следећи велики талас. Ниjе Европска униjа основана из хуманизма, већ зарад увећања капитала, богаћења. Очекивати од њих људско лице равно jе трагању за фармом свиња у Саудиjскоj Арабиjи. Србиjа у новом добу, од повлачења Османлиjа с Балкана, никада никоме од великих ниjе била

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Ново светло на ратне године

Историчар Немања Девић обjавио књигу „Смедеревски краj у Другом светском рату“. Резултат истраживања jе и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађаjима. СТОТИНЕ пређених километара, мноштво саговорника, фотографиjа, испричаних животних прича и страдања стало jе на странице књиге „Смедеревски краj у Другом светском рату“ младог историчара Немање Девића, коjа ће у уторак бити представљена у Задужбини Илиjе М. Коларца. Девић jе истраживање започео jош као средњошколац, обилазећи села у Шумадиjи и Поморављу и истражуjући страдања 1941-1945. Тада jе обjавио књигу „Истина под кључем“. „Новости“ су тада прве писале о младом историчару, гимназиjалцу. Године истраживања истоj теми донеле су више слоjева, нове закључке и сазнања. Како тада, тако и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.