Хоће ли Македонци у Ђорђу Иванову, у данима пред нама, добити свог Карађорђа, или новог Питу Гулија. По ономе што гледамо последња два-три дана, изгледа да је Балкан добио новог Карађорђа. Претерујем, наравно, али је мени та асоцијација заиста севнула када је објављено да је председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбацио захтев Брисела да погне главу и додели мандат премијера Зорану Заеву, који је скупштинску већину обезбедио тако што је прихватио антиуставни захтев Албанаца (срочен у Тирани) чији карактер конфедерализује Македонију и ставља на њу посмртни покров. Иванов се дигао против моћне, страшне империје зване НАТО и Европске уније приде. Одбио је Хана, Столтенберга и сињору Могерини, односно њихов захтев да

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

Уз сва додатна питања и дилеме, које су векови унели у хришћанство, само једна Исусова лекција, она о давању, довољна је да га славимо Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете “неверника” како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у