Академик Матија Бећковић истакао је, коментаришући Декларацију о заједничком језику, да би важно достигнуће било то ако српску лингвистику не би прогонили да одустане од истине да је то један језик и приклони се политичкој измишљотини о различитим језицима. „Да је то један језик, лингвистика се никада није ни двоумила. Било би добро ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици“, рекао је Бећковић за „Политику“. Он је напоменуо да су у славу лажи о различитим језицима основане многе катедре и да је по свијету виђао судске тумаче на чијим визиткартама је писало да преводе са српског, хрватског, бошњачког, црногорског. „Причали су ми да им

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа. “Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима”, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта. Он је навео да су Срби “своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности”. “Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно”,

Црногорска серија „Божићни устанак“, у којој су Срби представљени као окупатори Црне Горе и која је пуна историјских фалсификата, снимљена је с намером да се унесе мржња између два народа, оцењују саговорници. Академик Матија Бећковић је изненађен оваквим пројектом јавног сервиса Црне Горе. Несхватљива изјава – Све што су окупатори хтели силом, Монтенегрини испуњавају милом. Откад су подигли чергу на врху Ловћена, цео свет зна ко су и шта су Црногорци, сем они сами – наводи Бећковић. На велике пропусте у снимању, попут заставе која није коришћена у то време, Бећковић одговара: – Они су газили своју заставу мислећи да је туђа, а истакли неку која није ничија. Највише се

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком