„Косово представља ДНК српског народа, али оно је пре свега најкрупније дело наше вере и наше поезије”, рекао је Матија Бећковић на отварању 49. Песничких сусрета „Лазар Вучковић” у Грачаници. Прослављени књижевник је нагласио да се „не говори случајно да је Косово наш Јерусалим“ и додао: – Јерусалим је једини град, а остало су места. И Косово је једино поље, остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово поље је највећи врх наше вере и наше културе. Нико није живљи од Косовке девојке, Мајке Југовића и њених синова, Срђе Злопоглеђе и Реље Крилатице, за које историја не зна, и поезија је овде

Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа – поручио је Матија Бећковић Јерусалим је једини град, а остало су места. Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово Поље је највећи врх наше традиције и наше културе. Овим речима обратио се академик Матија Бећковић, добитник овогодишње награде „Лазар Вучковић“, коју готово пола века додељује приштински недељник „Јединство“, једини косметски лист на српском језику. На књижевној вечери одржаној синоћ у препуном Дому културе у Грачаници где је добитнику уручена награда са

Академик Матија Бећковић посетио КиМ и разговарао са владиком Теодосијем: Највеће понижење за наш народ није отимање и окупација Косова, него терање Срба и Србије да на то пристану На Косово нисам долазио од деведесетих година прошлог века, али сам све то време више био на Косову него када сам чешће долазио. А нисам једини, можда никада раније сав српски народ није био сабран на Косову као сада када нас ту готово нема, а ја сам посебно узбуђен да стојим пред Грачаницом и пред Симонидом. Ово је у уторак рекао академик Матија Бећковић испред манастира Грачаница, који је посетио и где се састао са владиком Теодосијем. – Оно што се

Наш народ нема великих традиција са слободом. Слобода је вековима била неостварен сан. Наш национални хоби је борба за слободу. Сву страст за слободом исцрпли смо у борби за слободу. Веровали смо да је слобода: држање говора о слободи, обећавање слободе, подизање споменика слободи, борба за слободу, сећање на борбу за слободу. Слободу смо исписивали великим словима и замишљали је као велики митинг на коме ће се, уз музику, заставе и јака обезбеђења, говорити о слободи. Ми смо ослобођење изједначили са слободом. Пошто смо се ослободили, нисмо знали чега бисмо се још могли ослободити. Мислили смо да сви сањамо о истој слободи, истом хлебу, истом оделу, истој песми, истој жени.