„Kosovo predstavlja DNK srpskog naroda, ali ono je pre svega najkrupnije delo naše vere i naše poezije”, rekao je Matija Bećković na otvaranju 49. Pesničkih susreta „Lazar Vučković” u Gračanici. Proslavljeni književnik je naglasio da se „ne govori slučajno da je Kosovo naš Jerusalim“ i dodao: – Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta. I Kosovo je jedino polje, ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče. Kosovo polje je najveći vrh naše vere i naše kulture. Niko nije življi od Kosovke devojke, Majke Jugovića i njenih sinova, Srđe Zlopogleđe i Relje Krilatice, za koje istorija ne zna, i poezija je ovde

Srbin je onaj koga se Kosovo tiče. Jer ono nije samo ovde na zemlji već i na nebu i svuda gde ima srpskog naroda – poručio je Matija Bećković Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta. Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče. Kosovo Polje je najveći vrh naše tradicije i naše kulture. Ovim rečima obratio se akademik Matija Bećković, dobitnik ovogodišnje nagrade „Lazar Vučković“, koju gotovo pola veka dodeljuje prištinski nedeljnik „Jedinstvo“, jedini kosmetski list na srpskom jeziku. Na književnoj večeri održanoj sinoć u prepunom Domu kulture u Gračanici gde je dobitniku uručena nagrada sa

Akademik Matija Bećković posetio KiM i razgovarao sa vladikom Teodosijem: Najveće poniženje za naš narod nije otimanje i okupacija Kosova, nego teranje Srba i Srbije da na to pristanu Na Kosovo nisam dolazio od devedesetih godina prošlog veka, ali sam sve to vreme više bio na Kosovu nego kada sam češće dolazio. A nisam jedini, možda nikada ranije sav srpski narod nije bio sabran na Kosovu kao sada kada nas tu gotovo nema, a ja sam posebno uzbuđen da stojim pred Gračanicom i pred Simonidom. Ovo je u utorak rekao akademik Matija Bećković ispred manastira Gračanica, koji je posetio i gde se sastao sa vladikom Teodosijem. – Ono što se

Naš narod nema velikih tradicija sa slobodom. Sloboda je vekovima bila neostvaren san. Naš nacionalni hobi je borba za slobodu. Svu strast za slobodom iscrpli smo u borbi za slobodu. Verovali smo da je sloboda: držanje govora o slobodi, obećavanje slobode, podizanje spomenika slobodi, borba za slobodu, sećanje na borbu za slobodu. Slobodu smo ispisivali velikim slovima i zamišljali je kao veliki miting na kome će se, uz muziku, zastave i jaka obezbeđenja, govoriti o slobodi. Mi smo oslobođenje izjednačili sa slobodom. Pošto smo se oslobodili, nismo znali čega bismo se još mogli osloboditi. Mislili smo da svi sanjamo o istoj slobodi, istom hlebu, istom odelu, istoj pesmi, istoj ženi.