Колумнисти Архиве - Страница 46 од 75 - Јадовно 1941.

Никола Тесла пише..

21. мај 2017.

“Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог: Никола Тесла пише: “На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Бијељина: Промоција књиге Ратка Дмитровића „Крст на Крижу“ (ВИДЕО)

19. мај 2017.

У бијељинској Библиотеци „Филип Вишњић“ одржана је промоција књиге Ратка Дмитровића „Крст на Крижу“ , који је својеврсни „водич за боље разумијевање српско-хртватских односа“ . Дмитровић је донедавно обављао функцију директора Вечерњих новости , а у богатој новинарској каријери , између осталог, био је и дугогодишњи дописник београдске Политике из Загреба. За књигу „Крст на Крижу“ Ратка Дмиторвића, Милован Витезовић је, као један од рецензената, навео да то није књига оптужби, већ књига истина. Писана је ,каже, да се сачувају за оне „који заборављају брзином свјетлости“, за оне склоне националној амнезији. Српско-хрватске односе Дмитровић тумачи првенствено кроз призму религије. „Крст на крижу“ је врло обимна документација из богате новинарске биографије

Вечерас представљање књиге „Крст на крижу“

18. мај 2017.

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач и генерални директор српске компаније „Новости“, а поријеклом је са територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге „Крст на крижу“ у бијељинској Библиотеци биће одржано у 19.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње |

Ко је спасао Савски мост октобра 1944. године?

17. мај 2017.

У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спасен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу, а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев. Пуну истину о томе је својевремено написао публициста Милорад Гончин и објавио ју у свом фељтону „На Сремском фронту“ у „Експрес политици“ 1972. године. М. Гончин је записао о том догађају: „Генерали Стефан и Фелбер нису знали да су патриоти и илегалци, независно једни од других, предузели мере да осујете минирање моста. На земунској страни то је учињено месец и више дана пре ослобођења Београда, када су илегалци Крста Крстић

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић

12. мај 2017.

Са неверицом сам чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића У земљи Србији не могу изгледа да се мирно и достојанствено заврше ни припреме за оно према чему би требало имати пијетет и што се деценијама, у време власти Јосипа Броза и његових политичких следбеника, избегавало: обележавање нацистичко-усташког логора Сајмиште, у којем су десетине хиљада невиних нашле смрт од зликовачких нељуди. Са неверицом сам, приликом посете господина Зурофа Београду, чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића. Тешко наиме могу да верујем да министар не

Српско златно теле

5. мај 2017.

Имамо потенцијал, памет, чак смо и вредни, додуше кад немамо другог избора, али нам фали оно главно… Вара се свако ко мисли да Меркелова, или њени партнери у Лондону и Паризу, имају ружичасте, оствариве планове за будућност Европе. Немају. Никада Европа није била оскуднија у великим идејама, у идејама уопште, као што је сада и годинама уназад. Излазак Енглеске из ЕУ, најава других земаља да ће урадити исто, продор радикалне деснице, последица је безидејности оних који у рукама држе кључеве будућности Европе. Сила деструкције разара Стари континент, Балкан посебно, ево већ дуги низ година. Теоретичари и социолози политике ћуте, или млате празну сламу. Нигде једне интересантне, нове идеје, од политичара,

Орлеанке наших дана

28. април 2017.

Ради ли се овде о новцу, уносној продаји образа, или нечем много озбиљнијем Моје ослобађање је победа Албанаца, казао је Рамуш Харадинај када су га пре два дана пустили из француског притвора. Не, Рамуш, ви Албанци сте у овој дугој причи средство, твоје ослобађање је само још један пораз Европе. Оне која, плашимо се, ту пред нашим очима заувек нестаје. Европе створене на француским револуционарним идејама слободе, једнакости, братства; Европе која се дивила величанственој улози мале, храбре Србије у Великом рату; Европе чији су највећи умови певали у славу те Србије; Европе која је у одсудним тренуцима знала да изабере пут части и сопственог спаса. И увек је на том

Шта очекивати од филма о Јасеновцу у продукцији и режији странаца?

27. април 2017.

Сјајно, не морамо ништа да платимо и неко други ће да обави посао умјесто нас. Даћемо им све што имамо – архив, материјал, логистику (да ли бесплатно или уз накнаду?). Само, да ли ће нам се допасти резултат тог посла? Коме ћемо да се пожалимо, ако слика и порука коју тај филм пошаље у свијет не буде онаква каква треба да буде – истинита? Пише: Зорица Ђоковић Зашто мислимо да ће странци боље испричати ову страшну причу српске националне историје, која није само српска, али се нас Срба највише тиче? Само зато што имају паре које ми, наводно, немамо (а имали смо да издвојимо неколико милиона у име наводног геноцида

Дошли смо до печата

21. април 2017.

Немојмо да се лажемо и затварамо очи, ово без рата не може да прође Е, па ево нас испред сцене са које је коначно до плафона подигнута завеса. И последње светло је упаљено, нема више ни сенки, све је савршено јасно. Драма са више чинова, написана у Призрену 1878. године, уочи Берлинског конгреса, улази у крешендо последњег чина; остало је само да на крају неко изађе (највероватније Еди Рама) и службено прогласи велику Албанију. Практично, она постоји. Немојмо да се лажемо и затварамо очи. То је тако, ко славио ко жалио. Да ли ће се звати сједињене албанске државе, да се и на тај начин додворе Вашингтону, или како већ,

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Бледе сећања на геноцид над Србима

17. април 2017.

English “…заборав омогућава ранама да гноjе… .када сећање чили, значи да зло чини да ране гноjе, „ Папа Франциско у Базилици Светог Петра у Риму / априла 2015. / Две годишњице обележиле су април 2015.: геноцид над Јерменима /1/ и геноцид над Србима. /2/ Прва jе обележила стогодишњицу протеривања jерменских хришћана, грађана Отоманске империjе, коjе jе кулминирало страдањем милион и пет стотина хиљада Јермена. /1//3/. Друга годишњица обележила jе седамдесет година од пробоjа логораша из усташког логора Јасеновац , у Независноj држави Хрватскоj. Оваj логор био jе део система броjних концентрационих логора смрти у коjима jе мучено и убиjено више од милион Срба, десетине хиљада Јевреjа и Рома, методама коjе

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Косово пре Косова

11. април 2017.

Историја је доводила у сумњу чак и место где се битка догодила, а поезија је Косово уочила још пре Косова. Поетска проницања су досегнула да ће то убаво поље постати не само убојно, него и усудно и пресудно. Песник је ово поље одавно изабрао да смести своју песму. Преткосовске песме почињу отмицом жена и Бановић Страхиња баш на Косову показује своју моралну реткост. И Марко Краљевић иде право на Косово код бијеле Самодреже цркве да пресуди на коме је царство. Мајка Јевросима изговориће пре Лазаревог опредељења, рескије и српскије сведену библијску реч: Боље ти је изгубити главу Него своју огр’јешити душу! Ето, колика је вредност душе, и како је рескира

Прича о Србину, комунистичком убици, ликвидираном у Јасеновцу, од стране оних с којима је рушио Краљевину СХС

6. април 2017.

Предвечерје касног јула, 1940. године. Дан се лагано гасио у долини испод Петрове горе. У кафану на периферији чувене Бање Топуско, смештене на простору који спаја Банију и Кордун, ушла су четворица младића и поседала за сто код зида, супротно од шанка. На другој страни просторије, где је било десетак столова, двојица старијих људи играла су карте. Два стола даље, према оној четворици, леђима окренут ка зиду, седео је човек педесетих година, с косом пуштеном до рамена и брадом какву виђамо код православних свештеника. Четворка је најпре шапутала а како је време пролазило и на столу се повећавао број кригли од пива, њихов разговор био је све гласнији. На човека

Вековник: Наши мали избори

5. април 2017.

Пре неких месечак дана био сам на једном гастарбајтерском пунолетству. Дечко рођен у Немачкој, његови су одавде, па су посебно прославили рођендан тамо, а посебно овде. Тамо је вероватно било по швапским адетима, али овде је била содома и гомора. Уствари, типично српско пунолетство, уз море алкохола, певаљку, трубаче. Гости и гошће као на неком порно кастингу – девојке полуголе, накварцоване, истетовиране, момци исто тако ишарани, набилдовани, да им прсну оне кошуље и мајице устелуше. Наравно, мноштво гастоса пуних лове, па су на музику само летели еврићи. Још кад су се такви опили… И све је било у том фазону, док једног тренутка, у поноћ, није ушла слављеничка торта са