Колумнисти Архиве - Страница 46 од 79 - Јадовно 1941.

Милош Ковић: Кад се идентитет гради на антисрпству

1. децембар 2017.

Нарочито је у Хрватској јака антијугословенска реторика, при чему се свесно заборавља да су Срби могли да бирају између „Велике Србије“ и Југославије Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан. Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским

Култура склоњена да не смета

29. новембар 2017.

Академик Матија Бећковић рекао је да се цијели свијет некако нашао у ћорсокаку јер је култура данас склоњена да не смета. “Цела култура је склоњена да не смета, и то не само код нас, тако да је политика у једном тренутку умислила да јој култура не треба и да ће без ње бити ефикаснија”, рекао је Бећковић за “Независне новине”. Бећковић истиче да данас не постоји ниједно име у култури које нешто значи, а да не баца камење у дозвољеном правцу. Он наглашава да су новчана улагања у културу некада и сада неупоредива јер данас све говори проценат државних буџета који се одваја за ову намјену. Бећковић, који је рођен

(Матија Бећковић) Фото: Д. Даниловић / РАС Србија

Милан Ружић: Матији за рођендан!

29. новембар 2017.

Реч је рођена одавно и беше прва. Ко би могао да сања да ће се вековима после њеног рођења, а на данашњи дан, родити и онај који ће јој бити најбољи господар? Не постоји слово које није пожелело да га његова уста прозборе. Нема речи коју тај није обрадовао тако што ју је изговорио како треба. Нема реченице која не би на његовим уснама погинула за правду и смисао. Нема стиха који је творио, а да тај стих није окачен на небо. Нема строфе коју је тај написао, а да није апострофирала суштину живота. Нема песме која је из њега пут на папир нашла, а да се са тог папира

Милош Ковић: Филм „Завештање“ – порекло зла и смисао патње

22. новембар 2017.

Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао Филм Завештање Ивана Јовића посвећен је најважнијој теми савремене српске историје, о којој у енглеским, француским, немачким, па ни руским уџбеницима историје нећете пронаћи скоро ни једну реч – геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. У овом црно-белом документарцу педесет петоро Срба и Јевреја, наиме, сведоче о томе како су, као деца, преживели усташке покоље, концентрационе логоре, промене идентитета кроз отимања од

Бећковић: Дејтон је тапија у темељима Републике Српске

20. новембар 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да је Дејтонски споразум тапија Републике Српске која ће увијек бити у њеним темељима. Истакао је да је потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године завршено крвопролиће и да његово порицање јесте доказ да још има људи који би вољели да се то није догодило и да „није стављна тачка на онолико страдање“. „Потписивање тог споразума је гледао читав свијет. То је био један од најважнијих догађаја на цијелој земљиној кугли, а свакако најважнији на нашој полулопти. Не само што је завршен рат и стављен печат на крвопролиће, него су ту били присутни лидери који воде овај свијет“, рекао је Бећковић. Зато је, како је

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

17. новембар 2017.

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи. Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

У Аранђеловцу отворена изложба о Ливањским Србима

5. новембар 2017.

У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима. Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица. У уметничком делу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић гост емисије “Под знаком питања”

3. новембар 2017.

Још једном подсећамо на најбестијалније, најстрашније и најмонструозније злочине које људски ум уопште може да појми, а којима је био зложен српски народ у НДХ за време Другог светског рата. Са др Душаном Басташићем, председником Удружења грађана „Јадовно 1941.“ које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно-Госпић-Паг разговарамо о недавно лоцираној масовној гробници на Пагу, о јадовничкој капели и актуелностима у удружењу. Послушајте емисију: http://jadovno.com/wp-content/uploads/2017/11/02.11.17-Pod-znakom-pitanja-Bastasic-0.54.04.mp3 Емисија је емитована 02. новембра 2017. године. Извор: Слово Љубве Везане вијести: Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него … Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац … 01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО … Душан Басташић: Суочавање

Немања Девић: Однос према невино страдалима није само питање прошлости

3. новембар 2017.

Сад у суботу, 4. новембра у 13 часова, у Лисичјем потоку, у близини Краљевског двора, окупиће се људи који негују успомену на жртве комунистичког терора у Београду – да им одају пошту. Свештеници ће служити парастос за све невино страдале, а скуп ће бити без икаквих страначких обележја. И ја ћу бити међу онима који ће тог дана упалити свећу за душу жртава. Са нама ће бити и принцеза Јелисавета Карађорђевић, секретар Синода о. Саво Јовић, академик Душан Ковачевић, др Леон Коен, Љиљана Пекић, Драгослав Бокан, др Срђан Цветковић… И желео бих да позовем моје пријатеље да се у што већем броју окупимо тога дана на том месту, јер однос

Бећковић: На небу нема Републике Косово

27. октобар 2017.

И они који нису мислили никада да ће мислити о Косову, разуверавају се сваки дан, а све што се на свету догађа, повезује се са случајем Косова. Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би се, одувек и мисли и пева: о небу, и то ономе на коме су од стварних важнији поетски јунаци и на којем неке границе никада неће бити уцртане. „Није случајно речено да поезија не игра такву

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Матија Бећковић: Кобне наше поделе

25. октобар 2017.

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили

Жртва је вазда у праву

24. октобар 2017.

Пита ме у једном подужем писму комесар за избеглице Европске уније: „Зашто се Србима у РХ све то догодило? Где је њихова појединачна или колективна кривња?“ Укратко одговарам: „Срби су жртве хисторијског некажњеног злочина.“ Српска кривња, као колективитета за то што им се догодило и како им се догађало, није питање њих и њихове кривње Хисторијска кривња колективитета не постоји. Наиме, хисторисјки злочин за жртву народа као народа не тражи кривњу у њему – колективитету. То је онај злочин којим су погођени људи и њихове институције, добра, завичаји, баштина, укључујући и гробља, целокупан простор. Злочини су вазда конкретни и утуживи. То је моја преокупација да нађем бар приближно оне чињенице које

Немања Девић: ХУСАР

23. октобар 2017.

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Трибина у Београду: “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”објављен је у часопису “Српска слободарска мисао” (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Ковић: НАТО у Црној Гори и Украјини брани титоизам и лењинизам

16. октобар 2017.

Историчар Милош Ковић о злоупотребама левице и деснице: Овдашња најтрагичнија подела на четнике и партизане убрзано губи на значају. Наши “десничари” су изгубили у транзицији и живе у паланкама Живимо у бурном времену, на граници великих историјских епоха. Срушена су, уз тресак и ратове, велика, стара царства. Поражене су до јуче владајуће, обавезујуће идеологије, нестали су цели политички системи, покрети и странке. Људи су необичном брзином променили уверења и лојалности. Све то изазвало је дубинске промене унутар теоријске и научне мисли. Оно што је објављено пре отварања Берлинског зида 1989, у хуманистичким и друштвеним наукама већ се сматра застарелом литературом. Стари политички појмови, какви су “левица” и “десница”, променили су