Колумнисти Архиве - Страница 4 од 79 - Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

29. мај 2026.

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

Немања Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава

27. мај 2026.

Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања. Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали. Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели. Имали смо преча посла. И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило. И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

27. мај 2026.

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим? Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла… Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Српски Велебит

26. мај 2026.

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је то, чини ми се, у годинама касног детињства или раног девојаштва. Пише: Гордана Достанић У нашој кући, тата и његов пријатељ причали су о времену НДХ у Срему, помињали Покретни преки суд и имена побијених комшија, Срба, никоме дужних и низашта кривих. Бар не својом вољом. Онда је мама поменула Јадовно. Она је у свакој прилици све сводила на меру лепоте и туге доживљене у њеној Лици. Тако и тада рече да је на Велебиту био логор у који су одводили Србе. Из њега, тог логора, нико се није враћао. Много људи је на Јадовну побијено. Она

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

26. мај 2026.

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Ђурђица Драгаш: Било их је 12!

23. мај 2026.

Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела. Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну. Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама. Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима. Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода. Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица. Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану. Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети…. Али… овај свет није био спреман за њих! Отишли су, не угледавши га, без

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

22. мај 2026.

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Култура сећања на знамените Србе и страдања

19. мај 2026.

Разговарамо с Николом Милованчевим, хроничаром западних страна нашег народа и Цркве. Разговарала: Оливера Јовановић Господине Милованчев хвала Вам што сте издвојили време за разговор за читаоце Православља. Деценијама живите у Словенији. Где је Ваш завичај? Мој завичај је у Земуну, где сам се родио и провео први део мог живота. Иначе, по предању, наше презиме Милованчев води од презимена рода Милованчевића који су се из Шумадије доселили на подручје данашње Војводине. У време Сеоба под патријархом Чарнојевићем, наш огранак се населио у Врбас око 1690, а можда чак и пре 1960. године. Преци по очевој линији су од краја 19. века живели у Сремској Митровици и у Земуну. По бакиној

Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

19. мај 2026.

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.Изашли с росом, окупани сузама. Жути јаглаци дивосељачки!!! Донеле их босе девојачке ноге.Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима. Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена. Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук. Израсли из тишине, гажени заборавом….Нежни јаглаци дивосељачки!

Најава: Бања Лука, 23. мај 2026. : Представљање књиге “Крици и одјеци Ливањског поља”

15. мај 2026.

У Кући Милановића, Бана Миловановића 24, са почетком у 18 часова, публици ће бити представљена књига Крици и одјеци Ливањског поља, аутора Гордане Достанић, у издању Манастира Жича. Реч је о књизи у којој су сабране приче о догађајима у једној страдалној српској породици, а које могу послужити и као оквир за догађаје у другим српским породицама који, заједно, као микро историјска догађања, чине целину страдалне српске историје. Ауторка предочава разлоге записивања породичних догађаја, уз наду да ће они бити подстицај и другим „малим породичним историчарима“ да за своје потомке запишу своја сазнања и сећања. Поред аутора, у програму ће учествовати: Душко Певуља, Душан Басташић, Милана Томић, Дијана Ковачић, и певачка

ДУШАН БАСТАШИЋ: УМАЊИВАЊЕ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА И ЈАДОВНА ЈЕ НАСТАВАК ГЕНОЦИДА

14. мај 2026.

Гост нове емисије „Рубикон“ био је др. Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. – Jadovno 1941. који је говорио о култури сјећања, систематском затирању трагова злочина над Србима у НДХ и опасним трендовима ревизионизма. Господин Басташић посветио је посљедњих 15 година истраживању и документовању страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Његова лична мотивација потиче из породичне трагедије – оба дједа и стриц убијени су у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, док је његов отац као дванаестогодишњак преживио Јасеновац. ЈАДОВНО – ПРЕТЕЧА ЈАСЕНОВЦА Басташић је у разговору истакао да је Јадовно било први ликвидациони центар НДХ, који је функционисао од априла до августа 1941. године, прије него што је Јасеновац почео

Басташић: На Велебиту и рту Слана, свијетли десет великих Часних крстова које су поставили Јадовничани

13. мај 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција„Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду1941-1945. године“. Учесницима се као један од излагача обратио и др Душан Басташић оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука. Од другог вијека хришћани поштују гробове мученика. Иду тамо да се моле. Тај пут се зове ходочашће. Памтим слиједеће ријечи Његовог високог преосвештенства, Митрополита горњокарловачког Герасима: „Лика нема великога града, има Јадовно, то је највећи град али под земљом. И када погледамо и када се озрцавамо шта се све догађало и куда су све ти људи трновит пут прошли, данас им је само потребна молитва и наше сећање“. Петнаест година

Милош Ковић: Шта смо учинили да бисмо сачували сећање на жртву предака?

12. мај 2026.

Зло је ту, и данас живо и делатно. Потребно је да га добро упознамо и пажљиво проучимо, како бисмо га на време зауставили. Гледамо га, међутим, како расте и грана се. Опет јуриша на нас, јер је кренуло у нови Поход на Исток. Беседа изговорена на Парастосу код масовне гробнице жртава Прихватног логора Земун, 9.5.2026. Часни оци, уважени представници Војске Србије, господо народни посланици, представници удружења, браћо и сестре, Христос Воскресе! Сабрали смо се данас, на Дан победе, да бисмо се помолили за душе око 6.500 људи, убијених у нацистичком логору Старо Сајмиште, у Прихватном логору Земун, сахрањених у масовну гробницу на овом светом месту. Они су стрељани, вешани, убијани

НАЈАВА: У Шамцу трибина “КРОЗ ОГАЊ ИСТОРИЈЕ – судбина једне породице”

9. мај 2026.

У организацији Клуба историчара Посавина, у Шамцу о комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, злочина Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ПРОСТОРИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА (преко пута зграде Општине) Уторак, 09. јун 2026. у 19 часова.

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

8. мај 2026.

Хроника једног огрешења – О оспоравању права на поштовање и крст за 6500 српских мученичких жртава на Земунском гробљу. Пише: Никола Милованчев На сајту Јеврејске општине Земун 7. јуна 2025. објављен је текст под насловом „Оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну“ . У овом саопштењу Јеврејске општине Земун (ЈОЗ) наводи се да је Удружење Јадовно 1941. „10. маја 2025. оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну тако што су поставили крст висок преко три метра у жардинијеру иза споменика подигнутог 4. јула 1957. од стране Савеза бораца НОР Земун. Поред крста неовлашћено су поставили спомен плочу са крстом и пратећим текстом на жардинијеру у коју су укопали поменути крст“. Касније сам сазнао да