arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

Навршило се 107 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

Заборав није дозвољен

Два дана је грмело невреме по Србији и Босни, али на једно место, где се додирују Србија и њена сестра Српска, није пала кап, није се спустио ни крајичак црног облака и нису грмела кола светог Илије. Божија рука је тако уредила док су нама, стиснутим у кланцу Дрине, срца дрхтала пред водом која покрива Србе којима се поклањамо и дугујемо сећање. Пише: Гордана Достанић Више од шест хиљада мртвих, прекланих, више од шест хиљада унакажених тела у Дрини, деце, мајки, цура у белим хаљинама из девојачке спреме које своју част занавек дадоше Дрини само да је силом не узме крвник… Они који су можда могли некога спасити, а то

Године њихове и моје

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

Ратко Дмитровић: Био сам сведок с лица места, великог пораза српске интелигенције

Они су ћутали, онда када је требало да говоре. А када су проговарали (двојица, тројица), било је то на штету њиховог, српског народа, тачније народа њихових родитеља. Њима самима српство ништа није значило. Док су њихови познаници, колеге, пријатељи.. Хрвати, оснивали странке, партије, заједнице.. са хрватским предзнаком, они су, а реч је о интелектуалцима, друштвеним, културним, политичким делатницима града Загреба, из реда српског народа, подржавали „неутралног“ Рачана, напуштали Хрватску или једноставно ћутали. Из страха? Да, из страха, из кукавичлука, и калкулација да ће материјално проћи боље ако се јавно НЕ декларишу као Срби. А, Загреб је знао да су Срби. Био сам дописник Политике из Загреба све до августа 1991.

Јадовно, мјесто гдје ни птице на пјевају

Мјеста бола, патње, страдања. Мјеста тишине која је тамо тако гласна. Толико гласна, да се ни цвркут птица не чује. Деценијама. ПРИЈАВИ СЕ ОДМАХ НА КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. – тебе то не кошта ништа, а удружењу ће много значити – Редакција интернет сајта удружења Јадовно 1941. дугује захвалност за уступљена права објављивања видео репортаже, ELTA TV и аутору Љубинку Спасојевићу. Удружење Јадовно 1941. и сви њени чланови и поштоваоци, немају за циљ да шире мржњу. Желимо да се сачува сећање на наше страдале, на њихову жртву и да будуће генерације добро познају ову страшну епизоду српске историје. Ако те из било ког разлога ови снимци провоцирају, немој их гледати. Удружење

Бојан Вегара: ЖУТИ

Mного боли сазнање да Жутог више нема. Ово ми је прва смрт у овом рату неког кога сам искрено волио као друга и као великог борца и хероја. Јутрос кад је тата са смјене дошао и кад му се Миљан залетио да га загрли у шали га је упитао. -Слави ли ти брат дан републике? Рекао сам му да ме не зеза, јер то никад славили нисмо, али ме је одмах мисао однијела на клање свиња и цјелодневну гозбу коју би нам приредио деда. Одједном су ми очи засузиле, а тата то сконта па ме упита. -Комуњаро, јел’ плачеш због празника? -Не плачем одакле ти то, само ми очи засузише,

Оливера Шекуларац: Ми, несабрани

Kо то пребројава претке јасеновачке, јадовничке, или оне који име по јамама и логорима не добише, оне само Богу знане? Да ли их броје по лобањама, ил’ по душама? Глава мог деде, од 45 година, једва се држала уз тело… Ја је још увек придржавам. Шта се то броји, да л’ сузе, јауци, врисци, уздаси, оченаши или Богу призиви? Јесу ли дечија срца на броју, ил’ очи извађене? Kакви се рачуни своде? Је л’ које је класе земља са највише проливене крви, ил’ небо са толиким душама? Да се можда неко није сетио да израчуна да су нам земља, јаме, реке свете, јер су најдрагоценијим освештане? Да л’ то неко

Gavrilo_Princip_result.jpg

Ђурђица Драгаш: ИЗ ПРИНЦИПА

Гаврило је одлучио онако како је веровао! Није, нажалост, дочекао слободу о којој је толико сањао, али она је стигла! „Јесте ли видели оног Гаврила?! Па, њему се на фаци видело да је глуп. Није ни чудо што је направио такву глупост која нас је скупо коштала“. Речи које ми је је онако „у поверeњу“ пре неку вече упутио један београдски таксиста, одзвањају ми у ушима. Посебно данас док, бар званично, славимо Дан примирја у Првом светском рату. Да, скупо су нас коштали Гаврилови пуцњи у Франца Фердинанда и његову Софују, али… Знам, рећи ћете сад – шта те брига шта мисли неки таксиста, али…Рећи ћете – има у Србији

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? (2. део)

Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић. Пише: Никола Милованчев Још један истакнути словеначки статистичар је давних 50-их година 20. века оценио југословенске демографске губитке Другог светског рата у много већим бројкама од Кочовића и Жерјавића. Био је то др Стане Зримец, који је дуго времена био начелник демографског одељења Статистичког завода Словеније, дакле уједно и демограф по ужој специјалности. Неколико деценија он је тај посао је радио и за Уједињене нације, чак и организовао пописе у Камбоџи, Алжиру, Обали Слоноваче

Ђурђица Драгаш: Заувек

Нека ова песма буде мој једини коментар на ово зло које је дигло своју погану главу! Кад вам дођем једног дана,рашћемо заједно,самоваћемо заједновековаћемо заједно. Рађаћемо се у пролећеи умирати у јесен.Спаваћемо под белином снега иотицати бистрим потоцима.Грејаће нас сунце и палити ватра,походити звери.Копаће земљу над нашим костима. Газиће нас чизме,рушиће камен са узглавља нашег.Почупаће цвет што израсте из дечјих очију.Исећи ће брезе,замутити воду,убијаће нас убијене. Гледаћемо их,неболни и насмејани.И питаћемо….шта је њихова тама према светлости нашој,шта је њихово сада наспрам нашег заувек. Џаба им поган, кама и огањ.Узалуд мржња…Не могу нам раздвојити душе неукаљане,сломити руке поломљене,извадити очи бездане.Љубави нашој не могу ништа! Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Утисци једне Личанке после емисије „Култура Срба у Хрватској“

Одгледах у уторак увече, у оквиру серијала „Култура Срба у Хрватској“, епизоду посвећену Лици. У ситне сате, касније него што је најављивано, крену коначно део серијала који сам с великим нестрпљењем ишчекивала.  Пише: Ђурђица Драгаш Помислих, уз смешак, како је многи земљаци у годинама вероватно нису дочекали будни, па ће сутра молити неког млађег, и техници вичнијег, да им „врати“ програм. Надам се да ће успети, јер ово је вредело гледати. Додуше, знајући ту нашу старију „гарду“, можда ће им бити превише „црквене тематике“, ал’ нећу да судим унапред. Дакле, одгледах и одушевих се! И прво на шта сам помислила кад је кренула одјавна шпица је да нам заиста недостаје оваквих

Ratko_Dmitrovic.jpg

Ратко Дмитровић: Која то хрватска лаж против Срба није прошла?

Ко је од Хрвата прочитао Меморандум САНУ? То не знам, али знам да нису ови који урлају против Меморандума, проглашавајући га антихрватским програмом. Да ли сте читали Меморандум САНУ ?Једна колосална, страшна, опасна лаж котрља се овим просторима већ неколико деценија. Та лаж је „оправдање“ за разбијање Југославије, убијање, мржњу, за антисрбизам свих облика. Та лаж, ево последњих неколико дана, опет букти Хрватском, опет је оправдање за нападе на Србе, на српску децу, на српску песму, на све што им изгледа као српско. Кажу да је Меморандум САНУ разбио Југославију, да је био концепт велике Србије, „увод у агресију на Хрватску“ и зато, додају исти, све и свакога ко има

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Људи, како смо до тога дошли и чему се даље надамо?

Како то да на градском гробљу у Земуну, у главном граду државе Србије са православним хришћанима, крст и молитва за упокојене могу бити мржња према било коме, и како било ко, на заједничком гробљу може полагати право да се на некој парцели не може вршити верски чин људи друге вере? Пише: Гордана Достанић Пратим на сајтовима кривичне пријаве Јеврејске општине Земун против УГ Јадовно 1941. из Бања Луке и њеног председника др Душана Басташића. Читам и трљам очи и питам се како смо до тога дошли. До тога да се кривичном пријавом прети због одржаног помена и постављеног крста над гробницом 6.500 српских мученичких душа, побијених у логору Семлин (Anhaltelager Semlin),

У Београду одржана промоција књиге „Редни број смрти“

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима. Како другачије да се назову сурова и бестијална убиства деце. Пише: Ђурђица Драгаш Првог новембра 2025, у оквиру Београдског сајма књига, промовисана је једна вредна и важна књига. Удружење Јадовно 1941. из Београда и издавачка кућа Прометеј из Новог Сада издали су, на српском, руском и енглеском језику,  фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16.2.1988. које је у то време експресно повучено из продаје. У књизи су објављена имена и презимена 11.219 – оро козарачке деце које су затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. године Књига необичног изгледа и формата и изузетно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.