arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sveti_vukasin.jpg

Đurđica Dragaš: Spavaj mirno Vukašine… tvoje je carstvo nebesko!!!

29. maj 2026.

Razoružao si bezdušnika rečima svetačkim – Samo ti dijete radi svoj posao!!! Plavo je nebo danas, Vukašine.Sunce miluje nekošenu travu, tvoju postelju samrtnu… Samotna ptica peva o tebi, o tvojim blagim očima i žuljevitim rukama seljačkim…Peva o tvojoj duši nevinoj. Ne plače nebo za tobom danas kao što ni ti nisi plakao pred svojim dželatom.Gledao si ga očima iskopanim, miran i nedodirljiv. Obrisao si njegovo okrvavljeno čelo rukama odsečenim. Mislila je zver da će se nahraniti tvojim bolom, da će, kidajući tvoje telo, umiriti svoju glad…Nadala se da ćeš moliti za život, da ćeš otići sa strahom u očima… Nadala se, al’ uzalud… Osakaćen, rastrgnut, umoren… gledao si krvnika dušom

Nemanja Dević: Neće da može, ukoliko pretendujemo na opstanak kao narod i država

27. maj 2026.

Sve se radom da ispraviti i promeniti, no mora da se zasuču rukavi i radi krvnički, bez foliranja. Жrtve genocida nad srpskim narodom u NDH u Drugom svetskom ratu, jedinim istinskim genocidom na Balkanu u 20. veku, mi nismo popisali. Ne zato što su nam branile Švabe, već zato što mi to nismo želeli. Imali smo preča posla. I danas najgrlatiji sr(e)b(r)oljubi lamentiraju nad kukavnim srpstvom ugašenim, a da nikad nisu seli sa starcima iz svog sela pa da bar pretresu šta im se u rodnom mestu desilo. I 44 godine posle Tita naše vlade i mi sami nismo otvorili dosijea i grobnice i iskopali žrtve komunizma koje često oplakujemo

MOM DEDI NIKOLI

27. maj 2026.

Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznaješ li me, zemljo? Došla sam ti, Liko, da l’ sam domaćin ili gost – ti kaži.. Na tvojoj zemlji su živeli i u tvojoj zemlji su sahranjivani svi moji preci vekovima… nisu te ostavili, a ja stigoh posle četiri decenije – ko sam, znaš li… na ognjištu moga dede pitam se prepoznaje li me zemlja i duše mojih najbližih… kome nepravdu da kažem, sa kim bol i radost da podelim… nema odgovora na hladnom jutru, kome da zavapim?  Božija je volja, prihvatam je, ranjena sam, ali sam zahvalna što sam odavde ponikla…  Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznajes li me, zemljo?

Srpski Velebit

26. maj 2026.

Pokušavam da se setim kada sam prvi put čula za Jadovno. Bilo je to, čini mi se, u godinama kasnog detinjstva ili ranog devojaštva. Piše: Gordana Dostanić U našoj kući, tata i njegov prijatelj pričali su o vremenu NDH u Sremu, pominjali Pokretni preki sud i imena pobijenih komšija, Srba, nikome dužnih i nizašta krivih. Bar ne svojom voljom. Onda je mama pomenula Jadovno. Ona je u svakoj prilici sve svodila na meru lepote i tuge doživljene u njenoj Lici. Tako i tada reče da je na Velebitu bio logor u koji su odvodili Srbe. Iz njega, tog logora, niko se nije vraćao. Mnogo ljudi je na Jadovnu pobijeno. Ona

Đurđica Dragaš: Lika, moja i tuđa

26. maj 2026.

Srećna sam, blažena i tužna. Opet na svome, a međ’ tuđima. Tu, na korak od sebe, a tako daleko. Udišem ličko jutro. Miriše poznato, setno, daleko. Miriše na pokošenu travu, detinjstvo i dedino dvorište. Miriše na bunar divoseljački i polje vrebačko. Srećna sam, blažena i tužna. Opet na svome, a međ’ tuđima. Tu, na korak od sebe, a tako daleko. Slušam ptice, nemirne od oblaka što prete kišom. Letimo zajedno…. Letimo ka nebu… Prži me sunce na kamenu srušene crkve. Miriše  tamjan sa garavih zidova. Čuje se davno utihlo zvono, dečji plač i pesma devojaka. Čuje se život…veličanstven i dalek, blistav i zgažen. Жivot kojeg nema! Vodi me šuma velebitska,

Đurđica Dragaš: Bilo ih je 12!

23. maj 2026.

Otišli su pamteći jedino otkucaje majčinog srca i toplinu njenog tela. Жurili su da vide svet, da ga čvrsto obgrle ručicama, da ga udahnu, da mu se osmehnu. Жeleli su da polete ka suncu i trče šarenim livadama. Sanjali su miris kiše, prvi sneg i dodir mraza na obrazima. Pitali su se koliko je slano more i može li se pregaziti tolika voda. Maštali o igri, nestašnim dečjim uvojcima, o ljubavi i stidljivim pogledima ispod trepavica. Radovali su se majčinom krilu i očevom snažnom dlanu. Potrčali su ka životu verujući da će ga zagrliti, osetiti, oživeti…. Ali… ovaj svet nije bio spreman za njih! Otišli su, ne ugledavši ga, bez

Đurđica Dragaš: TRI KRSTA POD JABUKOM

22. maj 2026.

Za sve mučenike koji su se vraćali kući i, umesto radosti i života, pronalazili grobove i zgarišta! Kako su nastavljali živote, samo su oni znali… Ležim….na zemlji smrznutoj. Dve zore dočekah,nepomičan,bez suze,bez uzdaha.Tup kao noć bez mesečine. Ležim i Boga prizivam.Crn,sam,za zemlju krvavu prikovan. Ležim na zgarištu,na temelju i konačištu.Ležim na grobu,bez spomena i krsta. Zatvorenih očiju,mrazom okovan,sanjam…proleće i pesmu,kosu raspletenu,belinu nedara njenih. Sanjam kolevku,ruke dečje,obraze rumene od vatre sa ognjišta. Ljubim čedo neviđeno,neljuljano,neoplakano. Ležim smrznut,na pragu kuće naše.Жiv, a mrtav. Ustaću….Sutra…Kad srce jadom okamenim. Skupiću im pepeo.Tri krsta kraj jabuke podići.Tri sveće zapaliti.Tri života odživeti. Od istog autora: Kolumnisti / prijatelji – Đurđica Dragaš

Kultura sećanja na znamenite Srbe i stradanja

19. maj 2026.

Razgovaramo s Nikolom Milovančevim, hroničarom zapadnih strana našeg naroda i Crkve. Razgovarala: Olivera Jovanović Gospodine Milovančev hvala Vam što ste izdvojili vreme za razgovor za čitaoce Pravoslavlja. Decenijama živite u Sloveniji. Gde je Vaš zavičaj? Moj zavičaj je u Zemunu, gde sam se rodio i proveo prvi deo mog života. Inače, po predanju, naše prezime Milovančev vodi od prezimena roda Milovančevića koji su se iz Šumadije doselili na područje današnje Vojvodine. U vreme Seoba pod patrijarhom Čarnojevićem, naš ogranak se naselio u Vrbas oko 1690, a možda čak i pre 1960. godine. Preci po očevoj liniji su od kraja 19. veka živeli u Sremskoj Mitrovici i u Zemunu. Po bakinoj

Krajolik oko područja logora Jadovno, pogled na Velebit

Đurđica Dragaš: Жuti jaglaci divoseljački

19. maj 2026.

Izrasli, pitomi i tanani, kao nejač divoseljačka, kao jagnjad nevina, kao pogled majčin… Procvetali su jutros žuti jaglaci na Kruškovačama.Procvetali… u zelenoj pustinji Velebita! Izrasli iz zemlje natopljene krvlju. Sićušni, nežni cvetovi… kao dečje ruke, kao paperjasta kosa pod majčinim dlanom.Izašli s rosom, okupani suzama. Жuti jaglaci divoseljački!!! Donele ih bose devojačke noge.Nosile ih majke u nedrima, krili starci među grubim dlanovima. Donela ih deca u očima… žute jaglace sa kućnih pragova.Nosio ih vetar sa zgarišta, spirala kiša s hladnog kamena. Izrasli, pitomi i tanani, kao nejač divoseljačka, kao jagnjad nevina, kao pogled majčin…Nikli iz pepela, iz zemlje koja pamti krik, nož, jauk. Izrasli iz tišine, gaženi zaboravom….Nežni jaglaci divoseljački!

Najava: Banja Luka, 23. maj 2026. : Predstavljanje knjige “Krici i odjeci Livanjskog polja”

15. maj 2026.

U Kući Milanovića, Bana Milovanovića 24, sa početkom u 18 časova, publici će biti predstavljena knjiga Krici i odjeci Livanjskog polja, autora Gordane Dostanić, u izdanju Manastira Жiča. Reč je o knjizi u kojoj su sabrane priče o događajima u jednoj stradalnoj srpskoj porodici, a koje mogu poslužiti i kao okvir za događaje u drugim srpskim porodicama koji, zajedno, kao mikro istorijska događanja, čine celinu stradalne srpske istorije. Autorka predočava razloge zapisivanja porodičnih događaja, uz nadu da će oni biti podsticaj i drugim „malim porodičnim istoričarima“ da za svoje potomke zapišu svoja saznanja i sećanja. Pored autora, u programu će učestvovati: Duško Pevulja, Dušan Bastašić, Milana Tomić, Dijana Kovačić, i pevačka

DUŠAN BASTAŠIĆ: UMANJIVANJE ЖRTAVA JASENOVCA I JADOVNA JE NASTAVAK GENOCIDA

14. maj 2026.

Gost nove emisije „Rubikon“ bio je dr. Dušan Bastašić, osnivač i predsjednik udruženja Jadovno 1941. – Jadovno 1941. koji je govorio o kulturi sjećanja, sistematskom zatiranju tragova zločina nad Srbima u NDH i opasnim trendovima revizionizma. Gospodin Bastašić posvetio je posljednjih 15 godina istraživanju i dokumentovanju stradanja Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Njegova lična motivacija potiče iz porodične tragedije – oba djeda i stric ubijeni su u kompleksu logora Jadovno-Gospić-Pag, dok je njegov otac kao dvanaestogodišnjak preživio Jasenovac. JADOVNO – PRETEČA JASENOVCA Bastašić je u razgovoru istakao da je Jadovno bilo prvi likvidacioni centar NDH, koji je funkcionisao od aprila do avgusta 1941. godine, prije nego što je Jasenovac počeo

Bastašić: Na Velebitu i rtu Slana, svijetli deset velikih Časnih krstova koje su postavili Jadovničani

13. maj 2026.

U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija„Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu1941-1945. godine“. Učesnicima se kao jedan od izlagača obratio i dr Dušan Bastašić osnivač i predsjednik udruženja Jadovno 1941. Banja Luka. Od drugog vijeka hrišćani poštuju grobove mučenika. Idu tamo da se mole. Taj put se zove hodočašće. Pamtim slijedeće riječi Njegovog visokog preosveštenstva, Mitropolita gornjokarlovačkog Gerasima: „Lika nema velikoga grada, ima Jadovno, to je najveći grad ali pod zemljom. I kada pogledamo i kada se ozrcavamo šta se sve događalo i kuda su sve ti ljudi trnovit put prošli, danas im je samo potrebna molitva i naše sećanje“. Petnaest godina

Miloš Ković: Šta smo učinili da bismo sačuvali sećanje na žrtvu predaka?

12. maj 2026.

Zlo je tu, i danas živo i delatno. Potrebno je da ga dobro upoznamo i pažljivo proučimo, kako bismo ga na vreme zaustavili. Gledamo ga, međutim, kako raste i grana se. Opet juriša na nas, jer je krenulo u novi Pohod na Istok. Beseda izgovorena na Parastosu kod masovne grobnice žrtava Prihvatnog logora Zemun, 9.5.2026. Časni oci, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, gospodo narodni poslanici, predstavnici udruženja, braćo i sestre, Hristos Voskrese! Sabrali smo se danas, na Dan pobede, da bismo se pomolili za duše oko 6.500 ljudi, ubijenih u nacističkom logoru Staro Sajmište, u Prihvatnom logoru Zemun, sahranjenih u masovnu grobnicu na ovom svetom mestu.  Oni su streljani, vešani, ubijani

NAJAVA: U Šamcu tribina “KROZ OGANj ISTORIJE – sudbina jedne porodice”

9. maj 2026.

U organizaciji Kluba istoričara Posavina, u Šamcu o kompleksu logora smrti Gospić – Jadovno – Pag i važnosti sjećanja i pamćenja na žrtve Pokolja, zločina Genocida počinjenog nad Srbima od strane NDH, govoriće dr Dušan Bastašić, osnivač i predsjednik udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke. Mjesto i vrijeme: PROSTORIJE CRVENOG KRSTA (preko puta zgrade Opštine) Utorak, 09. jun 2026. u 19 časova.

KO JE OSKRNAVIO ZEMUNSKO GROBLJE

8. maj 2026.

Hronika jednog ogrešenja – O osporavanju prava na poštovanje i krst za 6500 srpskih mučeničkih žrtava na Zemunskom groblju. Piše: Nikola Milovančev Na sajtu Jevrejske opštine Zemun 7. juna 2025. objavljen je tekst pod naslovom „Oskrnavljeno Jevrejsko groblje u Zemunu“ . U ovom saopštenju Jevrejske opštine Zemun (JOZ) navodi se da je Udruženje Jadovno 1941. „10. maja 2025. oskrnavilo Jevrejsko groblje u Zemunu tako što su postavili krst visok preko tri metra u žardinijeru iza spomenika podignutog 4. jula 1957. od strane Saveza boraca NOR Zemun. Pored krsta neovlašćeno su postavili spomen ploču sa krstom i pratećim tekstom na žardinijeru u koju su ukopali pomenuti krst“. Kasnije sam saznao da

NAJNOVIJE VIJESTI

CIPELICE

– O, Mirko, oči moje, poterajde to ja’nje u pojatu i dođider

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA