arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бећковић за ИН4С: Убијати већ једном убијену МЦП је исто као кад би неко данас убијао преживјеле у Аушвицу

25. децембар 2019.

Такође, појаснио је да су „Свети Петар Цетињски и Петар II Петровић Ловћенски Тајновидац владике а не патријарси“, те да је тиме „све речено свакоме и крштеном и некрштеном“. Посланици владајуће већине јуче су на Законодавном одбору подржали антицрквени и срамни Предлог Закона о слободи вјероисповијести и увјерења. О предлогу овог Закона гласаће се сјутра у Скупштини Црне Горе, упркос томе што је у суботу одржан Црквено-народни сабор у граду под Требјесом који је организовала  Митрополија црногорско-приморска (МЦП) са епархијама будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком противећи се рјешењима у Предлогу закона о слободи вјероисповијести којим је предвиђено одузимање црквене имовине. Овом безакоњу успротивило се на десетине хиљада вјерника из свих крајева Црне

Мирјана Стојисављевић: Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва

17. децембар 2019.

Обраћање проф. др Мирјане Стојисављевић на промоцији књиге Академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“, одржане 16. децембра 2019. у простору Универзитетске библиотеке у Бањој Луци. Поштоване даме и господо, драги пријатељи и саборци, предстaвници удружења Јадовно 1941, удружења Баштионик, Kрајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука, односно Сабора крајишких удружења који је организовао представљање књиге академика Василија Крестића  “Геноцидом до велике Хрватске”, поводом дана Српске крајине у Бањалуци,  помаже Бог! Наслов мог излагања гласи: Великим Покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва             1. Живимо у строго контролисаном свијету у коме се свијест усмјерава на врло рафиниран  начин, путем лажних култова којим су праве вриједности замијењене лажним, што обесмишљава

Милош Ковић: Онај ко одлучује о прошлости, тај одлучује и о будућности

16. децембар 2019.

Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци, рекао историчар Милош Ковић. Гост Ане Милеуснић у емисији Парабола на новосадској телевизији Мост, био је угледни српски историчар проф. др. Милош Ковић. Највише речи било је о српској историографији, идентитетским питањима, Косову и Метохији и Косовском завету. Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци. Говорећи о клими у којој се данас пише српска историја, професор Ковић је истакао да „нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да

Истина о Јасеновцу – Ратко Дмитровић

8. децембар 2019.

Говор Ратка Дмитровића на трибини, “ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид“ у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике

Књига Милана Ружића „Народ за издавање“ – наговештај новог великог писца

6. децембар 2019.

Академик Матија Бећковић имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. БЕОГРАД – Промоција књиге Милана Ружића „Народ за издавање“ одржана је синоћ у Великој сали СКЦ-а, уместо у Малој како је планирано, јер је изазвала је велику интересовање публике. Уз модерирање Весне Капор, говорници су били академик Матија Бећковић, Владимир Кецмановић и Милош Ковић. Бећковић је имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. Извор: Искра „Ако онај ко пише има дара, треба се за њега и борити. Када сам ја почињао, знало

Matija_Beckovic.jpg

Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије

2. децембар 2019.

Према  речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима. Академик Матија Бећковић изјавио је да је Косово као најскупља ријеч у српском језику то мјесто заузело прије шест вијекова и да је то речено и ријешено једном заувијек. „И ту нема никакве ревизије“, рекао је Бећковић, који је данас напунио осамдесет година. На питање да ли има намјеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска ријеч, Бећковић је рекао да се велики дио његовог живота 29. новембар честитао Републици, а да се од недавно честита њему. „А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја прекрио је онај водопад

Стoљeтни пут Србa дo нaциoнaлнe мaњинe

24. новембар 2019.

Прeдстaвљeнa књигa ‘Биoлoшки слoм и нeстajaњe Србa у Хрвaтскoj (1880–2011)’ Свeтoзaрa Ливaдe нa кojoj je истaкнутo дa je брoj Србa пao сa 764.000, кoликo их je билo 1921. нa 186.000 у 2011. гoдини. Пише: Ненад Јовановић У 130 гoдинa Срби су oд стaтусa aутoхтoнoг и кoнститутивнoг нaрoдa прoшли пут дo стaтусa мaњинe, рeчeнo je нa прeдстaвљaњу књигe ‘Биoлoшки слoм и нeстajaњe Србa у Хрвaтскoj (1880–2011)’ Свeтoзaрa Ливaдe, oдржaнoм 20. нoвeмбрa у прoстoриjaмa Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Хрвaтскe у Зaгрeбу. У увoднoм oбрaћaњу Ивaн Фумић у имe СAБA РХ нaглaсиo je дa су у књизи aргумeнтирaнo oбрaђeнe фaзe крoз кoje je српски нaрoд прoлaзиo нa тeритoриjу дaнaшњe Хрвaтскe oд 1880.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Кад језика нема, нема ни човека!

23. новембар 2019.

Морамо да брижљиво чувамо наш језик јер смрт и живот у језику стоје. У поеми „Хлеба и језика“ говорите да је човек без језика ништа, ако му одузмеш језик одузимаш му и идентитет. Највише вас је фасцинирала прича о вавилонској пометњи из Светог Писма Старог Завета где у данашњем постмодернистичком схватању Господ, да би сузбио охолост и гордост људску, силази и прави вавилонску пометњу различитих језика. Матија Бећковић: Кад језика нема, нема ни човека. Кору сува хлеба, воде, ваздуха и кост језика, ко нема те елементе, то је човек ништа и када све има. У нашим брдима је језик једино што производе и једино од чега живе, а на домаћој

Никола Милованчев: Срби су искоришћени и издани, Британци за Броза и комунисте (Kанада 1942-1943)

22. новембар 2019.

Зар савезници мисле да ништа не вреде два милиона српских жртава, да смо дочекали од наших савезника да се са нама тргује као са обичном робом. Често су ствари прегледније кад се гледају из далека и зато се од тамо боље сагледавају. Ову чињеницу потврђују и два случаја из историје југословенских исељеника у Kанади у време Другог светског рата, а које наводим у овом чланку: ради се о погледима везаним за тадашњу ситуацију у окупираној Југославији. Британски пуковник, маја 1942: само комунисте шаљемо за Југославију Пре више од 40 година, као студент, купио сам у Загребу књигу под насловом „Преко Атлантика у партизане“ (Загреб, 1965). Аутор Божо Прпић ми је

Епископ Сергије у Ливну: Не заборавити 20.000 убијених Срба

4. новембар 2019.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је данас у Ливну да не смије бити заборављено страдање српског народа од усташа, које су у овој епархији у Дргом свјетском рату убиле и заклале око 20.000 Срба, а само у Бихаћу између 12.000 и 14.000. Владика Сергије служио је Свету архијерејску литургију у Спомен-капели у Ливну гдје је данас стигао Часни крст из Јерусалима и плаштаница из Русије, те је у бесједи подсјетио да су усташе убијене ливањске Србе, којима је направљена ова капела, бацили у јаме Ливањског поља. – Управо они који су клали, годинама су то заташкавали. После тог клања, нажалост, завладало је безбожништво – рекао је владика Сергије

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

26. октобар 2019.

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

24. октобар 2019.

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму “Крвава бајка“, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

21. октобар 2019.

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА