arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

15. oktobar 2020.

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“. Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković. Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj

Bastašić: Profesore, zašto osporavate Pokolj?

11. oktobar 2020.

Još ne tako davno, istoričar Goran Latinović je za udruženje građana Jadovno 1941. i njegove osnivače znao reći da su spiritus movens na polju čuvanja sjećanja i pamćenja na srpske žrtve Genocida. Šta se to u međuvremenu desilo, što je u potpunosti izmjenilo tu percepciju? U nedavnom intervjuu beogradskom listu Pečat, prof. dr Goran Latinović se (opet) okomio na odluku udruženja građana Jadovno 1941. da terminološkom odrednicom Pokolj imenuje zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i pozove akademsku zajednicu i najširu javnost da odluku podrži. Kada se istoričar, koji predaje nekoliko obaveznih i izbornih predmeta iz nacionalne savremene istorije, vanredni profesor i Prorektor za naučno-istraživački rad

Miloš Ković: Tužio sam Nikolu Samardžića (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Na osnovu člana 387. i Zakona o potstrekavanju mržnje i nasilja nad srpskim narodom i za poricanje genocida u Jasenovcu, prof. dr Miloš Ković je tužio Nikolu Samardžića. “Kada se objavi ustaški tvit u kome su usred psovke koje su agramatične na račun Srba i dinastije Karađorđević i u kojem piše da smo zaslužili Jasenovac i da je on kazna za sva naša nedela i počinstva, kada neko kaže da smo zaslužili pokolj dece i kada to pozdravi Nikola Samardžić koji predaje na Beogradskom univerzitetu, to u najmanju ruku zaslužuje sudsku tužbu” – navodi istoričar i profesor dr Miloš Ković. Izvor: Fejsbuk stranica – Prof. dr Miloš Ković

Ratko Dmitrović

Ratko Dmitrović: Zašto je od Jasenovca ostao samo betonski cvet?

8. oktobar 2020.

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu se tu radi. (Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. februara 2011. godine.) Idući dalje u ovoj pretpostavljenoj situaciji pratimo grupu omladinaca koja prilazi betonskoj skulpturi – nemajući pojma da se ona zove „Kameni cvet“ – na toj lokaciji pravi nekoliko zajedničkih fotografija (sa sve kreveljenjem i podizanjem dva prsta iznad glave) a onda kreće prema nekoliko stotina metara udaljenoj kući, zgradi, prostoru pod krovom. Ulaze unutra i

VIDEO – Ković: U odnosu na profesora Kusturicu, Goran Marković je ipak zonska liga!

6. oktobar 2020.

-Kako negde profesor Kustirica reče u polušali, uslov za prijem u EU i NATO jeste veća ili manja doza ustaških ideja, ali, i prakse. Sad smo mi došli dotle da se na Vračaru promovišu proustaške ideje! Po mom mišljenju, to su proustaške ideje! Šta će – da nam ovde pevaju Tompsona? Po vračarskim ili starogradskim kafićima? E, pa nećemo tako, to ćemo mi da sprečimo. Na nama je da to sprečimo na jedan miroljubiv, zakonit način. U osnovi, politički život je ipak stvar morala, govorim suprotno od onog u šta veruje 90 posto naših građana. Kako moral i politika – ne, sve je u moralu. I, onda kad Emir Kusturica

Miloš Ković – Valja nam služiti istini, a ne okupatorima

2. oktobar 2020.

Zašto sam protiv Nikole Samardžića podneo prijavu za odobravanje genocida nad srpskim narodom u NDH? Genocid nad Srbima u NDH ključna je tema naše istorije. Temeljna, detaljna istorija ovog događaja, protumačenog u dužoj istorijskoj perspektivi, još nije napisana. Naša zvanična kultura, naši udžbenici i televizije nemaju odgovor na pitanje: odakle i zašto Jasenovac? Mi Jasenovac i genocid još nismo postavili u temelje našeg nacionalnog identiteta, po ugledu na Jermene ili Jevreje, tamo gde se već nalaze Sveti Sava, Kosovo, Karađorđe, ili Prvi svetski rat. Za razliku od Jevreja i Jermena, mi u sopstvenoj zemlji dozvoljavamo poricanje genocida nad srpskim narodom. Jugoslavije odavno nema, u propagandu NATO medija niko razuman više

Nikola Milovančev: Memorandum patrijarhu – dosta je progona SPC u Kraljevini (1940)

30. septembar 2020.

Ova država se ni u buduće u svojim najtežim istoriskim časovima neće moći osloniti ni na jednu crkvu ili versku zajednicu nego samo i isključivo na SPC, stoji u Memorandumu. U Brozovoj Jugoslaviji, posle 1945, objavljeno je mnogo istorijskih knjiga i članaka u kojima se spominjao tobožnji „privilegovani položaj“ Srpske pravoslavne crkve (SPC) u jugoslovenskoj kraljevini 1918–1941. godine. A kakav je bio stvarni položaj SPC u Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, možemo jako dobro da vidimo iz jednog dokumenta, Memoranduma SPC u Sloveniji, upućenog patrijarhu Gavrilu Dožiću 10. aprila 1940. Memorandum je objavljen pre jedne decenije, zaslugom g. Bojana Cvelfara, tadašnjeg direktora istorijskog arhiva u Celju (Zgodovinski arhiv Celje) a

Miloš Ković podneo krivičnu prijavu protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja genocida nad Srbima u NDH

28. septembar 2020.

Donosimo u celini krivičnu prijavu Miloša Kovića protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac. Pre nekoliko dana (24.9.2020) u Beogradu je, po prvi put od 1945. godine, podnesena krivična prijava zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac. Ovaj događaj posebno je važan jer je krivičnu prijavu državnom tužiocu podneo Miloš Ković protiv Nikole Samardžića. Reč je, dakle, o dva profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta, na Univerzitetu u Beogradu. Kada se sagleda u kontekstu obnove ustaških ideja i prakse u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i

Miloš Ković: Pokušaj prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa kao upozorenje

22. septembar 2020.

U srednjem veku kada je građena Bogorodica Ljeviška, pojašnjava prof. Ković, nijedan istorijski izvor ne potvrđuje postojanje Albanaca na području Kosova. Istoričar i profesor Univerziteta u Beogradu Miloš Ković izjavio je danas da najnovije pisanje “Kohe” o srpskim manastirima kao kosovskom nasleđu, više nikoga ne može da ostavi ravnodušnim i da je veza Albanaca sa Ilirima nepostojeća. Ković je ocenio da je pokušaj prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa samo dokaz i potvrda onoga što bi moglo da se desi srpskim svetinjama ukoliko Srbi i Srbija odustanu od Kosova i Metohije. Ovo je najjasniji dokaz šta nam se sprema, upozorio je Ković u izjavi za Kosovo Onlajn, i istakao da je ključno

Umanjivanjem broja srpskih žrtava Jasenovca negira se Pokolj

16. septembar 2020.

Teško pada kada se neka zvučna imena iz sastradalne jevrejske zajednice, javno slože sa hrvatskom procjenom broja žrtava kompleksa logora smrti Jasenovac – Donja Gradina. Piše: Dušan J. Bastašić Hrvatski istoričar Dragan Markovina se opet oglasio na portalu Peščanik . Baš nešto „zaredao“ ove godine. Sjećate se, to je jedan iz malobrojne ekipe hrvatskih povjesničara koji pored Hrvoja Klasića, Tvrtka Jakovine i Ive Goldštajna, interpretirajući istorijske činjenice vezane najčešće za srpsko – hrvatske odnose u prošlom vijeku, godi srpskom uhu naspram notornih Josipa Jurčevića, Igora Vukića, Zvonimira Despota, Stjepana Razuma i (ima ih još) da ne nabrajam dalje. Slovi kao umjeren, odmjeren i jugonostalgičan pa ga mediji iz Srbije rado

Milan Ružić

Milan Ružić: Srbi na promociji antisrpskog filma u Veneciji

8. septembar 2020.

U Veneciji je pre nekoliko dana prikazan film Jasmile Жbanić „Kuda ideš, Aida?“, kažu ozbiljan konkurent za „Zlatnog lava“ ove godine. E sad, pored očekivane situacije da će ovaj film biti propraćen, kao što i jeste, potenciranjem diskursa o „genocidu“ u Srebrenici, postoji još nešto o čemu valja pisati. Naime, u ovom, slobodno možemo tvrditi ako znamo definiciju genocida, revizionističkom filmu, pored apsolutno očekivanog Emira Hadžihafizbegovića (jer kako on da propusti pljuvanje po Srbima?) igraju i bračni par iz Srbije Boris Isaković (glumi Ratka Mladića) i Jasna Đuričić (igra naslovnu ulogu). Istini za volju, Isaković i Đuričić su zaista dobri glumci koji, međutim, svoj talenat, sebi dajem za pravo da

Dani(j)el Simić: Stefan Nemanja na Venecija mostu

27. avgust 2020.

Nedavno sam na ATV u 1:1 rekao da Ulicu olimpijskih pobjednika pod hitno preimenujemo u Vojske Republike Srpske. Zvali su me potom odbornici Grada BL, poslanici u NSRS, predstavnici raznih udruženja, stranačko osoblje, umjetnici, privrednici… presreću me nepoznati ljudi na ulici. Svi su redom oduševljeni i daju potpunu podršku. Potpisujem, kažu najčešće dok mi stišću ruku. Zašto je onda, ako iskreno pogledamo jedni drugima u oči, to nešto što se već nije desilo i što se (ali ovo je posebno gorko) možda neće ni desiti? Šta nas kao narod i državu, sprečava da to učinimo u najvećem gradu Srpske? Koči nas potpuno nepostojanje svijesti o važnosti ideološkog konstrukta u izgradnji

Radio Sloboljubve: Prof. dr Miloš Ković: Sprečimo da se zlo ponovi!

24. avgust 2020.

U manastiru sv. Arhiđakona i prvomučenika Stefana u Slancima, u subotu 22. avgusta 2020. godine služen je parastos žrtvama Pokolja u Jadovnu 1941. godine, genocida počinjenog nad Srbima od strane NDH, zabeležila je za naš radio Zorica Zec, saradnica Informativne službe SPC. Srpski istoričar i rodoljub, prof. dr Miloš Ković, koji je molitveno učestvovao u ovom događaju, u razgovoru za Radio „Slovo ljubve“ koji je vodila gđa Zorica Zec, na početku napominje da „postoje pitanja na koja moramo da damo odgovor – šta se dogodilo u Jadovnu i zašto se to dogodilo i šta mi danas moramo uraditi da zapamtimo kako bismo razumeli, što je nažalost pitanje na koje struka

Milan Ružić

Milan Ružić: Borci ili polemičari?

17. avgust 2020.

U prethodnih mesec dana bilo je čak 17 polemika među ljudima čija su imena donekle garantovala da imamo prvu liniju odbrane u slučaju razaranja našeg nacionalnog identiteta. U vreme kad naše nacionalno jedinstvo treba da bude temelj borbe za opstanak srpskog naroda, pa čak i za svedočanstva o postojanju Srba (na primer na Kosovu i Metohiji), jer se kulturnoistorijski spomenici uvek prvo prisvoje, a onda im se menja namena, kao sa Aja Sofijom, da bi se izvršila revizija istorije pre nestanka nekog naroda, što nama preti i fizički, i kulturno, jedini ljudi koji mogu da pomognu u toj borbi – svađaju se među sobom. U najgorem trenutku Imali smo ovih

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA