arrow up

Да се усправимо!

Године 1988. у листу “Наш глас“ објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. “Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса“. Какав

Милош Ковић: Година искушења и победа

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Писмо подршке проф. др Милошу Ковићу

Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Милош Ковић је у свом исказу на

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Светозар Ливада у својој последњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да први историјографски записи о насељавању Срба у северној Далмацији (Далматинска загора) датирају још из 14 века, током владавине племена Шубићи „као најдуговечнијег властодржаца од 12 хрватских племена“. Касније, ова досељавања бивају снажнија и бројнија, а масовније насељавање српског становништва почело је када „Босна шапатом паде“ 1463. године, а затим и у 16. и 17. веку. Након што је Хрватска захваљујући турској експанзији опустошена и ракомадана, са губицима који се процењују на чак 400.000 становника, било је потребно нешто учинити и заштитити преостали део територије од даљег упада и пљачки. Решење је пронађено у

Бокан: ЈОШ УВЕК НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ ЉУДИ НАШЕГ РОДА

Читам о неком српском дечаку, Славку Иванишевићу из херцеговачког села Бежђеђа, кога су партизани под командом неког Копривице, крајем 1943. године, живог испекли на ражњу, у дворишту куће Новице Радуловића. Када је чула његова јадна мајка Госпава, да јој злотвори пеку сина (као јагње, голог, са укрштеним ногама и рукама, с главом и вратом везаним жицом за ражањ), поче да се удара у груди, чупа косе и вришти као полудела.  Трчала је безглаво до места где је њен син немоћно јаукао и цвилео. Ушла је у двориште Радуловића куће и поче да моли да јој дете скину с ражња.  Утрчава у ватру, гази је ногама и покушава да сина спаси паклених

Милош Ковић: Наш циљ мора да буде ослобођење и уједињење српског народа

Ми смо на силу распарчани у процесу разбијања Југославије и мислим да би наш циљ требало да буде уједињење српског народа, рекао проф. Ковић. Милош Ковић (Фото: Спутњик) Иако Џозеф Бајден није ни ушао у Белу кућу, из САД и са запада је лансирана идеја да би Србија и Балкан могли да постану део ЕУгославије. Историчар Милош Ковић сматра да су САД империја на заласку коју не треба потценити, али да би признање независности Косова зарад лидерске улоге на Балкану значило да сами себи тестеришемо грану на којој седимо. С обзиром на наше најнепосредније искуство са Бајденом и његовим сарадницима, укључујући и људе из администрације, њихов слоган повратак Америке не звучи

ИСТОРИЧАР МИЛОШ КОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Смрт патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија је завршетак једне епохе

Ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, историчар Милош Ковић дошао је на сахрану патријарха Иринеја. Он је, у изјави за Новости, рекао да је смрт патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и владике Милана крај једне епохе. – Одлазак сваког патријарха СПЦ је завршетак једне епохе. Видели смо шта је то значило када нас је на овом свету напустио патријарх Павле. Са патријархом Иринејем завршава се једна епоха, и то видимо и по томе што су се готово у исто време упокојили и митрополит Амфилохије и владика Милутин. Долази ново време, које не мора да буде лоше по нас. У Црној Гори смо после дужег времена осетили укус победе, и

Милош Ковић: Митрополит Амфилохије, човјек предања

Живот и жртва за ближње у име вечних вредности и Царства Небеског, обнова отачке вере и светосавско-лазаревског предања – то су завештања митрополита Амфилохија. Митрополит Амфилохије (Фото: Митрополија црногорско-приморска) У историји српске културе митрополит Амфилохије (1938-2020) заузима сасвим особено место. Готово пола века био је једна од најистакнутијих личности нашег јавног живота. У тако дугом времену сведочио је постојање и снагу једног древног, занемареног предања. Загонетка српске историје, коју је митрополит Амфилохије целог живота одгонетао, постављена је у 18. веку. Тада се српска култура, укорењена у свом балканском, православном наслеђу, нашла под одсудним утицајем римокатоличко-протестантског, потом и просветитељског, секуларног Запада. Крајем 19. и у првој половини 20. века, српске елите

Немања Девић: Расколом цркве у Америци угушена је моћ српске политичке емиграције

У оквиру циклуса предавања Српска дијаспора у Европи и свијету послије 1945. године предавање је одржао историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју. Његова тема била је Српска емиграција у Сјеверној Америци у периоду од 1950. до 1980. године. Девић је подсјетио да су националне снаге у прољеће 1945. године доживјеле пораз у грађанском рату у Србији и Југославији. СПАС ПРОНАШЛИ У АМEРИЧКОЈ БАЗИ У ИТАЛИЈИ – Остаци поражених снага нашли су се на сјеверозападу земље у мају 1945. године. Они који нису имали среће од стране савезника су предати Титу у заробљеништво, што је окончано њиховом ликвидацијом. Ипак, један дио је успио да се пребаци код

Поносна сам што припадам овом победничком народу

Данас обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. Дан када је Немачка 1918. потписала капитулацију, у Србији се поново слави од 2012. године. Аутор: Ђурђица Драгаш Сада је и званично државни празник док се у Краљевини Југославији само обележавао као дан кад је склопљено примирје и тиме отворен пут коначном крају рата и потписивању Версајског мира крајем јуна 1919.године. Неки историчари сматрају да, у држави која је ујединила победнике и оне који су били с друге стране, није било пожељно славити победнички пут српске војске па тако ни овај дан. После Другог светског рата, Дан примирја избрисан је из календара важних догађаја и празника. Величале су се неке друге победе,

Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета

У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина. Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова. Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда. Разлика, очигледно, није безначајна. Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну. Када се томе дода да су текстови осам

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије © Sputnik/ Владимир Федоренко

Милош Ковић: Митрополит Амфилохије посејао семе слободе у свим српским земљама

„Велика је бол и туга данас али утјеха је да знамо да одлази неко ко је дао пуну мјеру доброте и пожртвованости за све нас казао“- је историчар проф. др Милош Ковић који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господње. Бићемо поносни. Моћи ћемо нашим потомцима да кажемо: ”Разговарао сам са њим. Изгледао је тако и тако… његове очи су биле такве…његове руке… његов глас је звучао тако. Он је присутан у нашем јавном животу скоро пола вијека а тек ће вријеме показати његову величину“ – каже проф. др Милош Ковић. „Радујем се што сам га лично познавао и много научио од њега и што могу својим

Данијел Симић: Латиновић, стара варалица или Зашто су Срби нижа раса у односу на Јевреје, Јермене и Роме

Повод за овај мој иступ јесте што ме Горан Латиновић, историчар овдашњи, оклеветао у чланку на порталу доста познатијег Ђорђа Вукадиновића. Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин? Већ трећи пут пишем на ову тему и сваки пут је то одговор на увреде и очајничка подметања противника онога што смо одавно требали урадити. И што ћемо урадити. С њима, или без њих. Опет пишем са осјећајем националне срамоте, коју они очигледно не осјећају и одбијају саборност. Више пута сам јасно истакао: Противници

Милош Ковић: Ако клечите – свеједно је да ли пред Немцима, Енглезима или Ватиканом

Сада се одлучује хоће ли српска историја да буде покоравање нашег народа или ће историја да буде наука која трага за истином, рекао проф. Ковић. Професор Филозофског факултета др Милош Ковић ових дана пролази кроз невиђени прогон од стране бројних колега историчара, који не могу да му опросте јавне наступе у којима брани праву историју Србије. Доносимо неколико акцената из разговора проф. Ковића са Дејаном Петром Златановићем из продукције Центар канала Србин.инфо: „Када Никола Самарџић напише да су Срби биолошки отпад Европе и тражи денацификацију Србије, каже да смо залужили Јасеновац, Олују и тражи обнављање Голог отока, онда морам да дигнем глас. Ако Радош Љушић у полемици са Милорадом Вучелићем,

ПОГЛЕД: Басташић – Да се утврди Дан сећања на српске жртве (ВИДЕО)

Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Наша стручна јавност до данас није установила Дан сећања на жртве геноцида почињеног над српским народом, ми тај датум немамо. Немамо ни музеј, ни меморијалну собу нити комплекс посвећен српским жртвама, а сву своју енергију усмерили смо да се додворимо хрватској историографији” – каже Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”. Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Први ликвидациони центар у Хрватској је био у Госпићу. У тај комплекс су биле укључене безброј крашких јама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.