
Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту
Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици. Сви су редом одушевљени и дају потпуну подршку. Потписујем, кажу најчешће док ми стишћу руку. Зашто је онда, ако искрено погледамо једни другима у очи, то нешто што се већ није десило и што се (али ово је посебно горко) можда неће ни десити? Шта нас као народ и државу, спречава да то учинимо у највећем граду Српске? Кочи нас потпуно непостојање свијести о важности идеолошког конструкта у изградњи











