Љубљана: Поводом обиљежавања 100. годишњице ослобођења Старе Србиjе српско друштво “Задужбина” позива на проjекциjу документарног филма  “Краљевина Србиjа”.       Извор: СД ЗАДУЖБИНА

Ова нова фотографска књига изнимне jе љепоте, а о страшноj теми. Умjетница Сандра Витаљић (предаjе Теориjу фотографиjе на Академиjи драмске умjетности у Загребу; докторирала jе на гласовитоj прашкоj Филмскоj академиjи, награђена jе двjема проминентним стипендиjама у САД-у…) снимила jе наша ратна стратишта да прикаже како данас изгледаjу и што се с њима догодило. Обишла jе, приjе свега, она мање позната, о коjима само понекад чуjемо у новинама или их неки идеалист – попут покоjног Анте Земљара – жели истргнути из политички наметнутог заборава. Наjвеће такво “заборављено” мjесто у књизи су логори Слана и Метаjна на Пагу, гдjе су у само два мjесеца 1941. усташе убили између 15 и 18 тисућа Срба и Жидова. Данас

Све светске агенциjе, сва озбиљниjа гласила на планети, пренела су 4. марта 1986. године текст “Њуjорк таjмса” у коjем бечки дописник ових угледних новина тврди да jе Курт Валдхаjм, бивши генерални секретар Уjедињених нациjа, а тада наjозбиљниjи кандидат за председника Аустриjе, за време Другог светског рата био поручник Вермахта и то у штабу злогласног команданта немачке армиjске групе “Е”, фелдмаршала Александра фон Лера. На црноj листи УН Текст, илустрован ратном фотографиjом, снимљеном 22. маjа 1943. године на аеродрому у Подгорици, на коjоj jе Валдхаjм у друштву италиjанског генерала Еркола Ронкаље, СС групен фирера Артура Флепса, команданта злогласне СС дивизиjе “Принц Еуген”, и немачког пуковника Јоакима Махолца, обjавиле су, наравно, и “Вечерње новости”.

Србиjа се данас и у култури, као и свему другом, налази на раскрсници и не зна коjим ће путем. На jедноj страни, оноj бучниjоj, jесу присталице безрезервног и безусловног прихватања тзв. европских културних вредности. Они су за раскид са националним митовима, елиминисање значаjа Српске православне цркве на стварање и очување наше културе кроз векове. Српска академиjа уметности jе као институциjа већ дуго идеолошки подељена и као таква jе постала мета евроентузиjаста. Ревидираjу се наставни планови и програми у школама и из уџбеника се протеруjу културни ствараоци коjи по њиховим мерилима потхрањуjу српски национализам. У то коло су се ухватиле разне невладине организациjе, фондациjе, одбори за заштиту људских права, а посебно

Милан Н. Плавшић из Чикага, САД и Издавачка кућа Ind media publishing, Београд, организуjу промоциjу књиге „Истра у равници Бачке“. Промоциjа нове Плавшићеве књиге биће одржана у четвртак, 4. октобра 2012. у 18 часова, у свечаноj сали Канцелариjе Владе Србиjе за сарадњу с диjаспором и Србима у региону (зграда Министарства диjаспоре), Улица Васе Чарапића броj 20, Београд.   Милан Н. Плавшић jе рођен 1948. у Голубићу код Книна. Обjавио jе неколико књига. Претходна, „Унска пруга“, jе његово сjећање на дjетињство и жеља да се сачува успомена на родну Краjину.   Нова књига „Истра у равници Бачке“ jе животопис Краjишника, Марка П, инжењера  иноватора коjи се послиjе завршеног факултета запослио у фабрици у Кули гдjе jе

У оквиру на прославе Дана европске баштине у Ре­пуб­лици Српскоj 2012. у Републички завод за заштиту културно-историjског и природног насљеђа  у подне, 28. септембра 2012. (петак)организуjе промоциjу књиге мр Милиjане Окиљ, диа Ма­на­с­­тир За­ва­ла, заjедничко издање Завода и Бесjеде из Бањалуке. Промоциjа ће бити одржана у Виjећници Кул­турног центра Бански двор у Бањалуци.       У 19 часова истог дана у галериjском простору бањалучког Дома омладине биће отворене двиjе изложбе  архитектица из Србиjе – Даниjеле Младеновић из Краљева, под насловомКултурно наслеђе у опасности и Милке Крстивоjевић из Ваљева – Оживљавање.

Радио-телевизиjа Републике Српске организуjе   промоциjу 7. сезоне емисиjе „Некад било“,на коjоj ће ексклузивно бити представљене двиjе књиге:„Између српа и чекића“ аутора др Срђана Цветковића и „Дража Михаиловић-Смрт дужа од живота“, аутора Пере Симића       Промоциjа  ће бити одржана у петак, 28. септембра, са почетком у 19 часова, у Мултимедиjалноj сали РТВ дома, Трг Републике Српске бр. 9. Радио – телевизиjа Републике Српске.     Промоциjи ће присуствовати: историчар и секретар Државне комисиjе за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944., аутор књиге „Између српа и чекића“ – др Срђан Цветковић, новинар и публициста књиге „Дража Михаиловић-Смрт дужа од живота“ Перо Симић, координаторка проjекта пописа жртава 2. свjетског рата, Зорица Маринковић и аутор и уредник емисиjе

У Добоjу jе jуче из штампе изашла књига “Битка за Возућу 1992-1995” аутора Ненада Цвjетковића, предратног и ратног новинара из Возуће, коjи сада живи у САД. Књига “Битка за Возућу 1992-1995”, коjу jе штампало предузеће “Графичар”, садржи више од 400 фотографиjа укупно 1.072 погинула српска борца и цивила у троипогодишњоj опсади Возуће. У опсади Возуће учествовале су муслиманске jединице из 18 општина са простора Федерациjе БиХ, као и одред “Ел муџахид”, коjег су чинили муџахедини из 40 држава свиjета. “Аутор књиге jе одлучио да по jедан примjерак ове књиге буде поклоњен учесницима овогодишњег озренско-возућког марша `Стазом егзодуса 2012`”, изjавио jе Срни предсjедник Завичаjним удружењем Завидовићана у Добоjу Зоран Благоjевић. Благоjевић jе

Друштво српско-руског приjатељства и диjаспоре „Ресурс“ из Новог Сада, Центар националне славе и Фонд Андреjа Првозваног из Москве организуjу  промоциjу књиге Гаљине Шевцове “Руски хуманитарни поход на Балкан” коjа се бави руском хуманитарном мисиjом у Србиjи у балканским ратовима.   На промоциjи ће говорити поред ауторке: Његово Високо Преосвештенство Архиепископ шваjцарски и западноервопски Михаил, Представници Фонда Андреjа Првозваног и Центра националне славе, Радоjка Ковач, председник Друштва “Ресурс”, Ана Филимонова, научни сарадник института РАН, Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског приjатељства. Презентациjа књиге и разговор о њоj ће се одржати у Свечаноj сали Матице српске у 18 часова у суботу 22. септембра.

Дечак из Жуте куће jе наjшокантниjи роман икада обjављен у свету, аутобиографска исповест после коjе човечанство никада више неће бити исто. У ауторском посредништву Саше Миливоjева Дечак сведок прича о ужасима коjе jе као дванаестогодишњак преживео у своjоj земљи: О Жутоj кући и логорима, о киднапованим цивилима, о испиjању њихове крви и криjумчарењу њихових органа, о ратним злочинима и наjбруталниjим убиствима, о силовању, патњама, етничким чишћењима, геноциду, таjним гробницама… Роман Дечак из Жуте куће, грађен на неколико наративних нивоа, истовремено открива подвале у блискоj и актуелноj историjи, разрешава политичке недоумице. О интеграциjама, очувању териториjалног интегритета и идентитета jедне суверене земље. О криминалу и корупциjи, о страдањима политичких неистомишљеника под велом

Српска култура не може да искуси, нити да издржи, поготово не може да процени ван клишеа, да се практично дистанцира од предрасуда и да, истовремено, дубље у себе похрани сазнање да jе српски народ претрпео геноцид. – Мило Ломпар, Моралистички фрагменти[1] У заглушуjућоj какофониjи коjа годинама допире од различитих jавних делатника и у коjоj се, са потпуно идеологизованих позициjа позива да се српски народ суочи са злочинима коjе су његови сународници починили у ратним дешавањима на териториjи бивше Југославиjе, тешко jе замислити веће освежење од ове књиге. И поред тога што jе овакав позив сасвим легитиман, мора се нагласити да ако изостане уравнотежен поглед на ратна дешавањa, и на жртве

Чланови Србског сабрања „Баштионик“ из Бањалуке од 01- 04. 09. ове године, били су домаћини гостима из Чешке, активистима удружења Чешко-српског приjатељства, коjе jе предводио проф. др Раjко Долечек. Заjедно са нашим гостима присуствовали смо Светоj Литургиjи у цркви Светог Георгиjа у Дракулићу, посjетили споменик Србима побиjеним од стране хрватских усташа у фебруару 1942. у бањалучком приградском насељу Шарговац, као и основну школу „Ђура Јакшић“ у Шарговцу из коjе су 07.02.1942. хрватске усташе издвоjиле 54 српске дjеце од првог до петог разреда и поклали их у школи. Истину о овом злочину наши приjатељи ће пониjети у Чешку и публиковати као и њихове досадашње чланке и књиге о српским страдањима. Господин

ЧЕТВРТАК, 23. ЈУН 2011. У 19 ЧАСОВА ВИЈЕЋНИЦА БАНСКОГ ДВОРА   НА ПРОМОЦИЈИ ГОВОРЕ: ЕФРАИМ ЗУРОФ , ЦЕНТАР СИМОНА ВИЗЕНТАЛА, ЈЕРУСАЛИМ АРХИМАНДРИТ ЈОВАН ЋУЛИБРК, ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СПЦ