Аутор књиге “Сребреничка подвала” пуковник Ратко Шкрбић истакао jе на трибини у Београду да jе његова књига воjна анализа догађаjа у Сребреници 1995. године заснована на чињеницама, те да политике у њоj нема, осим у jедном малом диjелу, коjи jе било немогуће заобићи. “Праћењем кретања заробљеника, установио сам да Тужилаштво у двиjе оптужнице износи податке о броjу заробљених, превезених и погубљених, коjи се противе свим законима логике и здравог разума”, рекао jе Шкрбић на трибини у пуноj сали Вазнесењске цркве.  Он jе напоменуо да jе разлика између броjа становника Сребренице приjе и послиjе операциjе Воjске Републике Српске у свих 12 примjера прорачуна мања од 1.000, а у неким примjерима чак

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Промоциjа књиге “Ратне ознаке Срба 1991 – 1995” биће одржана у петак, 25. априла, у просториjама Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци.     “Књига обрађуjе тематику амблема српских jединица из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата и прва jе таква књига у Српскоj”, рекао jе Срни аутор књиге, дипломирани теолог Предраг Цупаћ.  О књизи ће, осим аутора, говорити издавач Звонко Савић, доцент Горан Латиновић, те рецензенти – ратни начелник Главног штаба Воjске Републике Српске генерал-пуковник Маноjло Миловановић и предсjедник Српског друштва за хералдику Драгомир М. Ацовић.  Промоциjа ће почети у 19.00 часова.   Извор: Везане виjести: Богослов скупља ратне ознаке – Jadovno 1941. ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ОБИЉЕЖЈА ВРС – Jadovno 1941.

БАЊАЛУКА, 16. АПРИЛА /СРНА/ – У Бањалуци ће данас бити одржана промоциjа другог допуњеног издања романа “Маjка”, аутора Миленка Аврамовића. Аврамовић jе рекао Срни да jе роман прича о ратном вихору у коме jе нестала Југославиjа. Инспирациjу за настанак роман, каже аутор, добио jе приликом посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, када jе, послиjе смотре Маневарске бригаде, окупио официре, обећавши да ће саопштити имена наjзаслужниjих за стварање Републике Српске. “Присутне су биле и четири мени непознате жене обучене у црно. Официри су се потаjно надали да ће некога од њих подићи и учинити славним, али генерал jе прозвао четири старице: Кристину Марчета из Новог Града, Милеву Лазаревић из

Потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки рекао jе синоћ у Источном Сараjеву да jе неко у међународноj заjедници проjектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу – териториjалном, економском, културном, политичком. Представљаjући своj роман “Геноцид”, Влаjки jе истакао да се с том намjером напада и демонизуjе све наjважниjе у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном. “Постоjао jе план за крунски доказ о геноцидности Срба”, наглашава Влаjки, додаjући да jе наjвећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославиjе такозвана међународна заjедница коjоj jе циљ био да “растури” ту државу. Он сматра да су САД

Према риjечима професора Исраелиjа, рат деведесетих година прошлог виjека био jе друго полувриjеме Другог свjетског рата у локалним оквирима, а питање продужетака остаjе отворено. “Ужасе су чиниле све зараћене стране”, каже Исраели, при чему се осврнуо на чињеницу да су током Другог свjетског рата наjвеће жртве били Срби.Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ    ЈЕРУСАЛИМ, 10. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Израелски професор Рафи Исраели, jедан од аутора књиге “Дивљаштво у срцу Европе – босански рат /1992-1995/”, описао jе Републику Српску као отворену и прозападно ориjентисану, док федералне пеjзаже, како jе рекао, осликаваjу и џамиjе и вехабистички покрети. Хармониjу народа у БиХ професор Исраели jе описао као “могућност миjешања воде и уља”. “Израелски допринос обjективном приступу БиХ никада ниjе имао jачу документациону

Репресалиjе над цивилима правдане су тиме да jе реч о „неприjатељу наклоњеном живљу” Злочиначки поход аустроугарске „експедиционе армиjе” против цивилног становништва на окупираним териториjама Балкана, источне Европе и у пограничним региjама Хабзбуршке монархиjе до детаља jе планиран у годинама пре обjаве рата. Био jе саставни део оперативног плана извршног цивилног заповедника и, истовремено, воjног команданта анектиране Босне и Херцеговине Оскара Поћорека. Планом jе предвиђено„темељито чишћење терена од остатака неприjатељског становништва”, да би се населило„царевини одано живље”. Репресалиjе над цивилима образложене су аргументом да би „неприjатељу наклоњено живље” било подстакнуто да у збеговима напусти „ослобођене региjе”, у ствари окупиране териториjе. Насловна страна „Арбаjтер цаjтунга” од 25. августа 1914. (Фото Национална библиотека

Извршиоци смртних казни над цивилима у окупираноj Србиjи били су тражени „стручњаци” у аустроугарскоj армиjи – детаљно су обучавани о воjном трошку Саговорник „Политике” у овоj сериjи написа, професор универзитета у пензиjи Ханс Хаутман, али и други аустриjски историчари, попут генералног директора Државног архива Волфганга Мадертанера, указуjу да jе Виктор Адлер (утицаjни социjалдемократски политичар и суоснивач политичке странке коjа и данас предводи Владу Аустриjе), поткраj рата закључио да ће одговорност за рат и све страхоте сносити Хабзбург, никако послератна Аустриjа. Став некадашњег доаjена грађанске левице спремно су прихватили надлежни политичари и истражитељи, а данас се на њега позиваjу историчари коjи релативишу кривицу Беча у Првом светском рату. У студиjи о

У расправама аустриjских историчара о обележавању стогодишњице избиjања Првог светског рата поjавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске воjске над цивилним становништвом Србиjе, Пољске и Украjине   Обешене сељанке у Мачви: осуђене на смрт због наводне шпиjунаже Наjцрње странице аустроугарске ратне историjе – масовни злочини воjске над цивилним становништвом, почињени, пре свега, у Србиjи и на просторима некадашње источне Галициjе, подручjу коjе jе данас подељено између Пољске и Украjине – требало би ове године да буду допуњене аутентичним документима починилаца коjе аустриjска званична историографиjа игнорише и прећуткуjе већ, безмало, сто година. – Реч jе о злочинима над цивилима окупираних и пограничних териториjа тадашње монархиjе, о стотинама хиљада

Поводом обjављивања књиге „Тотални геноцид – Nezavisna država Hrvatska 1941-1945”аутора Динка Давидова Као истраживач коjи jе читав радни век провео у изучавању српских културноисториjских споменика, Динко Давидов jе jош пре неколико децениjа почео да сабира архивске материjале и фото-документациjу о српским сакралним обjектима (црквама и манастирима) коjе су уништиле, оштетиле и опљачкале усташе на подручjима Независне Државе Хрватске. Као и сваки Србин у коjем ниjе згаснуло српско национално осећање, а таквих данас, на нашу жалост и срамоту, има напретек, до бола дирнут размерама усташког геноцида коjем jе тешко наћи сличности чак и са наjзлогласниjим барбарским поступцима широм земљине кугле, Давидов jе одлучио да отргне од заборава усташке злочине, да их,

Од 1941. до 1945, у НДХ, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних храмова, o чемуи сведочи књига Динка Давидова   Са представљања књиге: „Тотални геноцид” Фото Томислав Јањић   У Српскоj академиjи наука и уметности, на Трибини Библиотеке САНУ, о књизи Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда, говорили су Василиjе Ђ. Крестић, Миро Вуксановић и аутор. Краjњи исход погрома над културним добрима доноси поразне податке коjи казуjу о величини историjског губитка. Разрушено jе, спаљено, оштећено, оскрнављено више од 450 православних храмова, наjпостоjаниjих историjских споменика српског народа. У тим храмовима уништени су монументални иконостаси, хиљаде икона, велики

У сећање на погром Јевреjа, СПКД Просвjета Аустриjа jе 23. новембра у галериjи „Хаjнрих“ у Бечу, организовала промоциjу књиге „Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта“ др Жељка Драгића.   Рођен у Немачкоj, српских и jевреjских корена, Жељко Драгић се школовао како у Југославиjи, тако и у Немачкоj и Аустриjи. Овакво искуство омогућило му jе да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те jе тако у своjоj докторскоj дисертациjи, коjу jе одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос српске православне цркве према Јевреjима током Другог светског рата. У своjоj књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић jе обjединио српску и jевреjску историjу, истражуjући судбину

У oргaнизaциjи кaрлoвaчкoг пoдoдбoрa СKД Прoсвjeтa oдржaнa je прoмoциja нajнoвиje књигe прoф. др. сци. Свeтoзaрa Ливaдe “Стрaдaњa и нaдaњa”. Aутoр Ливaдa кaжe дa сe дoгoдиo пoвиjeсни злoчин тe дa ниткo ниje трaжиo пoвиjeсни oдгoвoр нa тo. Kaдa je истрaжиo прирoду рaтa, хтиo je утврдити и њeгoв сaлдo.  Нa 420 стрaницa, aутoр у сeдaм пoглaвљa пружa сaлдo рaтoвa нa прoстoру нeкaдaшњe Jугoслaвиje, дoстa je брojчaних пoдaтaкa, a дaт je и дeтaљaн списaк српских жртaвa рaтa и пoрaћa нa пoдручjу Хрвaтскe. Уз aутoрa o књизи je гoвoриo кoлeгa филoзoф прoф. др. сци. Вeсeлин Гoлубoвић. – Ливaдa je писao нa примjeру рaтoвa кojи су нaс снaшли у крвaвoм рaспaду Jугoслaвиje. Рaтoви сe вoдe рaди

Познати српски и краjишки књижевник Јован Радуловић, приjе 15- ак година,  одговараjући на питање зашто jош нико ниjе написао роман о “Олуjи”, одговорио jе да се велики романи не пишу по наруџби  и да ће се сигурно jедног дана поjавити и прави роман о њоj из пера писца коjи jе као диjете у некоj тракторскоj приколици у избjегличкоj колони прешао пут од неког краjишког до неког мjеста у Србиjи и коjи jе невиним дjечиjим очима осликао предjеле и догађаjе на том путишествиjу.   До сада jе обjављено неколико романа о рату за Краjину, односно о “Олуjи”, тj. о избjегличкоj колони дугоj преко 800 километара у коjоj се нашло преко 220.

Историjски проjекат Сребреница са задовољством обавештава jавност да ускоро из штампе излази ново издање, зборник радова групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века“.   Оваj зборник jе проистекао из научног скупа под истим називом коjи jе 8. фебруара 2013. године био одржан на Правном факултету у Бања Луци сарадњом Историjског проjекта Сребреница и те угледне научне установе у Републици Српскоj. У зборнику, коjи покрива период од Другог светског рата до сукоба везаних за распад СФРЈ деведесетих година прошлог века, осветљаваjу се догађаjи и однос према српским жртвама на подручjима Словениjе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Страдање српског народа у Сребреници обрађено jе у посебном поглављу. Међу

Роман Миломира Краговића “Деца олуjе”, у издању “Новости”, књига о коjоj ће се гласно ћутати     ЧЕСТО “разборитиjи” критичари и писци говоре да о ратним сукобима на просторима бивше Југославиjе ниjе добро писати jер не постоjи “дистанца” са коjе се све то може разумно сагледати. Једино ниjе jасно да ли те дистанце треба да буде у односу на пословични српски самозаборав, истину, трагедиjу, идеолошка и међунационална “поравнавања” или у односу на разум, кога у рату наjмање има. Свеjедно jе коjи ће се синоним за интелектуални кукавичлук изградити.   Истини за вољу, књиге коjе су се на овим просторима (на свим странама) поjављивале и коjе су покушавале да досегну наjдубљи