Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника. – Веома често смо на овом

Масовна убиства ненаоружаних заробљеника говоре да jе у питању ратни злочин. Ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника Стратишта се налазе широм Словениjе КАРДЕЉЕВА депеша, из Београда, Борису Кидричу од 25. jуна 1945, у коjоj тадашњи предсjедник савезне владе наговештава да ће наjкасниjе за три недjеље бити распуштени судови националне части и да ће воjни судови судити само воjним лицима, а све остало редовни судови, да ће бити проглашена нова амнестиjа, и да зато нема никаквог разлога да се буде споро у “чишћењу”, као што jе до тада било, jедан jе од доказа да jе за масовна убиства заробљених воjника и цивила послиjе Другог свjетског рата, одговорна

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе у пролеће 1945. убиjено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, коjа добрим диjелом реконструишемо и на основу новинских записа из тог времена, очигледно jе да све ово ниjе могло да се догоди без знања челних људи партизанског и комунистичког покрета. Иако има доста контроверзи, нарочито у иступима Јосипа Броза, намеће се неминовни закључак да jе његова била одлучуjућа, као и много пута приjе, а нарочито послиjе тога. Дошао сам до податка да jе између 13. и 14. маjа одржан састанак свих команданата Армиjе и Озне у Загребу, гдjе се, по своj прилици, разговарало о избjеглима

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе промовисана књига „Сербиа“, коjу су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамjановић. Професор на Филозофском факултету у Нишу Јован Пеjчић рекао jе да се ова књига први пут поjавила 1995. године. „Реч jе о делу коjе окупља оно што су страни аутори о Србима и српскоj држави говорили од 19. века до данас. Књига jе обимна и садржи три тематска дела. Једна jе српски народ, други српска земља и трећи српска духовност“, истакао jе Пеjчић. Он jе навео да су заступљена углавном велика имена свjетске културе и књижевности, коjи су изблиза познавали српску историjу и коjи су у своjим текстовима хтjели да

Промовисан роман Српско срце Јоханово у Сребреници Истина о српском страдању након рата на Косову и Метохиjи шири се у свиjету jер jе преносе „српска срца“ коjа су пресађена стотинама људи, као што jе Ниjемац Јохан коjи jе сазнао да jе његово садашње срце припадало Србину Јовану са Косова и о томе сада свjедочи, рекао jе данас у Сребреници аутор романа „Српско срце Јоханово“ Веселин Џелетовић. Представљаjући оваj роман и српска страдања у миру, Џелетовић, коjи jе пориjеклом са Косова, навео jе да jе ова прича настала 2004. године када jе приликом посjете Косову и Метохиjи упознао Ниjемца Јохана коjи jе дошао да види породицу човjека чиjе срце му jе

Издавачка фондациjа Српске православне цркве (СПЦ) Архиепископиjе београдско-карловачке обjавила jе књигу „Пост и свето причешће у православноj цркви“ блаженопочившег патриjарха српског Павла. Проучаваjући пост и однос православних према посту, патриjарх Павле одговорио jе на савремене недоумице вjерника, настале усљед дугогодишње „духовне глади“ и непознавања духовних вриjедности српског народа, саопштено jе на саjту СПЦ. Шта jе циљ и смисао поста, када и како треба постити – само су нека од питања савременог човjека, чиjи се одговори могу наћи у овоj књизи. У књизи пише да jе пост непрестано бдење над чистотом душе и тиjела. „Пост jе промена ума и начина живота као еванђелски метод препорода и преображаjа људског бића“, наводи се

У Центру за културу и информисање у Фочи промовисана jе књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић 1866-1941“, чиjи jе аутор свештеник Ранко Билинац. Књига jе Билинчев докторски рад на Филозофском факултету у Источном Сараjеву и представља збир истраживања, чланака и архивских података о митрополиту дабробосанском Петру Зимоњићу, коjи jе мученички пострадао 1941. године, након што jе у Сараjеву одбио да испоштуjе усташко наређење о укидању ћирилице. Митрополит jе одведен у логор Керестинац у Хрватскоj и ту jе мучен, а наjвjероватниjе jе пострадао на Велебиту, гдjе jе бачен у jедну од масовних гробница, речено jе синоћ на промоциjи књиге. Професор историjе цркве на Богословском факултету у Фочи Далибор Петровић рекао jе да

У Добоjу jе синоћ представљена књига „Српско срце Јоханово“, аутора Веселина Џелетовића коjи на основу истинитог догађаjа свjедочи о страдању Срба на Косову и Метохиjи, трговини људским органима и онима чиjа доброта не познаjе вjеру и нациjу. Џелетовић jе рекао да роман говори о злочину над српским цивилима коjи су „черечени“ у периоду мира по доласку УНМИК-а на Косово и Метохиjу, када jе, како jе навео, дозвољен „лов на Србе“. Аутор описуjе истинити догађаj када jе богати Ниjемац, након што jе добио срце Србина отетог на Косову, открио истину о трговини људским органима. Ниjемац jе, након овог сазнања, усвоjио сина Србина чиjе срце носи и прешао у православље. „Истина jе

Због великог интересовања, специjална предавања о енциклопедиjи Catena mundi биће одржана у Републици Српскоj, Словениjи и Аустриjи.   Бања Лука Част нам jе да Вас позовемо на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi, коjа ће се одржати 18. фебруара у 19 часова у Банском двору у Бањоj Луци. Говоре: Бошко Обрадовић, уредник у ИК “Catena mundi” Ратко Дмитровић, новинар, главни и одговорни уредник и директор ”Вечерњих новости” из Београда проф. др Радивоjе Керовић, предсjедник Филозофског друштва Републике Српске др Миша Ђурковић, научни сарадник на Институту за европске студиjе из Београда Бранимир Нешић, директор ИК “Catena mundi” Душан Басташић, предсjедник удружења ”Јадовно 1941.” из Бањалуке Небоjша Мастиловић, аутор духовне музике и члан групе ”Пирг” из Београда Програм

Позивамо Вас, на промоциjу петог  броjа  “Книнске Краjине” и  књиге “Риђане и братство Трифуновића“, проф. Мирка Трифуновића у издању СКД Зора Книн-Београд.   Промоциjа ће се одржати 13. фебруара у 17 сати у Дому РВИ Србиjе у Београду, Савски трг 9 (код Жељезничке станице).   У уводноj рубрици Книнске Краjине 5, “Календар”, jе подсjећање да су 2015, годишњице неколико догађаjа из историjе Книнске Краjине, Сjеверне Далмациjе и Тромеђе Далмациjе, Лике и Босне.   Навршава се четири  виjека од  1615, када jе основана Богословиjа Света три Јерарха у манастиру Крка (прослава у Кистањама биће одржана на Преображење, 19. августа ове године).   У љето 1875. jе почео српски устанак на Тромеђи Лике, Босне и Сjеверне Далмациjе,  одбори за помоћ

Део хрватске jавности књигу професорке Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности” протумачио као „иредентистички, империjалистички покушаj узимања не само туђе баштине, већ и туђе териториjе” У Хрватском сабору жучно се расправљало о књизи проф. др Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности”, у издању „Српске књижевне задруге”, у коjоj се, како jе речено, дубровачка књижевност и њени писци Држић, Гундулић и остали, проглашаваjу српским. Прошле недеље, посланик Франо Матушић затражио jе од премиjера Зорана Милановића да се изjасни да ли jе прочитао ово дело, и да ли jе на седници владе реаговао поводом „империjалистичких тежњи српске научнице”. Снимци из Хрватског сабора, уз изjаве хрватских научника, емитовани су у емисиjи „Пола уре културе”, прексиноћ

Аутор књиге „Злочини Арбанаса над Србима“, публициста и писац Павле Џелетовић Иванов каже да ће му наjвећа зарада од обjављивања ове књиге бити да се сазна истина о злочинима Албанаца над Србима на Косову и Метохиjи током протеклих виjекова. Истичући да jе садржаj књиге документован, а не провизоран, Џелетовић jе рекао Срни да jе у књизи наводио примjере злочина и свjедочења жртава и да jе обjавио и фотографиjе. Он jе истакао да књига говори о стравичним злодjелима Албанаца припадника „Скендербег СС дивизиjе“ током Другог свjетског рата, али и о мучењима Срба током 90-их година прошлог виjека. Џелетовић каже да jе у књизи писао о томе како су Албанци не тако

Двоjезично издање фото-монографиjе, на српском и енглеском, са великим броjем досад необjављених фотографиjа, обjавио „Свет књиге” из Београда  Фото-монографиjа „Злочини над Србима у Независноj Држави Хрватскоj”, jединствена jе књига коjа српскоj и страноj jавности, на српском и енглеском jезику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографиjа на коjима су регистровани призори злочина над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj од 1941. до 1945. године. Велики броj фотографиjа у фото-монографиjи, чиjи jе аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), обjављуjе се сада први пут. Књигу jе на енглески превела Татjана Ћосовић, а предговор jе написао академик Василиjе Крестић. У поглављу „Злочини у

Овa књигa вjeрoдoстojнa je и aнгaжирaнa испoвиjeст чoвjeкa кojи нe жeли дa сe злoчин зaбoрaви кaкo сe нигдje и никaдa нe би пoнoвиo – рeчeнo je нa прoмoциjи другoг дoпуњeнoг издaњa књигe ‘Koрaк дo смрти’ Пeрe Дрaкулићa, кoja je у oргaнизaциjи СНВ кao издaвaчa oдржaнa у двoрaни библиoтeкe ‘Прoсвjeтe’ у Зaгрeбу. – Првo издaњe Дрaкулићeвe књигe, кoje je нa oснoву њeгoвих зaписa и сjeћaњa o устaшкoм мaсaкру нa Бajићa jaмaмa кoд Хрвaтскe Koстajницe у љeтo 1941. прирeдиo Ђoрђe Ђурић, oбjaвљeнo je 1977. у издaњу музejскe устaнoвe Jaсeнoвaц. Сaдa je дoпуњeнo, зaхвaљуjући нaпoримa њeгoвих синoвa Дрaгaнa и Љубислaвa, кao и снaхe Ђурђицe кoja сe у прoцeсу нaстajaњa дoпуњeнoг издaњa пoкaзaлa изрaзитo сусрeтљивoм – рeкao je Илиja Рaнић, кojи je издao вeлик брoj

Десанка Максимовић jе била песник, приповедач, романсиjер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезиjе, са руског, словеначког, бугарског и француског jезика. Њена поезиjа jе и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећаjна. Пред Вама jе jедна од њених родољубиих песма, необjављена песма славне песникиње, а због коjе jе, као и jош неких, била и затварана.  Десанка Максимовић, (16.5. 1898. — 11.2. 1993.) српска песникиња, професорка књижевности  и чланица Српске академиjе наука и уметности     У ропству Некад смо сви знали jасно, од наjнеписмениjег сељака па до господе и деце њине, шта jе родољубиво и часно, и шта треба да чине потомци негдањих