Ruka osvetnica na delu

Datum objave: utorak, 31 marta, 2015
Objavljeno u Knjige i feljtoni
Veličina slova: A- A+

Tito_govori_na_Kongresnom_trgu_u_Ljubljani-b0c61efcPrema najnovijim istraživanjima, u Sloveniji je u proleće 1945. ubijeno oko 80.000 ljudi, ratnih zarobljenika i civila

Ako se pažljivo prate događanja u tom periodu, koja dobrim dijelom rekonstruišemo i na osnovu novinskih zapisa iz tog vremena, očigledno je da sve ovo nije moglo da se dogodi bez znanja čelnih ljudi partizanskog i komunističkog pokreta. Iako ima dosta kontroverzi, naročito u istupima Josipa Broza, nameće se neminovni zaključak da je njegova bila odlučujuća, kao i mnogo puta prije, a naročito poslije toga. Došao sam do podatka da je između 13. i 14. maja održan sastanak svih komandanata Armije i Ozne u Zagrebu, gdje se, po svoj prilici, razgovaralo o izbjeglima koji su se našli na području Slovenije, bilo kao pripadnici raznih vojnih formacija, bilo kao civili. Iz Kazerte je 14. maja upućena naredba koju je u ime savezničkih snaga uputio Aleksander u kojoj je stajalo da svi koji su bili pod uticajem njemačkih vojnih vlasti, ne smiju dalje da se predaju Englezima, već Titovim partizanima, ističe dr Mitja Ferenc, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani i vođa državne komisije za evidentiranje i sondiranje “prikrivenih grobišča”.

I novinar i publicista Pero Simić, o tome, u knjizi “Tito – tajna veka”, koja je doživela 12 izdanja na nekoliko evropskih jezika, u odjeljku pod naslovom “Zločin nad civilima i razoružanim ratnim suparnicima”, takođe, navodi:

– U depeši koju je Josip Broz Tito poslao 13. maja 1945. godine Štabu Treće armije umesto “neprijateljskih snaga” pominjao je “nemačke i kvislinške trupe”, a u drugoj depeši koju je tog dana poslao štabovima Prve i Treće armije naredio je da unište grupu od 50.000 nemačkih i kvislinških snaga, ne pominjući da se među njima nalazi i 20.000 civila.

Sličnu naredbu izdao je i idućeg dana, 14. maja, u kojoj više nije pominjao ni nemačke ni kvislinške snage već samo “opkoljene grupacije”.

Tog dana, 14. maja, Tito je štabovima četiri svoje armije naložio da “sve ratne zarobljenike”, a bilo ih je 191.790, “predaju Glavnom Štabu Hrvatske i Slovenije”:

– Preuzmite sve mjere sigurnosti radi onemogućavanja bekstva zarobljenika. Uputstvo za dalje transportovanje i raspored zarobljenika sledi.

KARDELj TRAŽI ČIŠĆENjE

U Muzeju novije istorije u Celju, 2005. otvorena je izložba pod nazivom “Skriveno i od očiju sklonjeno”, i tada je predstavljen jedan dokument koji potvrđuje da je za masovna ubistva zarobljenih vojnika i civila poslije Drugog svjetskog rata, odgovorna tadašnja jugoslovenska vojna i politička vlast. – Riječ je o depeši koju je Edvard Kardelj poslao Borisu Kidriču 25. juna 1945. objašnjava dr Ferenc. – Depeša koju je Kardelj poslao iz Beograda pronađena je u Arhivu Republike Slovenije. Kardelj je tada bio predsjednik savezne vlade. U depeši se kaže: “Najkasnije za tri nedjelje biće raspušteni sudovi nacionalne časti. Vojni sudovi će suditi samo vojnim licima, sve ostalo preuzeće redovni sudovi. Biće proglašena nova amnestija. Znači nemate nikakvog razloga da budete spori u ‘čišćenju’, kao što ste bili do sada.”

U Vojnom arhivu u Beogradu, u kome se čuvaju hiljade primarnih dokumenata o Titovoj vojsci, od tog uputstva nema ni traga ni glasa, što bi, po karakteru režima koji je stvarao, moglo da posvedoči o neviteškom karakteru te operacije.

Titova naredba da se zarobljenici predaju glavnim štabovima Hrvatske i Slovenije bila je, prema svemu sudeći, sračunata na kamufliranje zločina jer je četiri dana kasnije ukinut Glavni štab Slovenije. A celo operativno područje Slovenije i Istre, gde se nalazio najveći broj zarobljenika, prešlo je u nadležnost Titove Četvrte armije.

Tito je sutradan, 15. maja, pohvalio svoje jedinice za “razbijanje ustaško-četničkih grupa na prostoru Slovenj Gradec – Guštanj – Pliberk (Blajburg) – Dravograd”.

U toj pohvali je rečeno da su pripadnici Titove Treće armije “za poslednjih petnaestak dana zarobili oko 100.000 neprijateljskih vojnika i oficira”, a među njima je bilo tek nešto “preko 30.000 Nijemaca”.

U finišu tog Velikog zločina samo jedna Titova armija uputila je njegovom Generalštabu desetak urgentnih depeša. Nijedna od njih ni do danas nije bila dostupna istraživačima. Tadašnji šef slovenačke Ozne Ivan Maček pred smrt je svedočio da su “sva naređenja za likvidacije dolazila sasvim odozgo”.

Na konstataciju Titovog biografa Vladimira Dedijera da to znači da je “sve odluke o ovim pitanjima donosio Tito”, uključujući i zločine u Hrvatskoj i Sloveniji prema pripadnicima italijanske manjine, Maček je odgovorio potvrdno.

Prema najnovijim istraživanjima, u Sloveniji je tada ubijeno oko 80.000 ljudi, mahom ratnih zarobljenika.

Samo jedne majske noći u Rimskim Toplicama, između Zidanog Mosta i Celja, partizanski egzekutori su za sat-dva pobili 450 zarobljenih crnogorskih četnika.

Kad se Veliki zločin primakao kraju, Tito je odlučio da napusti Beograd i da razvoj događaja prati iz Zagreba. Pet dana je svakodnevno primao izveštaje o masovnim likvidacijama u Sloveniji, petog je, povodom svog iskontruisanog rođendana, 25. maja, primio prvu štafetu mladosti, a šestog se uputio u Kumrovec. Da radost zbog onoga što se desilo prvo podeli sa svojim zemljacima:

– Mi smo zemlju očistili ne samo od njemačkih osvajača, nego i od domaćih izroda – kaže on 26. maja 1945.

Nekoliko sati kasnije na Kongresnom trgu u Ljubljani bio je još konkretniji:

– Ruka pravde, ruka osvetnica našeg naroda, dostigla ih je već ogromnu većinu, a samo jedan mali dio uspio je pobjeći – govorio je on hiljadama ljudi s terase Ljubljanskog univerziteta.

Posle mitinga, Titu je u Ljubljani priređen svečani ručak.

Sve ono što se tih dana događalo širom Slovenije, “stvari je izbliza pratio” Josip Broz.

– Novine iz tog perioda, kao što su “Slovenski poročevalec”, “Ljudska pravica”, potvrđuju da je Tito neprestano boravio u Ljubljani od 24. maja do 1. juna, što je dakako veoma indikativno – veli dr Ferenc. “Tito i Ranković u Mariboru i Celju”, “Tito i Ranković u Gorenjskoj”… samo su neki od naslova iz tog vremena. Obilazili su dakle teren, s njima je bio i slovenački šef Ozne Ivan Maček Matija. I nema sumnje da su razgovarali o tome. Šta su se, pak, dogovorili, za sada se ne zna. Nema pisanih tragova. No, ako se, pak, uzme u obzir Titov govor od 26. maja u Ljubljani, stvari su mnogo jasnije. Govor je objavljen na prvoj strani lista “Slovenski poročevalec” (novine Oslobodilne fronte Slovenije) od 27. maja 1945. pod naslovom preko cijele strane “Dostojno ćemo braniti i odbraniti svoje tekovine”.

“Što se tiče onih izdajnika”, rekao je Tito, “koji su bili u svojoj državi, u svakom narodu posebno, to je stvar prošlosti… Samo manjem dijelu izdajica je uspjelo pobjeći pod okriljem pokrovitelja izvan naše države. Ta manjina više nikada neće ugledati naše divne planine, cvjetna polja. Ako bi se ipak to dogodilo, biće veoma kratkog vijeka”…

Piše: Savo Gregović

Sutra: Ukinuto pravo na grob

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine I

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine III

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine IV

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine V

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine VI

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine VII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine VIII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine IX

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine X

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XI

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XIII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XIV

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XV

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XVI

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XVII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XVIII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XIX

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XX

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XXI

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XXII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XXIII

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XXIV

Slovenačko krvavo proleće 1945. godine XXV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top