Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен  немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала,  савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију  на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

Свим срцем препоручујемо Римску курију и јужнословенске земље Јована Радонића сваком српском дому као дело које ће нас увек подсећати на то ко смо, шта смо и куда идемо. Године 1950, у издању Српске академије наука, појавила се студија историчара Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. До дана данашњег, то је једна од најзначајнијих студија о односу папства према православном Српству. Рађена по најбољим изворима (пре свега, изворима саме Римске курије), она нас, када је пажљиво прочитамо, буди из интелектуалног и моралног дремежа, коме смо тако склони. Њена аргументација је убедљива, стил којим је писана класичан, закључци који се намећу неизбежни. Које год место у књизи да се

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига “Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе”. Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да ова књига има велику историјску вриједност, јер је заснована на историјској грађи, чињеницама и свједочењима о усташким злочинима из тог времена. “Књига садржи историјску грађу која је заснована на три извора – записи са суђења 1947. године усташком стожернику Виктору Гутићу и његовим сарадницима у Бањалуци, оптужницу Окружног јавног тужилаштва Бањалука, те пресуду Врховног суда тадашње Народне Републике БиХ”, истакао је Стојнић. Помоћник директора Архива Републике Српске Верица Стошић рекла је да књига Милана Вукмановића показује како је

Књига Милоша Тимотијевића о српском интелектуалцу и патриоти. Волео је свој народ, али га је често и критиковао Борба за српску националну идеју и демократију била је окосница живота Драгише Васића, уметника, правника, ангажованог интелектуалца, политичара, академика, војника у свим ратовима од 1912. до 1945. године. Он је био учесник или непосредни сведок најважнијих догађања која су потресала српско друштво у првој половини 20. века. Васићева личност и делатност биле су изузетне, комплексне и противречне, баш као и време у коме је живео. Зато је велики догађај објављивање књиге “Драгиша Васић и српска национална идеја”, историчара др Милоша Тимотијевића, у издању “Службеног гласника”. То је прва биографија великог интелектуалца и

У Фочи је промовисана поетска руковет “Пред сјенима српских мученика” у којој су сабране 33 пјесме од 24 аутора о страдању српског народа у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање и Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, а њен приређивач је фочански професор српског језика Раде Лаловић. Осим пјесама познатих српских и хрватских пјесника у поетској руковети заступљене су и три Лаловићеве пјесме. Припређивач је истакао да је књига настала као резултат семинара о проучавању Холокауста за просвјетне раднике у Републици Српској, који су организовали владе Српске и Израела. “У Републичком педагошком заводу покушавали смо да осмислимо међупредметни програм да нашим

У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге “Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота” епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године. Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у Јагодини је штампао философско-теолошку расправу “Наука и религија”, чиме се, по ријечима оних кјои су упознати са његовим дјелом, потврдио и као мислилац. – Човјек који је уочио једно од темељних питања свога времнена, то је питање о основама људског сазнања, али и питање уређења у друштву и поставио је темељно питање односа науке и религије, рекао је Жељко Вујадиновић,