arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

7. јун 2018.

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од

Никодим Милаш: Православна Далмација, историјски преглед (1901)

26. март 2018.

Цитат: Ниjе лак посао владици у Далмациjи и са такозваном православном интелигенциjом. Ови и овакви људи принудили су далматинске епископе Раjачића, Живковића и Мутибарића да бjеже из Далмациjе у друге епархиjе… Почетак далматинске цркве бива 55. године, кад jе Тит, ученик апостола Павла, основао ту цркву; а завршуjе се први период историjе њене 313. године, кад jе издан био милански едикт, коjим jе проглашена хришћанска црква слободном у римскоj држави. Ово jе доба гоњења, и црква jе могла само кроз непрестану борбу са своjим гонитељима да себе одржи. И оно што бива за то вриjеме са хришћанима у осталим провинциjама простране римске царевине, бива исто и у Далмациjи. Послиjе миланског

Рогатица: Одржана промоција документарног филма и књиге “Душу нису убили”

22. март 2018.

У Рогатици је синоћ одржана промоција документарног филма и истоимене књиге свједочења “Душу нису убили” ауторке Мире Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20-ом вијеку” аутора доцента др Драге Мастиловића. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/03/22/tvclip026766.mp4 Кроз низ постресних свједочења овај пројекат је историјски приказ голготе коју је српски народ преживљавао током 20-ог вијека. Ауторка Мира Лолић Мочевић каже да је цијели пројекат замишљен као мултимедијални пројекат који се састоји од документарног филма о страдању Срба у БиХ у цијелом 20. вијеку, док доцент др Драго Мастиловић истиче да Србе у БиХ штити још само институционални оквир Републике Српске и да, ако не би било тог оквира, не би

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

15. март 2018.

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

3. март 2018.

РИЈЕЧ АУТОРА На овом великом и мукотрпном послу радио сам интензивно пуних десет година. Дубоко у души носио сам жељу да што више дознам шта се све догодило српском народу у Лици за вриjеме рата 1941. до 1945. године. Као наjважниjе у свему томе, тражио сам одговоре на слиjедећа питања: 1. Зашто су Хрвати онако жестоко ударили на Србе 1941. године и зашто су починили монструозне злочине по српским селима Лике? Како су они „мирни“ Хрвати преко ноћи постали велики злочинци? 2. Колику jе трагедиjу преживио српски народ Лике под усташким терором и колике jе губитке имао? 3. Како и зашто нико послиjе рата ниjе написао ниjедну књигу о тим злочинима и о

Анђели у паклу

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

28. фебруар 2018.

English Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, “Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено “братство и јединство” између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов “Анђели у па­клу”.   Аутор: Душан Бурсаћ Анђели у паклу – садржај Увод

Мира Лолић Мочевић, промоција пројекта

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, “Душу нису убили” (ВИДЕО)

21. фебруар 2018.

У Требињу је представљен пројекат “Душу нису убили”, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку” професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. “То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ

13. фебруар 2018.

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ Част нам је да Вас можемо обавестити, да ћемо до краја априла 2018. објавити, по први пут након 1902/1903. године, седам Босанско-херцеговачких зборника, штампаних у Штампарији „Светозар Милетић“ у Новом Саду. Зборници представљају значајно сведочанство из пера наших умних људи оног времена, о тешком положају српског народа и Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, под управом Аустроугарске. Овај пројекат радимо по препоруци академика Часлава Оцића, који нам је ставио на располагање ове антикварне књиге из своје библиотеке. Предговор за ово издање пише академик Душан Берић, један од наших најбољих познавалаца историје Босне и Херцеговине. Наш план је да ове књиге објавимо комбиновано. Један зборник ће бити

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године.  Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

2. децембар 2017.

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења “Српско-руски мост” – “Душу нису убили”, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – “Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку”, аутора професора Драге Мастиловића и “Душу нису убили” Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. “Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

НАЈАВА – У Бањалуци промоција пројекта: “Душу нису убили”

1. децембар 2017.

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини

Душу нису убили – један народ – један вијек – три страдања – да не заборавимо

23. октобар 2017.

На 62.Међународном Сајму књиге у Београду 24.10.2017.године у 14,00 часова у сали Иво Андрић(Хала 2 приземље)  у организацији Представништва Републике Српске у Србији и Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону биће одржана промоција пројекта”Душу нису убили” Удружења Српско-руски Мост из Бањалуке. Пројекат се састоји од  истоименог документарног филма (трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског  факултета у Источном Сарајеву). По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила  у Босни и Херцеговини у свим  ратовима

Уредник програма СКЦ-а Весна Капор је др Милана Мицића представила као историчара чија су дјела пуна „литерарних наноса”.

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

21. октобар 2017.

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Представљање књиге о страдању СПЦ у Независној Држави Хрватској

27. септембар 2017.

У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини сутра ће бити представљена књига “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у Независној Држави Хрватској”, аутора Јована Мирковића. “У Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године, СПЦ, њено свештенство и српски народ доживјели су голготу библијских размјера, срушено је око 450 српских цркава, а око 800 је опустошено и оштећено”, наводи се у најави за представљање књиге у бијељинској библиотеци. Исцрпни текстови у књизи праћени су са 900 документарних фотографија, које приказују срушене, полусрушене и попаљене цркве, капеле, јаме, згаришта. Књига доноси биографије 171 српског свештеника, које су усташе убиле у њиховим домовима, црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Приказ Ричарда Ј. Еванса: „1941: ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА”

14. септембар 2017.

Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен  немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала,  савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију  на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА