Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да извештај Стејт департмента о стању људских права за 2016. и билтен Српског народног већа из Загреба представљају још једну потврду великог пораста насиља Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да извештај Стејт департмента о стању људских права за 2016. и билтен Српског народног већа из Загреба представљају још једну потврду великог пораста насиља, говора мржње и других облика дискриминације према преосталим Србима у Хрватској. Главни разлог све трагичнијег положаја преосталих Срба јесте све отвореније обнављање усташтва које је започело када је ЕУ потписала Уговор о приступању са Хрватском 2011. године, као и када је Хашки

Саборски заступник и генерал хрватске војске Жељко Гласновић је на протесту еколошких удружења у центру Загреба поручио грађанима Хрватске да „сви морају бити за дом спремни“, пренео је Индекс. Некадашњи члан ХДЗ-а, а сада независни посланик, Гласновић је на скупу рекао да се не сме дозволити да државу воде „редизајнирани комунисти, удбаши и перверзно полицијско племство које је Хрватску довело до оваквог стања“. „Рекао бих само ово – бог и Хрвати, сви морамо бити за дом спремни! Сви рецимо ‘не’ екоциду у Цетинској крајини“, навео је Гласновић. Протест еколошких удружења из Сплитско-далматинске жупаније одржан је на Тргу бана Јелачића, а против изградње плинске термоелектране у Хрвацама и против изградње Центра

Социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи су проблеми у кршењу људских права у Хрватској, наводи амерички Стејт департмент Социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи су проблеми у кршењу људских права у Хрватској, наводи амерички Стејт департмент. У извештају за 2016. годину стоји да је „порастао број пријава дискриминације и говора мржње према Србима“, преноси Хина. Наводи се да је и даље је проблем враћање имовине Српској православној цркви и Координацији јеврејских општина у Хрватској. „Враћања имовине јеврејској заједници није било од 2014, иако постоји неколико таквих захтева“, оценио је Стејт департмент. У сегменту медијских

Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава о упису у бирачки списак података о томе да ће бирач гласати у иностранству. Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (11. марта 2017. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за председника Републике гласати у иностранству. Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача

Распадајућа ЕU, баш никако не жели ни да погледа на виталне проблеме српског народа у Хрватској, иако је она њена пуноправна чланица. Убиства Срба која су се дешавала у хрватским градовима током грађанског рата деведесетих година, далеко од линије оружаних сукоба, остала су некажњена, а не могу се правдати „трауматским синдромом“ јер су ратни злочин а он не застарева, и то по међународном праву. Пљачка приватне имовине, шиканирање од представника власти, иако гарантована међународним споразумима, обесправљивањa гарантованих права садашње српске националне мањине, постала су животна свакодневица угњетаваних Срба у Хрватској. Палети ових „нормалних“ прогона, сада се придружује и најновији, који се још није јавно примењивао. Уредник сајта „Dnevno.hr“, јавно је

У последњих двадесет година из хрватског држављанства је отпуштено 86.746 особа, а у истом том периоду се држављанства одрекло њих 606. Само током прошле године из хрватског држављанства отпуштене су 153 особе, а двадесет и петеро људи се одрекло хрватског држављанства. Најчешће га се одричу ради стицања држављанства Србијe, Норвешке и Холандије, а иако, код подношења захтева, нису дужни да наведу зашто су се одлучили на такав корак, најчешћи разлог за одрицање од хрватског држављанства је, кажу из Министарства унутрашњих послова, запошљавање у државној служби неке друге земље. У случају престанка држављанства отпуштањем, може се поново бити примљен у хрватско држављанство под олакшавајућим претпоставкама прописаним одредбом члана 15. Закона о

Влада Хрватске основала је Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, што је најављено крајем прошле године пошто је у Јасеновцу постављено спомен-обиљежје погинулима у рату деведесетих на којем је уклесан и усташки поздрав „За дом спремни“. „Циљ оснивања Вијећа је суочавање с отвореним историјско-идеолошким питањима о недемократским режимима у Хрватској од почетка Другог светског рата до проглашења независности Хрватске“, наводи се у одлуци о оснивању већа које ће своје предлоге израдити до 1. марта идуће године. Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је на сједници Владе да хрватско друштво мора да се суочи с посљедицама наслијеђа недемократских система и да је задатак већа израда свеобухватних препорука усмјерених на суочавање

Пакрац – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић поручила је данас у Пакрацу, на обележавању 26. годишњице почетка Домовинског рата да неће допустити да се истина изврће, да се блати и омаложава Домовински рат нити да се у њега увлаче метастазе из 2. светског рата. Председница је ветеранима и грађанима казала да неће дозволити ревизију чињеница везаних за Домовински рат, а Домовински рат, рекла је, темељи се на четири чињенице. Прва је, додала је, да је Хрватска била „жртва унутрашње и спољне агресије с позиција великосрпског империјализма којем је у то време пуну подршку пружао југославенски унитаризам. Друга чињеница је, по њеним речима, да је Хрватска ослобођена и одбрањена у „часном

Лажни помиритељи на нашим просторима су имали од 1995. у БиХ а у Србији и Црној гори од октобра 2000. па до данас да нам покажу на делу како су они паметни а остали глупи, како су они рационални а остали ирационални, како су они морални а остали неморални, како су они за мир а остали за рат, како су само Срби криви а сви остали невини. И – шта имамо? Никад нестабилнији регион. Мржње према Србима не да нису утихнуле, него се сада манифестују са још већом самосвешћу и отвореношћу. Бакир се хвата за било коју псеудоправну сламчицу да би легитимисао своју мржњу према Србима и Републици Српској. И

Посланик СДП-а у Хрватском сабору Ранко Остојић упозорава на раст екстремизма и фашистичке скупове, те оцјењује да је само питање времена „када ће пасти крв“, за шта ће бити крива садашња власт у Хрватској. „Не можемо чекати да неко буде убијен да би власт реаговала. Даје се порука /екстремистима/: `Идите, радите шта год желите`“, наводи Остојић. Он оптужује хрватску власт да „толерише насилнике и фашисте“, који имају своје телевизијске емисије и портале, „а њихова ријеч завршава као палица у нечијим рукама“. Остојић је побројао само неке од инцидената који су се догодили у посљедње вријеме – од напада на „Супер супер“, фото-монтаже потпредсједника Сабора Миланке Опачић са наводним „четничким обиљежјима“,

Замислите, и ја сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 (пет стотина хиљада) српских „изолованих случајева“ у Хрватској. Кажете моја Предсједница, да, моја шта хоћете, све док се не одричем држављанства Хрватске, да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу. Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ А и што би? Не живим у Хрватској, нисам оспорио да Хрватска као самостална, неовисна, независна, како год ми називали ту државу има право у оквирима својих граница ради шта хоће – све док траје. Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“

Савез Сокола припремао се за одбрану земље пре Априлског рата 1941. При жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Д. Станковић, прочелник жупског народно-одбрамбеног одсека, истакао је у свом извештају : „Ми хоћемо борбу, борбу с непријатељима нашег народа и наше државе .. . Ми нисмо хтели ту борбу. Ми смо је дуго избегавали. Али нам је она наметнута. И ми смо је примили, истина, тешка срца, … Јер не треба заборавити да је соколство поникло у борби и да је оно задржало и данас свој борбени карактер.” (1) Међудруштвени одбор соколских јединица (друштава и чета) у Београду одлучио је да  17 марта 1940. буде одржана смотра свих чланова сокола са територије