Zoran Erceg rekao da kao građanin Hrvatske ima pravo da iskaže svoj stav prema bilo kojoj političkoj opciji pa tako i prema nekadašnjem predsedniku Hrvatske. Ratni veteran iz Splita, Zoran Erceg, koji je pretučen na skupu povodom otkrivanja spomenika, Franji Tuđmanu, zbog povika da je prvi predsednik Hrvatske zločinac, kaže da kao neko ko se borio u ratu nije mogao da dozvoli da se osobi koja je toliko zla nanela hrvatskom narodu podiže spomenik, da se glorifikuje njegov lik i delo i njegovo političko nasleđe. Erceg je za regionalnu N1 tv rekao da je iza Tuđmana ostalo puno nesreće, mrtvih, jako puno zločina koje je, kako kaže, on direktno ili

Na fasadi zgrade zadarskog veća mesnog odbora osvanuo je grafit „Ubi Srbina“, koji je jedan Zadranin prepravio, dodavši slovo „lj“, pa je grafit pretvoren u „Ljubi Srbina“. ZAGREB – Na fasadi zgrade zadarskog veća mesnog odbora osvanuo je grafit „Ubi Srbina“, koji je jedan Zadranin prepravio, dodavši slovo „lj“, pa je grafit pretvoren u „Ljubi Srbina“. „Ne trpim govor mržnje i zato sam sinoć ispravio grafit. Puno je lepše gledati poruke ljubavi, nego poruke mržnje ili kako bi to Zadrani rekli – mosa bavlju“, napisao je Zadranin Jure Zubčić pored fotografije ksenofobnog grafita koji je popravio, prenosi hrvatski portal Index.hr. Portal navodi da je „nimalo maštovit, ali i nepismen“, grafit

Muke beogradske porodice koja živi u dvorištu crkve. Ugovor o korišćenju objekta imaju čak od 1955. DRUŽBA sestara milosrdnica iz Zagreba tužila je Branka Mirkovića, njegovu ženu i maloletnog sina, tražeći da se isele iz kuće u kojoj je Branko rođen i živi celog života. Kuća se nalazi u dvorištu Crkve Svetog Antuna, na beogradskoj Zvezdari. – Moj otac Željko uselio se u ovu kuću od blata, koja je tada imala 34 kvadrata, još 1948. Došao je iz Slavonskog Broda i služio je u crkvi. Prvi ugovor o korišćenju stana je iz 1955, mada se očevo ime pojavljuje na spisku stanara još 1948. – kaže Mirković. Prema papirima do kojih

Na osnovu svih knjiga koje sam pročitao, a nije ih malo, znam samo jednu stvar: kroz istoriju smo imali samo jednog saveznika, a to je Rusija. I ne zbog toga što smo braća nego, između ostalog, i što je to bio njihov interes. Emir Kusturica u razgovoru za „Blic“ na Mećavniku, napravljen na Dan republike, jubilej pretposlednje od svih počivših Jugoslavija, priča o nekadašnjem stanju u bivšoj državi, Slobodanu Miloševića, odnosima Srbije sa Rusijom. “ …skrati jezik, mogu te čuti“. Dan republike! Nisam o tome razmišljao, ali sam jedan od onih koji su do kraja slavili taj dan. Sjećam se, jednom sam ga proslavio sa nekoliko drugova – jedan od njih

Momci srpski iz Stare Srbije, Makedonije i Zete neće junaštvom izostajati iza braće iz Šumadije i Crne Gore. Aktuelna crnogorska vlast diči se priznanjem lažne države Kosovo* i poručuje kako je otimanje južne srpske pokrajine „završena stvar“, što je u potpunoj suprotnosti sa politikom i stavovima koje je imala kraljevina Crna Gora. Tako je kralj Nikola više puta isticao ulogu Crne Gore u oslobađanju, kako je navodio, Stare Srbije. Prenosimo odlomak govora kralja Nikole, u Skupštini Crne Gore na Cetinj, nakon pobjeda u Balkanskom ratu i oslobođenja Kosova i Metohije od turske okupacije: „Bog je podario napaćenoj srpskoj duši slogu i slobodu za kojom je toliko vjekova vapila. Crna Gora i Srbija

Priča o Vladeti Milićeviću, važnom obaveštajcu prve Jugoslavije. RANI prepodnevni sati na južnoj železničkoj stanici „Zid banof“ u Beču, 14. januara 1929. godine. Najavljen je dolazak voza iz Zagreba. Dvojica gospodina u redengotima koji neodoljivo podsećaju na ogrtače viših oficira bivše Austrougarske vojske pogledima traže spavaća kola. Prvi je Stjepan baron Sarkotić od Lovćena, habzburški general-pukovnik, a drugi, mlađi po činu, Ivan fon Perčević, potpukovnik. Obojica su ostala upamćena po strahovitim zločinima nad srpskim življem u Prvom svetskom ratu. Sa nestrpljenjem očekuju svog istomišljenika, Antu Pavelića, koji je šestog dana po uvođenju diktature kralja Aleksandra Karađorđevića odlučio da beži iz zemlje. Na susretu bivših bečkih časnika, sa čovekom koji će

Književnici veličaju „heroja nad herojima” i „kormilara nacije”. Političari porede ono što je on uradio sa delima Bizmarka i Čerčila. Slikari ga slikaju kako kao Bog silazi s neba ispred svetog horizonta. Bezbrojni umetnici veličaju ga na bezbrojnim proslavama: na Dan oružanih snaga, na Dan domovinskog rata, na Dan palih heroja, na Dan pobede, uvek postoji neki povod da se izrazi zahvalnost „velikom sinu hrvatskog naroda”. Istina, neki su ti datumi proslava sada ujedinjeni, ali Franjo Tuđman, bivši komunista i general JNA, prvi predsednik Republike Hrvatske izvan Jugoslavije, šef partije HDZ, vrhovni komandant hrvatske vojske, nekadašnji predsednik „Partizana”, počasni predsednik svih mogućih fondacija i udruženja i dalje je otac svih

Od područja na kojima su Hrvati u većini Italiji su pripali ”samo” Istra, Zadar te kvarnerski otoci, Lastovo i Palagruža. Da nije stvorena Jugoslavija, realno je pretpostaviti da bi od hipotetičke samostalne Hrvatske Italija otela znatno više, vjerovatno cijelo Hrvatsko primorje i Dalmaciju (a i Srbija bi uzela ono što je smatrala da je njen dio) Dana 1. decembra, u subotu, bilo je tačno sto godina otkako je nastala prva jugoslovenska država – isprva službeno Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kolokvijalno prva (monarhistička, karađorđevićevska) Jugoslavija. Danas, više od četvrt vijeka otkako je nestala i druga (socijalistička, Titova) Jugoslavija, naoružani nak­nadnom pameću, ali i dalje emotivno određeni prema toj državi

Po­vo­dom od­lu­ke da se po­dig­ne spo­me­nik kra­lje­vi­ma Pe­tru i Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću že­lim da iz­ne­sem svo­je mi­šlje­nje. Sma­tram da spo­me­ni­ku ni­je me­sto iz­me­đu dva dvo­ra, iz pro­stog raz­lo­ga što su tu ubi­je­ni i ma­sa­kri­ra­ni kralj Alek­san­dar i kra­lji­ca Dra­ga Obre­no­vić. Na ža­lost, me­sto gde se to do­go­di­lo ni­čim ni­je obe­le­že­no, a tre­ba­lo bi. Mo­žda bi nji­ma tre­ba­lo po­di­ći spo­me­nik. Ta­ko­đe bi bi­lo do­bro da se bo­lje obe­le­ži i me­sto na ko­jem je ubi­jen knez Mi­haj­lo. Mi­slim da 90 od­sto Be­o­gra­đa­na ne zna gde su sa­hra­nje­ni knez Mi­loš, Mi­haj­lo i dru­gi Obre­no­vi­ći. Autor: Bran­ko Vi­do­vić, Be­o­grad Izvor: Politika Vezane vijesti: Predata inicijativa za podizanje spomenika kralju Petru I i kralju Aleksandru I Karađorđeviću

Otvorena izložba u zgradi Magistrata, odakle su kretale srpske komande u revolucionarnim godinama 1848-1849. Pančevo – „Proleće naroda” – revolucionarna 1848–1849. godina zahvatila je sredinom 19. veka čitavu Evrope, a posebno odjeknula na teritoriji koju je obuhvatao deo Kraljevine Ugarske. Srbi su se pridružili revoluciji tražeći jednakost i svoje mesto pod suncem, ravnopravnost da ispovedaju svoju veru i neguju svoju kulturu, a Pančevo bilo centar vojnih operacija srpskog pokreta. U zgradi nekada Magistrata, sedišta Okružnog odbora odakle su kretale sve komande, upriličena je povodom 170 godina revolucije, Majske skupštine i prvog pominjanja Srpske Vojvodine kao političko-teritorijalna jedinice, izuzetna postavka originalnih dokumenata, umetničkih radova, slika… „Pančevo u Revoluciji 1848–1849.” zajednički su priredili

Izveštaj Unmika o „Žutoj kući“ imamo u arhivi Radne grupe, a imao ga je i Dik Marti, kao i Karla del Ponte kada je pisala svoju knjigu. Znači, on jeste bio zataškavan svojevremeno, ali smo uspeli da dođemo do toga, otkriva za Sputnjik Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije. Kopija poverljivog izveštaja Unmikove kancelarije za nestala lica od 18. juna 2004. godine, koji je objavio medijski centar „Ruski ekspres“, a iz kog proizilazi da je ekipa Unmikovih istražitelja i forenzičara bila na licu mesta u „Žutoj kući“ u okolini Burelja na severu Albanije i tamo prikupila određene dokaze važne za dalju istragu trgovine ljudskim organima Srba sa Kosova i Metohije u periodu od 1998. do 2001. godine, nije nepoznat srpskim

Dok se ovih da­na za­tr­pa­nim isto­rij­skim go­di­šnji­ca­ma tra­ži i od­go­vor na pi­ta­nje šta nas je to sna­šlo u po­sled­njih sto go­di­na, stal­no sam pod uti­skom da ana­li­ti­ča­ri pre­vi­đa­ju či­nje­ni­cu da su u tom pe­ri­o­du bal­kan­ski na­ro­di pro­la­zi­li kroz evo­lu­cij­ski pro­ces kroz ko­ji su ne­ki evrop­ski na­ro­di pro­šli pre nas. Ako po­đe­mo od evo­lu­cij­ske te­o­ri­je o na­šoj vr­sti, ko­li­ko se se­ćam, po­či­nja­la je sa gru­pom zva­nom hor­da, na­sta­vlja­la ple­me­nom pa dr­ža­vom, da bi se da­nas na­sta­vi­lo pre­ko EU (ne­kom za­jed­ni­com dr­ža­va). Uz to bi tre­ba­lo do­da­ti i Du­či­će­vu de­fi­ni­ci­ju otadž­bi­ne „da ona ni­je ni tlo ni va­zduh, već duh na­ro­da”, kao i vla­da­ju­ću pa­ra­dig­mu svih na­ro­da sve­ta (kao ne­ki vid ko­lek­tiv­ne

Najbolje rješenje za BiH bi bilo da ona bude podijeljena i da se proces raspada Jugoslavije ne zaustavi vještački na arbitrarnom nivou mini Jugoslavije kakva je BiH danas. Smatra ovo doktor istorijskih nauka i publicista Srđa Trifković, navodeći da u arbitrarno zacrtanim granicama nema ničeg nedodirljivog, a ni toliko svetog da se one ne bi mogle mijenjati. – BiH je veštačka tvorevina koju na aparatima za život održavaju pojedine zapadne sile. I takvo stanje nije normalno. Zato sam mišljenja da svako treba da ide svojim putem. Putem kojim želi. Republika Srpska svojim. Kantoni sa hrvatskom većinom svojim, a, naravno, i Bošnjaci. To je jedino rešenje. Jer, tamo gde to nije