ВЕЧЕРЊИМ богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије“, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије. Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. века, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску. – Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском

Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да

Под насловом „Насиље и несношљивост према Србима“, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду „значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа“. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

На данашњи дан, 13. децембра 1955. године, умро је Епископ бачки Иринеј Ћирић, један од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао је 2.800 деце, а умро од батинања. У години која је на измаку навршило се шездесет и две године од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, но целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са

Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин. Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу. Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана. Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све. Антун Туцак, председник Организационог

Репрезентативац Босне и Херцеговине Огњен Врањеш није допутовао у Загреб на утакмицу свог Андерлехта против Динама у Лиги Европе. Према информацијама из Белгије, Врањеш није повређен, већ је одлука клуба да не допутује због честих испада које прави. Он је само један од многих фудбалера Андерлехта који неће играти на „Максимиру“ и један од разлога за то је вероватно тетоважа четничког војводе Момчила Ђујића коју има на руци. У редовима белгијског представника вероватно нису желели да ризикују проблеме и инциденте у Загребу. Извор: Б92

Због масовне тучњаве која се догодила у бјеловарском ноћном клубу ‘Тилт’ у суботњим ноћним сатима, напрасно је прекинут концерт српског поп-фолк певача Митра Мирића који је онде наступао. Према информацијама којима располаже портал bjelovar.live у тучњави су суделовали готово сви гости клуба међу којима су се нашли и полицијски службеници у цивилу што им је и службено потврђено из ПУ бјеловарско–билогорске. bjelovar.live у поседу је и кратког видео снимка те вечери. Снимак је наводно настао одмах након што су бројна полицијска возила блокирала део улице испред ноћног клуба у који су први улетели припадници Интервентне јединице. Бјеловар наводно већ дуго није имао прилике видети тучњаву таквих размера попут оне која

Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске. У СРБИЈИ и даље нема политичке воље за суочавањем са прошлошћу, тврди шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, што неки тумаче и дискретном најавом могуће нове хрватске блокаде у преговорима Србије и Европске уније. Не прве, јер Хрватска је и до сада у више наврата блокирала комшије, уз све звучне најаве како ће здушно подржавати пут Србије у уједињену Европу. Да та констатација долази од Ангеле Меркел, немачке канцеларке, која је цео свој живот кроз бављење политиком имала сасвим јасан, крајње критичан став о немачкој прошлости и најцрњем времену