Стручни савjетник Представништва Републике Српске у Израелу Александар Николић изjавио jе да држава Израел посвећуjе дужну пажњу обиљежавању страдања Срба, Јевреjа, Рома и антифашиста у усташким логорима смрти и наjавио да ће и ове године помену жртвама усташког геноцида у Доњоj Градини присуствовати делегациjа Израела на високом нивоу. Николић jе у Биjељини разговарао са директором Новинске агенциjе Републике Српске /СРНА/ Стоjадином Кнежевићем о припремама за медиjско праћење помена у Доњоj Градини 22. априла, наjављуjући да ће водећи израелски новинари ове године присуствовати помену и упознати израелску jавност о том догађаjу. Николић и Кнежевић размотрили су и могућност сарадње Срне са израелском државном новинском агенциjом и закључили да би то било

Београд — Срби у земљама региона од данас ће бесплатно моћи да добиjу држављанство Србиjе, каже министар за диjаспору Срђан Срећковић. Почела jе примена владине одлуке да се не наплаћуjу конзуларне и административне таксе приликом подношења захтева за добиjање држављанства. „Срби у региону ће имати прилику да потпуно бесплатно добиjу српско држављанство у складу са Законом о држављанству Републике Србиjе, чиме се jош jедном манифестуjе подршка нашим сународницима у остваривању њихових, медjународним стандардима загарантованих права, али и подршка у очувању националног идентитета“, навео jе Срећковић у писаноj изjави. Одлука се односи на Србе са местом пребивалишта у Словениjи, Хрватскоj, Босни и Херцеговини, Црноj Гори, Македониjи, Мадjарскоj, Румуниjи и Албаниjи, нагласио

Београд – У наjбољем интересу Србиjе jе да гради мостове према своjим суседима. Овакви потези онемогућаваjу постизање истинског помирења и доводе у питање посвећеност српских лидера дубљем учвршћивању европских вредности у земљи, тврди Кацин. У коjоj мери сте као известилац ЕП дужни да пратите спровођење Закона о рехабилитациjи, а посебно процес коjи се тиче генерала Михаиловића? – То jе врло специфичан случаj, коjи носи много политичког и емотивног набоjа. Сматрам да jе важно да у ЕУ пажљиво пратимо таj процес. Као известиоца ЕП, пре свега ме забрињава евидентан покушаj промене система вредности. Послератна Европа jе изграђена на антифашистичким вредностима, док рехабилитациjа Драже Михаиловића представља корак у супротном смеру. – Закон

„Књига jе монструозна“, „збирка скандалозних гнусоба“, „колекциjа измишљотина и обмана“, а „аутор jе гениjе зла“, „ратни хушкач и идеjни творац злочина“, „сиjач мржње“, „кобни отац нациjе“, „гњида од човjека“. По форми, садржаjу и нивоу ових квалификациjа коjе су обjављене последњих дана читалац ће лако препознати да се ради о сараjевским медиjима, о Добрици Ћосићу и књизи „Босански рат“ „Аваз“ и „Слободна Босна“ нису имали стрпљења да сачекаjу домаћу прошлонедељну промоциjу у препуноj Народноj библиотеци РС у Бањалуци, jер су већ били прокључали на ону претходну, инострану, у Београду. Ваљда као jош jедан израз већ помало комичног колективног уверења да им све невоље долазе из „агресорске“ Србиjе и да би, да

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Воjводине, Краjине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. У Америци су постоjали: Савез Сjедињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њуjорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сjедињених Срба „Слога“ као наjвећа српска организациjа у Америци, окупљао jе 1913. више од 9.000 Срба из Сjедињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексиjе Босне и Херцеговине 1908.  национални прегаоци почели су да осниваjу соколска друштва. Прво српско соколско друштво основано jе 30. маjа

Београд — Републичка изборна комисиjа прогласила jе изборну листу покрета „Двери“, коjи ће на парламентарним изборима 6. маjа наступити као група грађана. Листа „Двери – За живот Србиjе“ налази се под редним броjем осам. Први на листи jе професор српског jезика Бранимир Нешић, а листа има 209 кандидата за посланике. Републичка изборна комисиjа jе утврдила да jе то удружење грађана доставило 14.507 правно важећих потписа грађана. До сада jе, закључно са листом „Двери“, проглашено укупно осам листа. Под броjем jедан jе листа „Избор за бољи живот – Борис Тадић“, коjу предводи Демократска странка. Листа броj два jе „Српска радикална странка – др Воjислав Шешељ“, броj три су „Уjедињени региони Србиjе

У програму семинарa о теми „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“., данас, 28.03.2012., одржати ће предавање Др Милан Кољанин, на тему «Антисемитизам у Европи». Предавање ће се одржати у Бањалуци, на Философском факултету, Одсjек за историjу, сала 302 са почетком у 17:00 часова.   Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Милан Кољанин ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ  

Нацистички филмови из Хитлеровог доба jош и данас су дjелимично “условно дозвољени” у Њемачкоj. Нацистички пропагандни и други филмови, снимљени током Хитлеровог режима, и данас су повод за велике дискусиjе. Какав однос према националсоциjалистичкоj пропаганди jе наjбољи? Треба ли књиге, симболе или филмове из оног времена забранити? Или би, ипак, било боље да се ово “наслиjеђе“ стави на располагање да би сви сазнали коjе и какве поруке jе Хитлеров режим ширио – то су питања коjима би требало да се бави њемачко друштво. Поново jе покренута расправа о Хитлеровом дjелу “Моjа борба” (Маjн Кампф), а чини се да jе и тема везана за филмове из оног времена поновно дошла на

Сваки покушаj ревизиjе Деjтонског споразума може да произведе несагледиве посљедице, а Србима, Бошњацима и Хрватима у БиХ, у овом тренутку, наjпотребниjе jе историjско помирење, засновано на суочавању са истином о ратовима током деведесетих година прошлог виjека, поручио jе српски писац Добрица Ћосић. Он jе навео да су истине о чиниоцима разбиjања Југославиjе, узроцима, покретачима и њиховим циљевима, с персонализациjом ратних злочина, миротворачке и животне основе истине у овом времену. „То jе jедина медицина коjа може да лечи од шовинизма разбољена друштва“, истакао jе Ћосић, коjи jе недавно обjавио књигу „Босански рат“, за коjу каже да jе његова одбрана слободе, истине, људских и националних права садржаних у Републици Српскоj, тоj прескупоj,

Обавештење Амбасаде Републике Србије у Загребу Бирачка места у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској (Амбасада Републике Србије у Загребу, Генерални конзулат Републике Србије у Ријеци и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару) биће отворена уколико се за гласање пријави најмање 100 држављана Р.Србије по бирачком месту. ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ   ОБАВЕШТЕЊЕ: Одлуком председника Републике Србије Бориса Тадића, расписани су избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који ће бити одржани 06. маја 2012. године. Бирачка места у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској (Амбасада Републике Србије у Загребу, Генерални конзулат Републике Србије у Ријеци и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару)

Српска диjаспора jе виртуелна Србиjа, односно друга Србиjа расеjана широм планете. Како jе настаjала, нестаjала и опстаjала српска диjаспора, обjаснићемо у наставку текста. Снагу српске нациjе чини, како Матица са укупним природним и друштвеним ресурсима и историjским наслеђима, тако и свеукупна биолошко-умна енергиjа и економска моћ српског народа независно на коме се делу планете налази. Управо због тога, српску диjаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезиjе увек jе у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца. Уводне напомене Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугоj српскоj

РЕКЛАМА у траjању од 13 секунди изазвала jе контроверзе у Турскоj те навела жидовске удруге на жустру реакциjу. У њоj се поjављуjе прерађени говор нацистичког вође Адолфа Хитлера, али оваj пута у функциjи рекламирања шампона за косу. „Ако не носите женске хаљине, онда не требате нити користити њезин шампон“, виче са говорнице Адолф Хитлер те закључуjе како сада постоjи „прави шампон за мушкарце“. Многе жидовске удруге рекламу сматраjу гњусном. Турска жидовска заjедница сматра како jе „потпуно неприхватљиво кориштење Хитлера“ у реклами. Недвоjбено jе како се маркетиншка агенциjа водила паролом да се за „добрим коњем прашина диже“ и да jе свака реклама у медиjима добра. Диjелом су имали право, jер сада

Загреб — Савез антифашистичких бораца и антифашиста (САБА) Хрватске данас jе оштро критиковао судски процес за рехабилитациjу Драгољуба Драже Михаиловића у Србиjи. „Процес с настоjањем рехабилитациjе четничког команданта и четничког покрета наjистакнутиjи jе пример претварања осведоченог злочинца у невину жртву и антифашисту“, наводи се у саопштењу. Та организациjа оцењуjе да се и у Хрватскоj рехабилитуjу усташе, али на другачиjи начин, односно, како се наводи, претварањем у припаднике такозване Домовинске воjске коjа под тим називом никад ниjе постоjала. „Све извесниjа рехабилитациjа четничког команданта Драже Михаиловића и четничког покрета нанеће наjвећу штету спрском народу, као што и рехабилитациjа усташтва наноси штету хрватском народу“, истиче САБА. Судски процес у Београду за рехабилтациjу Михаиловића

Oкруглим стoлoм „Нaдa Димић у култури сjeћaњa“ oбиљeжeнa je 70. гoдишњицa њeнe смрти. Хистoричaри и нeвлaдини aктивисти присjeтили су сe бoрбeнoг путa и стрaдaњa Нaдe Димић, кoja je joш у Нaрoднooслoбoдилaчкoj бoрби у вeликoм диjeлу Хрвaтскe пoстaлa симбoл зa хрaбрoст. У Дивoсeлу, рoднoм сeлу нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић, дaнaс ниткo нe живи, њeнe бистe Tрeћe хaпшeњe билo je и пoсљeдњe Нaдa Димић рoђeнa je 6. сeптeмбрa 1923. у Дивoсeлу, a нaкoн Гoспићa нaстaвљa шкoлoвaњe нa Tргoвaчкoj aкaдeмиjи у Зeмуну, гдje je први пут ухaпшeнa и мучeнa. С нeпуних 15 гoдинa пoстaje скojeвкa, сa 17 члaницa KПJ, a у jуну 1941. билa je првa жeнa бoрaц Сисaчкoг пaртизaнскoг oдрeдa. Учeствoвaлa je

Активисти Српског Друштва Задужбина су за викенд 17-ог и 18-ог марта посjетили наjзападниjи српски манастир у Европи – Гомирjе. Манастир датира из краjа 16-ог виjека и налази се у Горским Котарима, општина Врбашка. Главни разлог наше посjете био jе испомоћ у обављању послова око манастира, jер тренутно тамо живе 3 стариjе монахиње и отац Михаjло, коjи не може све сам да стигне. Суботу смо искористили за обављање потребних послова, да би након вечере коjу су нам спремили, отишли на Вечерњу службу. У недељу након Св. Литургиjе и Причешћа, смо обишли оближње село и извор риjечице Рибњак гдjе смо имали прилику да уживамо у приjатељском разговору са О. Михаjлом, те предивним