Десетак хрватских хулигана обучених у коцкасте дресове претукли су Србина Миодрага Јовановића и његовог деветогодишњег сина В. Ј. на улицама Беча само зато што jе малишан носио дрес Црвене звезде! Пиjани навиjачи демонстрирали су своjу „храброст“ и „jунаштво“ ударањем дечака и премлаћивањем његовог оца уз претње да ће их обоjицу заклати уколико случаj приjаве полициjи. – У недељу увече доживео сам шок jер су ми хрватски навиjачи мучили сина насред улице. У близини хотела „Франц“ напали су нас пиjани хрватски навиjачи jер jе моj син, коjи има само девет година, носио дрес Црвене звезде. Један од њих jе викао: „Види га, мали ‘циган’“ и почео да скида дрес детету, коjе

Flash music player. ПОСЛУШАЈТЕ: Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске. Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. Говоре,  историчар Горан Латиновић, Јереj Драган Груjић и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941. Уређуjе и води Радован Марчета

  Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске? Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. О предстоjећоj, првоj изложбеноj поставци: „Моjе Јадовно“ О Парастосу Јадовничким мученицима 22. jуна у Бањоj  Луци О предстоjећем Парастосу на Велебиту и обиљежавању Дана сjећања на Јадовно 1941., 24. jуна 2012.   У емисиjи су судjеловали: Јереj Драган Груjић, студент историjе Предраг Лозо и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941.   Уредник и водитељ: Бранимир Ђуричић    

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба. У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче да

У селу Чокаку, удаљеном шездесетак километара од Будимпеште, данас jе откривена биста регента Мађарске од 1920. до 1944. године и савезника Адолфа Хитлера Миклоша Хортиjа. Откриваjући бисту, председник општине jе рекао да jе Хорти показао прави пут земљи коjа jе била све више подељена, у тренутку када jе jединство био приоритет. Хорти jе био аустроуграски адмирал и заповедник флоте, а учествовао jе у гушењу побуне морнара у Боки Которскоj 1918. године. Као регент Мађарске, државу jе увео у рат на страни Хитлерове Немачке и учествовао у агресиjи на Југославиjу и Совjетски Савез. У Југославиjи jе проглашен за ратног злочинца због масовних ликвидациjа цивила у Воjводини коjе су спроводиле његове jединице.

Иако jе службени повод тродневном посjету Хрватскоj патриjарха СПЦ-а Иринеjа и чланова Светога архиjереjског синода епископа сремског Василиjа, епископа бачког Иринеjа и епископа шумадиjског Јована било отворење нове зграде Духовног центра, Опште православне гимназиjе “Кантакузина Катарина Бранковић” те посвећење Капеле Св. Саве, подигнуте у гимназиjском склопу, гости из Београда имали су више контаката с хрватским црквеним и државним властима. С тих су сусрета послане значаjне поруке окопо ложаjа православних вjерника у Хрватскоj и уклањања ратног наслиjеђа.       У разговору одржаном 8. jуна са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем и Сталним виjећем Хрватске бискупске конференциjе на челу с предсjедником, надбискупом ђаковачко-осjечким Марином Сракићем, констатирано jе да “вjерници обиjу цркава jош осjећаjу броjне посљедице

ВАШИНГТОН, 15. ЈУНА (СРНА) – Хрватски навиjачи запалили су заставу ЕУ пред меч Хрватске и Италиjе на Европском фудбалском првенству у Познању у Пољскоj, величали НДХ и осуђеног ратног злочинца Анту Готовину.Пред меч са Италиjанима, хрватски навиjачи, коjих се неколико хиљада окупило на старом градском тргу у овом пољском граду, носили су транспаренте коjима су величали НДХ и постере са ликом злочинца Готовине.   Неки од њих били су голи до поjаса па су им се видjели истетовирани националистички симболи. Једна група изазвала jе малоброjне италиjанске навиjаче носећи лутку на надувавање на коjу jе био навучен дрес „Азура“.   О понашању хрватских навиjача на Европском првенству у фудбалу, коjе се игра у Пољскоj и Украjини, пише и

О страдању дубровачких Срба од обjаве рата Србиjи 1914. у листу Дубровник :  „Још приjе него jе званично рат био обjављен, подузела су се поjединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, коjи су и  по свом друштвеном положаjу и по свом патриотском раду уживали углед у народу. У прогонима коjе су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од коjих нам jе пок. Аустриjа намрла приличан броj и коjи и дан данас кукаjу за њом и понекад циjене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.”  Прегаоци  из  Дубровника  спроведени су  у тамницу у Шибеник. Као носиоци  великосрпског покрета

Соколи су се од уjедињења 1918. налазили у сукобу са хрватским сепаратистима и делом католичке цркве.  Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба.  У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре  познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче

На мети америчког економисте Нуриела Рубиниjа и и професора са Харварда Нила Фергусона у тексту за Фаjненшел таjмс и Шпигл посебно се нашла Немачка.   Они наводе да „неуспех немачког jавног мњења да схвати туробно стање ствари данас у Европи призива управо кризу средине 20. века коjу jе требало европске интеграциjе да избегну…“   „Немци би требало да се сећаjу како jе европска банкарска криза две године пре 1933. директно допринела слому демократиjе, не само њихове земље, већ и европског континента“, упозораваjу Рубини и Фергусон и додаjу да „данашња Немачка као да поручуjе да jе важниjа 1923. (година хиперинфлациjе) од 1933.“   Рубини сматра да би европски лидери требало или

Београд — Уставни суд jе донео одлуку о забрани „Образа“. Реч jе о веома штетноj одлуци и убеђен сам да jе дубоко политички мотивисана, каже заступник ове организациjе.   Забрану деловања удружења „Отачаствени покрет Образ“ од Уставног суда Србиjе тражило jе Републичко jавно тужилаштво, а од тог захтева до прве jавне расправе прошло jе две године.   Тужилаштво jе такође тражило и да се „Образ“ брише из регистра, као и да се сва будућа удружења и групе коjе желе да наставе активности „Образа“ сматраjу нелегалним да би се спречило да активисти „Образа“ заобиђу пресуду о забрани и региструjу нова удружења са истом сврхом и циљем и тако успоставе континуитет са

Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста морални jе императив сваког човека коjи jош веруjе да има смисла живети. За почетак преносим вам део из кратке приче Виолете Милићевић „Чиjе су дугине боjе?“, коjу сам пронашао радећи на овом тексту: „Зар jе могуће да jе моћ новог доба и нових трендова, брендова и броjних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што jе плод и знамење вишевековне колективне свести? Зар jе могуће да они коjи нису прихватили „вредности“ коjе се негуjу у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократиjе, коjе заправо значе