Glumac za Novosti o vlasti i pljački, Kosovu i Evropi, kostima predaka i nebeskoj Srbiji, ruskim raketama… DAVNO je patrijarhalne Crnogorce na velikom platnu uvodio u naturizam, a ne baš tako davno prešao je u asketizam. Tamo mu nisu tražili da iscepa člansku kartu hedonista, a i karta pića ostala mu je ista. Dok u prstima vrti čašicu domaće šljivovice na terasi “Madere”, glumačka legenda i gorostas nežnog srca – Petar Božović, priseća se scene iz “Ljepote poroka”: snalažljivom kicošu Žoržu, kojem se na kraju usana oklembesila cigara, konobar snishodljivo čestita na izboru za direktora: – Realno, ja sam to i očekiva. Đe bi vam bio kraj da ste me

„Za šta je EU dobila nagradu? Za bombardovanje civila u Srbiji 1999. godine? Za faktičku legalizaciju trgovine narkoticima iz Albanije? Za 25% nezaposlenost u Španiji i Grčkoj? Za priznanje persona i organizacija koje žive ljude seckaju na organe? Konačno, za idejno odustajanje od biblijskih vrednosti i razorene porodice? Moskva – Kao što se zna, ove godine Nobelova nagrada za mir bila je dodeljena EU. Za dorpinos jačanju mira i demokratije. Na taj način bili su istaknuti napori EU na objedinjavanju Evrope i njenom pretvaranju iz kontinenta rata u kontinent mira. Okret u stranu Brisela je izazvao radost evropskih političara, sarkazam evropskih građana i nedoumicu eksperata i pravobranilaca u čitavom svetu. Po

Pravi i potpuni šok je, ipak, usledio dan po objavljivanju izveštaja međunarodne komisije istoričara o Kurtu Valdhajmu – seća se Danko Vasović – kad mi je kolega iz “Špigla” Ulrih Volklejn javio da je Kriminološki institut iz Štutgarta nepobitno utvrdio da je dokumenat, “brzojavka”, koju je u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu pronašao istoričar Dušan Plenča – falsifikat! Originalan je i papir i pečat i potpis izvesnog Dragojlova, ali je tekst otkucan na mašini češke proizvodnje koja se nije mogla naći u prodaji pre 1949, dakle sedam godina pošto se dogodila kozaračka tragedija na koju se telegram odnosi. Izdale ga i kolege “Tanjug saznaje – glasila je prva vest u večernjem

Do sada je u Srbiji postojala manje ili više jasna razlika između Srba i one grupe koja se jedino ispravno može označiti kao antisrbi. Srbi su bili oni koji su baštinili tradicionalne, konzervativne i nacionalne vrednosti. Ona druga strana bila je i ostala opčinjena Evropskom unijom, veštačkim kosmopolitizmom, samoporicanjem, samoodricanjem i odbojnošću prema svom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji. Generalno gledano, njima je svaka autentično desničarska vrednost bila strana, a naši svetovi se nisu mešali. Kao da je svaka strana stvorila svoj duhovni prostor u kome je funkcionisala. Svako je ima svoje internet portale, svoje časopise, svoje izdavačke kuće, svoje knjižare, svoje pisce, svoju muziku, svoje glumce, svoja pozorišta, svoje

Možda bar neki deo vlasti oseća svoju nedostojnost, pa i ne forsira stvar oko obeležavanja previše Dani kasnog oktobra u Beogradu, kao i dani na ratištu uoči slavne Kumanovske bitke  23. i 24. oktobra, teku u nekoj vrsti „olovne magle”. S tim što je tadašnja magla bila meteorološka, fizička pojava, a današnja je duhovna. Stogodišnjica velike pobede kod Kumanova obeležava se – gde se uopšte i obeležava – po raznim tribinama, okruglim stolovima, pojedinačnim televizijskim emisijama ili u okviru raznih građanskih inicijativa. Nema svečarske atmosfere u gradu, kakvu istinski može da upriliči samo čvrsta volja koja potiče iz samog vrha države. Nema vojnih parada. Da li zato da bi članovi

U trenucima neizvesnosti kad će i da li će moja knjiga o Valdhajmu konačno ugledati svetlo dana – nastavlja svoju ispovest novinar Danko Vasović – ja sam u ponedeljak, 25. januara 1988. godine ispred zgrade “Borbe” sreo mog prijatelja, istoričara Dušana Plenču, čoveka koji se takođe godinama ozbiljno bavio istraživanjem Valdhajmove ratne prošlosti: – Evo ti telegram, takozvana brzojavka, u kojoj doslovce piše da poručnik Kurt Valdhajm traži da se 4.224 zarobljenika sa Kozare, uglavnom žena i dece, uputi u Grubišno Polje 3.514, a u Zemun 730. Faksimil napisa o aferi Valdhajm u italijanskom listu “Korijere de la sera” U trenutku sam razumeo da u ruci imam bombu-dokument, do tada

Pozivamo Vas da masovno dođete u sredu, 24. oktobra u 12 časova ispred Vlade Srbije, da pokažemo koliko nam znače pobede predaka u Balkanskim ratovima!   Pokret Dveri podržava inicijativu grupe intelektualaca da se organizuje „Šetnja zahvalnosti – Sećanje na ponosnu Srbiju 1912” u znak sećanja na slavnu pobedu srpske vojske u Kumanovskoj bici. Pozivamo sve naše saborce, prijatelje i pristalice da se masovno odazovu i prisustvuju ovoj akciji. U trenutku kada svetske sile pokušavaju da anuliraju rezultate Balkanskih ratova, dužni smo da svojom masovnošću javno pokažemo da slavna dela naših predaka nisu zaboravljena i da predstavljaju nepresušni uzor za našu generaciju! Saopštenje grupe intelektualaca Nikad nam kao danas – ceo vek

Vlado Dedijer je, u stvari, prevashodno tražio saglasnost, dopuštenje da on u Beogradu organizuje veliki međunarodni skup o Jasenovcu, a na osnovu onoga što sam ja doznao i razgolitio, kako bi se konačno saznala još jedna, prava i potpuna istina o stradanju srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata – kazuje dalje Danko Vasović. – Kako sam bio stoprocentno ubeđen da će Dedijerov zahtev biti glatko uslišen ja sam požurio i obezbedio i dolazak Simona Vizentala u Beograd. Pristao čovek samo što sam mu kazao ko i kakav skup priprema. Dolazim, veli, neizostavno, samo ako me pozovu! PISMO RATNOM DRUGU Sve je, međutim, palo u vodu. Slobodan Milošević nije dao

Kakav je položaj Srba danas u Hrvatskoj i da li je opravdana bojazan da će se nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji dogoditi sistematsko zanemarivanje potreba i problema najveće manjinske zajednice u Hrvatskoj, raspravljalo se na tribini u Banjaluci, održanoj 16.10.2012. godine, koju je organizovalo Udruženje Jadovno 1941.     Vezane vijesti: RTRS-Foto: “Položaj Srba iz Hrvatske prije i nakon pristupanja EU” Pupovac: Srbima u Hrvatskoj bolje, ali još nije dovoljno Pupovac: Srbi u Hrvatskoj se odupiru asimilaciji Tribina: Položaj Srba iz Hrvatske prije i nakon pristupanja EU ODUPIRANjE ASIMILACIJI        

“Da li je opravdana tvrdnja da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića?”     Foto: Tanjug Ekipa “Nedeljnika” provela je nekoliko dana u Narodnoj biblioteci Srbije. “U razgovoru sa zaposlenima na nekoliko spratova u jednom momentu smo se zapitali kako smo uspeli da postanemo gori ljudi od Hitlerovih sledbenika”, piše Bogdanović u tekstu “Kulturni genocid usred Beograda”, pitajući se da li je opravdano govoriti da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića? Mi smo, svi zajedno, kažu radnici biblioteke, koji više i nisu očajni

U okviru manifestacije “Mjesec ruskog filma ” u organizaciji Svetosavske omladinske zajednice Eparhije Banjalučke u petak 19.10.2012. prikazuje se ostavrenje “PRIČE”. Projekcija počinje u 19 časova u Svetosavskom kulturnom klubu, Bana Milosavljevića br. 8. “Tri priče” predstavlja značajno ostvarenje i napredak u pravoslavnoj kinematografiji. Gledaocima je u tri dela filma prikazana priča koja hrani dušu. Priče su ispričane iskreno, toplo i s humorom. Prva priča – “Neobično poslušanje” neće vas samo nasmejati, već će vas naterati da se zajedno s glavnim junakom zamislite o grehu gordosti i vrednostima hrišćanske poniznosti i skromnosti. “Želim da odeš sutra na groblje, i čim ugledate da prinose kovčeg, priđeš povorci i počneš koliko god

Premijer Srbije trebalo bi da se izvini svojim sunarodnicima, zbog izjave da su im preci u dva svetska rata ginuli za EU. On dobrovoljno može da sedi u magarećoj klupi nemačke ambasade, ali samo u svoje ime. Uostalom, treba da se zna da je nemačka vojska u Podrinju ubijala civile, žene i decu „sveteći“ vojne poraze u Prvom svetskom ratu, o čemu svedoče njihova direktna naređenja iz tog vremena. Za one koji žele da shvate trenutak sadašnji, to je više nego dovoljno. Stogodišnjica oslobođenja stare i južne Srbije u Prvom svetskom ratu, koja je pala ovog oktobra, protiče u nerazumljivoj tišini. Ta kalendarska ravnodušnost potiče iz socijalno-ekonomskog beznađa nacije i

Budimir Lončar je, kako piše u strogo poverljivom zapisniku sa zatvorenog sastanka u kabinetu tadašnjeg zamenika saveznog sekretara za inostrane poslove, posvećenog “slučaju Valdhajm” na kraju izdiktirao i zadatke koje je državni vrh naložio Ministarstvu inostranih poslova, vezano za ovu aferu, koja je očigledno izdignuta na najviši mogući nivo. Neko je hteo da zanemari žrtve ustaško-nemačkih pokolja na Kozari Lončar je naložio da se “izradiinformacija” za predsedništva republika i pokrajina u kojoj naglasak treba da bude na političkoj oceni “slučaja Valdhajm” (naglasio B. S.); da se za potrebe članova Predsedništva obradi sva raspoloživa dokumentacija o Valdhajmu, kako ona koja je Jugoslavija svojevremeno predala odgovarajućoj komisiji Ujedinjenih nacija, tako i ona

Legitimno je pravo svakog građanina, pa i vjerskog poglavara da učestvuje u kampanji za popis stanovništva, ali je čudno kada ima bojazan da u tom narodu ima veliki broj onih koji nisu do kraja svjesni svoje nacionalnosti ili nisu hrabri da se na ovaj način izjasne, rekao je Srni istoričar iz Beograda Čedomir Antić. On je, povodom poziva zamjenika poglavara Islamske zajednice u BiH Izeta Spahića da se islamski vjernici na popisu upišu kao Bošnjaci koji govore bosanskim jezikom, ocijenio da je veoma loše kada neko ko vjeruje u nešto i zalaže se za određene vrijednosti napravi korak dalje pa kaže da neko ko ne dijeli tu njegovu vrednost nije

Ja sam – seća se dalje Danko Vasović – od prvog dana kad sam se zainteresovao za Valdhajmovu ratnu prošlost, od prvog teksta u “Večernjim novostima”, osećao određeni pritisak i neku vrstu opstrukcije – već sam kazao kako sam, recimo, jedva “ugurao” u novine i taj prvi, ekskluzivni intervju sa Valdhajmom. Sve to sam ipak tumačio kao oprez tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Ilije Borovnjaka ili možda kao zavidljivost i sujetu pojedinih urednika i kolega koji se nisu mogli pomiriti sa činjenicom da se tako ozbiljnom temom tako uspešno bavi jedan mladi, prevashodno sportski novinar. Sprovođenje zarobljenih Kozarčana NIŠTA NIJE SLUČAJNO A kad su mi na moguće opasnosti pažnju skrenuli najpre Simon