Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак.  Зато  су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења.Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Сарађивали су са сличним организацијама Народном Одбраном, Савезом добровољаца, Аеро-клубом, Јадранском стражом … . При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Акција на народно одбранбеном пољу обухватала је шоферске течајеве,

Гробље у Новоj Градишки тек се лани почело обављати, у Гудовцу се дио цркве урушио на надгробне споменике, врличко гробље власт не жели проширити… По Закону о гробљима, jединице локалне самоуправе дужне су се бринути о гробљима коjа су им дана на управљање, што у повратничким краjевима већином чине локална комунална подузећа или екипе за jавне радове   Не каже народ узалуд да по гробљу можеш видjети какви су село и људи. А гробља у већини српских села, из коjих се масовно бjежало 1995, посве су запуштена: некадашње радне акциjе уређивања гробља и гробница, данас су, услиjед малоброjног и углавном старог становништва, сведене на минимум. Коров немилосрдно расте, путеви до гробља све су

У Цркви светог Ђорђа на Опленцу служена је света литургија и помен краљу Петру Другом Карађорђевићу, чији потомци очекују да ће његови посмртни остаци ускоро бити пренесени из Америке у овај храм.Светој литургији и помену, које су служило свештенство Епархије шумадијске из Тополе, присуствовали су престолонасљедник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић.  Краљ Петар Други посљедње године живота провео је у Америци, гдје је и умро послије дуге и тешке болести 3. новембра 1970. године, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Он је једини краљ сахрањен на територији САД – саопштено је из Калнцеларије Карађорђевића. Краљ Петар Други Карађорђевић био је прворођени син Краља Александра Првог и краљице

Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. Циклус почиње вечерас (петак, 02.11.2012) предавањем :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)” – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“   Током мjесеца услиjедиће предавања:   – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.   – Петак, 01.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост (1941-1943)” , предавач Драгослав Илић.   – Петак, 23.11.2012. г. – предавање : „страдање Срба у Босне и Херцеговине у Првом свjетском рату“ ,

Колико је сати у БиХ најбоље показује податак да се под окриљем федералног министарства за питања бораца додјељују медаље отпора Јусуфу Празини, Исмету Бајрамовићу, Рамизу Делалићу и сличним пријератним сарајевским криминалцима који су у рату систематски проводили језив терор над Србима, сматра политички аналитичар Ненад Кецмановић. Када њима, 20 година послије рата, у једној половини БиХ званичне институције додјељују “медаље отпора”, док би у другој половини могли добити једино “медаље” за насиље и злочине, онда постаје јасно, каже Кецмановић, да је међународно призната држава пукла надвоје, ако не и натроје. “Те именоване и неименоване злочинце, који су српске цивиле клали, бацали у јаме, пребијали, избацивали из станова, пљачкали, њихови муслимански

Унутар Матице српске постоjи струjа коjа жели да у потпуности избаци латиницу из новог издања “Правописа српског jезика”, сазнаjе Радио 021.     Како за 021 каже jедан од лингвиста укључених у израду овог капиталног дела, коjи jе желео да остане анониман, притисак “талибана” коjи лобираjу да се из израде Правописа искључе наjистакнутиjи лингвисти, кулминирао jе недавним достављањем петициjе за избацивање одредбе коjа дефинише латиницу као друго, алтернативно писмо српског jезика. “Имам великих проблема у послу због ових ‘талибана’, коjи имаjу утицаjа, а вођени су искључиво своjим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици”, каже он за Новосадски информативни портал.   Преко 5.000 потписа за избацивање латинице прикупило jе београдско удружење “Ћирилица”, чиjи чланови

После свега што сам пре дознао – наставља Данко Васовић – након све документациjе коjу сам прикупио, jа сам тачно и непогрешиво знао шта треба да гледам у том усташком филму, кога ћу срести и ко ће се поjавити у том “живом” документу, коjи jе, може се само слутити и нагађати из коjих разлога и по чиjем наређењу, шездесет година чамио у бункеру и чуван као наjстрожа државна таjна. Факсимил Валдхаjмове воjне књижице Поглед у Јасеновац Тако сам, на неки начин, и своjу књигу о Валдхаjму подредио филму, определио се да живом сликом, аутентично и беспоговорно докажем ко jе био Курт Валдхаjм и какву jе улогу играо у Другом светском рату на простору некадашње Југославиjе, у овом

Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми jе, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у коjоj се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када jе после више векова Космет враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у коjоj нас jе поново посетио британски министар спољних послова Вилиjем Хеjг (последњи пут jе био пре две године, када jе требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуциjе у Генералноj скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двоjац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама jош jедном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића

Кад сам кренуо из Београда, мислио сам да одлазим заувек, а ипак сам у Италиjи остао само годину и по дана jер се у мени нешто бунило и нисам могао да се помирим са поразом, да признам победу онима коjи су на нечасан начин покушали да ме униште и као човека и као новинара – каже Данко Васовић.  Бањалука, jула 1942: Валдхаjм између Павелића и немачког генерала Фридриха Штала Тамо у туђини сам схватио да jе jедини начин да победим и изборим се са ветрењачама да се вратим и наставим ту где сам стао, да до краjа разголитим истину о Курту Валдхаjму, што ће несумњиво истерати на чистину и оне

 Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. „Жеља да се жртве не забораве и формирање осjећања одговорности према своjим прецима и њиховоj жртви покренули су нас на нешто овако” наводе организатори.  Предавања ће се одржавати  петком у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8 и то по сљедећем распореду:  – Петак, 02.11.2012. г. – предавање :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)” – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“  – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.  – Петак,16.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост

Моjе шиканирање у “Новостима” краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о “заслугама” Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки

Графити непримереног садржаjа, са фашистичким и деструктивним порукама упућени српском народу, осванули су на згради дома културе у Пачетину. Убиj Србина, Винковачке усташе, велико латинично слово „У“, Ултрас Винковци узнемирили су мештане Пачетина, села насељеног православним Србима. У самом центру места, на згради Дома културе у склопу коjег се налази приватна трговина (чиjи jе власник Хрват) осванули су натписи коjи вређаjу не само оне коjима су упућени, него и сваког нормалног човека. Поjава оваквих графита ниjе ништа ново на истоку Хрватске ако се узме у обзир да се сличне поруке jављаjу готово свакодневно у местима на овом подручjу, без обзира да ли су она насељена српским, хрватским или неким другим

Централна манифестациjа поводом 100 година од Кумановске битке одржана на брду Зебрњак у Македониjи. Председник Томислав Николић поручио jе да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. На брду Зебрњак у Македониjи одржана je централна манифестациjа поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегациjу предводио jе председник Србиjе Томислав Николић. Председник Томислав Николић поручио jе, обраћаjући се окупљенима, да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. Николић jе рекао да данас са Зебрњака, места коjе нас спаjа, Србиjа и Македониjа шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету. “Испуњени поносом, потомци весника слободе,

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“. Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом трикилометра. (1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског

Зашто веруjем да су у колони у среду до Новог гробља шетали нови Милован Миловановић, нови Милан Ракић и нови Апис.     1. Приближаваjући се Новом гробљу, момци, готово деца, на челу колоне, коjи су у рукама носили главни транспарент Шетње захвалности („1912-2012 – Србиjо, сећаш ли се Слободе“), почели су да певаjу песму о Србиjи коjа jе „трипут ратовала“. Први део колоне прихватио jе песму. У Рузвелтовоj, на последњоj раскрсници пре гробља, песма jе наjедном, као по команди, jедновремено престала. Нико из колоне их ниjе опоменуо, нико ниjе рекао ни реч. Једноставно jе престала. Један стариjи човек jе рекао: „Знаjу деца да се на гробље не улази певаjући!“.