ЈЕРУСАЛИМ, 31. МАЈА /СРНА/ – Хрватска ниjе успjела да се суочи са масовним убиствима почињеним током Другог свjетског рата, иако ће 1. jула бити примљена у ЕУ, указуjе лист “Џерузалем пост”.”Већем диjелу свjетске jавности познато jе да су постоjали концентрациони логори попут Биркенауа, Дахауа, Треблинке и Берген-Белсена, гдjе су Ниjемци и њихови џелати систематски погубили више милиона недужних. Али, колико jе њих чуло за Јасеновац или ужасе, коjе су тамо починили хрватски фашисти?”, пита аутор текста Михаел Фроjнд.   Познат под именом “Балкански Аушвиц”, Јасеновац jе, наводи се у тексту, представљао наjвећу мрежу концентрационих логора коjу jе установила Независна држава Хрватска, а коjу су успоставили нацисти 10. априла 1941. године. Нацистички вођа Адолф Хитлер jе владавину

Кад jе, нема томе давно, Томислав Николић, председник Србиjе, говорио у Уjедињеним нациjама о раду Хашког трибунала и у говору изрекао и негативне оцене о раду тог суда, у Хрватскоj jе његов говор извргнут подозрењу, исмевању, осуди. Уз истовремене безмерне похвале суду као истинском суду правде. Па jош кад се са позорнице Генералне скупштине УН зачуо Марш на Дрину – чаша се прелила. Заборављаjући притом, у Хрватскоj, наравно, да jе таj марш компонован у славу бранилаца, а не у славу осваjача, агресора. Међу коjима jе, агресорима, био и велик броj Хрвата, коjи су починили стравичне злочине над невиним Србима – старцима, децом и женама – у Мачви и по српскоj страни Подриња.   Заиста jе лепо хвалити суд

Соколски покрет настао jе у борби за очување националне свести. Како jе истакао др. Лаза Поповић : „Идеjу соколску чини синтеза вежбе и националне културе“.  У часопису „Српски Соко“ истакнуто jе : „Култура jе модерно ратничко оружjе, много убитачниjе од ханџара и пушке, jер одрађа и заробљуjе дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа. …Српски Соко прикупља под своjа крила сав српски народ, он ствара jаку везу између поjединих делова нашега народа.“ (1) Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нациjи одржаваjу везе са прецима и да завети и задаци предака постаjу завети и задаци потомака. Соколи су славили  Видовдан.   Скупштина делегата жупе

Фрушка гора jе jедан од светих бастиона српске духовности. Поред Свете горе Атоске, Ловћена, поред свете лавре у Пећи, Житомислића, Возуће, Гомирjа и Крке… У сремску земљу повукла се краjем 15. столећа српска држава – да у њоj остане до пада Угарског краљевства. Успомена на њу доживела jе снагом вере поколења време када ће читава Јужна Угарска постати српска земља. У њоj jе опстала све док Провиђење српском народу ниjе вратило државу у замену за горку, столетну, епску жртву. Када jе 1690. пропало jош jедно велико српско уздање у Европу – пошто су хабсбуршке воjске напустиле области Повардарjа и Поморавља – наш народ и црква коjи су се на позив

У Аушвицу и другим немачким логорима убиjање jе обављано на индустриjски начин, а Јасеновац jе био дивљачка супротност свему томе. У мемориjалном подручjу Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маjа била jе одржана комеморациjа у знак сећања на пробоj последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.   Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулиjем (рођен 1918), новинаром, своjевремено председником Јевреjске општине Београд, аутором три књиге у коjима jе током протекле децениjе кроз многа сведочанства приказао трагедиjу Јевреjа у Другом светском рату. Књигу „Јевреjи и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда, обjавио jе 2009.

Ако се само узму у обзир људски губици у Другом светском рату коjи превазилазе броjку од 55 милиона, онда суштина обележавања 9. маjа треба да буде – никад више. Ако усвоjимо ту чињеницу, онда можемо даље развиjати поруке Дана победе. Каже то у интервjуу за “Глас Српске” директор Института за савремену историjу из Београда, историчар и правник Момчило Павловић. – Допринос српског народа победи над фашизмом на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу. Срби су имали два аутентична антифашистичка покрета отпора – наглашава Павловић. * ГЛАС: Колика jе важност 9. маjа, Дана побjеде над фашизмом и његовог обиљежавања? ПАВЛОВИЋ: Дан победе jе

“Далеко jе сунце”, каже jедан писац, бивши партизан, коjи касниjе ниjе разликовао отпор српског партизанског покрета отпора од шаке Отпор омладинаца Мадлен Олбраjт,  балканског одељка бироа “Нед”-а и “Ирис-а”. Ниjе он крив, помешало се све. Али, нисмо се ми зато борили.     Почеле су прославе победе над “мрачним фашистичким добом историjе”, а мрак као да jе остао на нашоj ретини до данас. Ко не види да борба ниjе завршена, боље да ништа и не гледа, нити да ишта прославља. Нисмо се ми зато борили. Трговци су jош у Храму, иако их jе Исус Христос пре више од две хиљаде година  отерао. И не само што су у храму, него

Совjетски маршал Георгиj Жуков ратификовао jе 9. маjа 1945. године, испред савезника споразум о њемачкоj капитулациjи у Другом свjетском рату, коjу jе дан раниjе у име Трећег раjха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Каjтел. Од тада се оваj датум у великом броjу земаља обиљежава као Дан побjеде над фашизмом. Овом чину претходило jе скоро шест година крвавог сукоба, наjтрагичниjег у историjи човjечанства. Други свjетски рат коначно jе завршен безусловном капитулациjом царског Јапана послиjе трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакиjу 6. и 9. августа 1945. Дан побjеде над фашизмом наjзначаjниjи jе празник у европском календару, а с обзиром на то да означава преломни тренутак у коjем jе и дефинисан будући

Да ли вам jе икада пало на памет да jе Гаврило Принцип суђен за велеиздаjу, а да за то ниjе било правне основе? Да ли бисте у наjсмелиjим сновима могли претпоставити да jе jедна од наjвећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам jе данашњица крцата сличним поjавама! Млада Босна jе био jедини мултиетнички проjекат Јужних Словена коjи настаjе само вољом поjединаца и комшиjских народа у jугоисточноj Европи. Ова идеjа ниjе рођена и испечатирана у канцелариjи неке од обавештаjних служби великих сила. Настао на развалинама двеjу умирућих царевина, оваj покрет jе остао светла тачка у историjи српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеjе ниjе скривена у пукоj

Стоjа Н. Кашиковић била jе 1920. одликована златном медаљом за храброст, због њеног jуначког држања на суду, где jе била осуђена на смрт вешањем. У дубровачком листу „Рад” истакнуто jе да jе она jедна од маленог броjа жена коjе су добиле оваj високи орден. У чланку се истиче : „Збиља ниjе само jунаштво и храброст на фронти, него га jе требало показати и у тамници, пред судом и пред вjешалима. А то jе гђа Кашиковић и показала.” (1) На Сабору талаца, интернираца и заробљеника одржаном у Београду 26 и 27 септембра 1937. Дубровник су заступали Божо Хопе, Стиjепо Кобасица, Андрико Свилокос, Антун Вуjновић и Ђорђо Вулетић. На сабор jе дошло око 1.500 људи из целе земље.   Авала

Уред за истраживање националсоциjалистичких злочина трага за више од 50 бивших чувара концентрационих логора. Реч jе о трци са временом jер су они у дубокоj старости. Ханс Липшиз станује у једном малом месту на југу Немачке. Тај 93-годишњи Украјинац нерадо говори о својој прошлости. Експерти верују да је могуће да је он током Другог светског рата учествовао у невероватно застрашујућим делима. Наиме Липшиз је од 1941. до 1945. године радио у концентрационом логору Аушвиц, претпоставља се као чувар, и тиме је суодговоран за смрт хиљада особа. Липшиз тврди да је био само кувар и да није учествовао у убиствима. Према наводима Уреда за истраживање националсоцијалистичких злочина, још увек је живо више од

Нерешена питања права Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, и оних који су из бивших југословенских република избегли у Србију, треба решавати синхронизованим напорима државних органа и представника српских организација, при чему ће важан путоказ бити резолуција коју ће донети Скупштина Србије. То је једна од основних порука са састанка директорке Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону др Славке Драшковић и представника избегличких удружења са територије Хрватске и Босне и Херцеговине. Директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић обавестила је присутне представнике српских удружења, који су у изузетно великом броју дошли на састанак, о досадашњим активностима Канцеларије на решавању

Враћам се на тему антисемитских поjава у данашњоj Србиjи не само да бих бранио Јевреjе од лажи и клевета, већ и да бих одбранио Србиjу од jедног зла кога све донедавно у њоj ниjе било Недавно ми jе у руке дошла књижица под насловом „Сенди Маркет, Писмо Визенталу” у издању Ратибора Ђурђевића. У врло вештом тексту наводна Сенди, што jе позаjмљено име jедне млађе Српкиње из Чикага, износи се jедна нова теориjа о кривици Јевреjа за бомбардовање Србиjе 1999. године. Сенди, чиjе jе право име оваj аутор открио, каже да не зна да ли jе Америка „водила” рат против Србиjе али да „све више и више изгледа да су Сjедињене Државе наведене на

Недавно откривена, али jош увек широj jавности недоступна документа у Вашингтону отвараjу нове увиде у то шта се пре шездесет осам година догађало са пленом нациста скриваним у аустриjском руднику соли Приче о опљачканом и скривеном благу нацистичког вође Адолфа Хитлера за време Другог светског рата ни после 68 година не губе актуелност и узбудљивост. Ништа мање нису интересантна казивања и сазнања о усташком поглавнику Анти Павелићу и његовом крвавом плену отетом од Срба коjи су, на монструозан начин, побиjени или протерани из ,,Независне Државе Хрватске“. Злато, драгоцености и уметнички предмети били су уосталом заjеднички мотив и „надахнуће“ Хитлера и Павелића у суровом походу и убиjању широм Европе и Балкана.

Ако у Европи постоjи фашизам, то jе антисрпски фашизам. У 21. веку, Срби су jедини Европљани коjи живе под реалном претњом етнички мотивисаних убистава и чиjа култура и идентитет су предмет сталне дефамациjе. Само у последњих годину дана, повратници на Косово и у Хрватску били су пребиjани и убиjани, на децу бацане бомбе, а снаге реда су боjевом мунициjом пуцале на ненаоружане демонстранте. Његош, застава, химна, храм Христа Спаса, фреска Бели анђео, реч „Метохиjа“ и ћирилична слова – чим jе нешто српско, било jе извиждано, забрањено и запаљено.   Идући даље у прошлост, преко погрома 2004. и ’99, етничког чишћења ’95. и великог повратка ’91, увиђамо да се ради о изворном