Na naslovnici julskog broja „Glasa HDZ-a“, mjesečnika koji se štampa i dijeli besplatno pod pokroviteljstvom Hrvatske demokrtaske zajednice (HDZ) BiH distrikta Brčko, dominiraju poruka „Koračamo dalje“ i šahovnica koja je korišćena u vrijeme NDH, pišu danas „Nezavisne novine“. Kako su banjalučkom dnevniku potvrdili najugledniji heraldičari i istoričari u regionu, nema nikakve dileme da je šahovnica objavljena na naslovnici „Glasa HDZ-a“ korišćena u vrijeme ustaške vlasti Ante Pavelića. Glavni i odgovornik urednik tog glasila je Anto Domić, brčanski gradonačelnik i jedan od potpredsjednika HDZ BiH, koji u svakom broju piše uvodnike na različite teme. Prema riječima uglednog heraldičara i člana više međunarodnih heraldičkih i falerističkih društava Dragomira Acovića, nema nikakve dileme

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka o upotrebi ćirilice. O fenomenu sve manjeg korišćenja srpske ćirilice nema naučne monografije DANAS nije lako pronaći ćirilične novine ili internet-prezentacije. Ambalaža na domaćoj i deklaracije na stranoj robi ne prenose informacije na ćirilici. Kompjuteri i mobilni telefoni nude latinično pismo kao radno, a ćirilično kao izborno. Reklamne poruke ispisane su latinicom. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, izuzev RTS, imaju latinicu kao pismo zaštitnog znaka, uključujući i one koje su najpopularnije među slabije obrazovanim slojevima stanovništva. Ni na ulici, niti u tržnom centru u vidnom polju je nema. Ćirilica je gotovo sasvim nestala iz svakodnevice građana Srbije. Zašto je to tako istraživali su stručnjaci

Mi, Srbi, toliko puta u istoriji smo bili svedoci onog čuvenog narodnog „igračka-plačka“. Poigravali su se sa nama Iraklije, Fridrih Riđobradi, nosioci krune svetog Ištvana,naslednici bugarskog cara Simeona… Ne zaboravimo ni naslednika svetoga Petra u Rimu, taj se uvek nekako nađe u svakoj priči. Bili smo prinuđeni da zaigramo sa poljuljanim Habzburzima, gotovo istovremeno dok smo privodili kraju ples sa Osmanlijama. Danas, međutim, onaj energični brka Erdogan, kao da priziva duhove prošlosti na prostoru Kosovskog vilajeta i Rumelijskog beglerbegluka, i ponovo zabada „sandžak“ u Rašku. Istovremeno, razne Džudže beže od srpskog IĆ.Nakon što smo pobedili, gospoda Germani očigledno nisu razumeli koncept igre „ Ne ljuti se, čoveče“, a naslednici svetog

U Sava centru, 27. septembra, biće održana Skupština Fonda dijaspora za maticu na kojoj će učestovati predstavnici dijaspore iz Evrope, Severne Amerike i Australije. U subotu, 27. septembra u 10.00 sati, u Sava centru, održaće se redovna Skupština Fonda dijaspora za maticu na kojoj će učestovati predstavnici iz evropskih, severno-američkih zemalja i Australije. U Sava centru, 26. septembra biće otvorena izložba fotografija povodom petnaestogodišnjice osnivanja Fonda. Fond dijaspora za maticu je osnovan 1999. Osnovni zadatak Fonda je da pomaže obnovu i razvoj matice, doprinosi bržem rešavanju humanitarnih problema i povezuje delove srpskog naroda.   Izvor: RTS  

Izgleda da su Srbi ispunili onaj davnašnji poziv proročice Kleopatre i „sreli se sa svojom sudbinom“. Zanimljivo je kako ta sudbina izgleda, u nekoliko reči, samo u poslednjih desetak dana. Šta reći nego – Srbija je velika tajna? Zbog toga što je Bunjevcima poklonio bukvare na ćirilici, iz Hrvatske su stigle otrovne opaske predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću od strane hrvatskog premijera i predsednika, a poslanica radikalno desničarske nacionalističke stranke iskoristila je pomenuti „skandal“ da optuži Srbiju i srpskog predsednika za „nastavljanje iživljavanja političkog vrha Republike Srbije nad Hrvatima Vojvodine“. Žestina reakcije Hrvatske, u kojoj je lomljenje tabli sa ćiriličnim natpisima i dalje jedan od stubova domoljublja, prosto je neverovatna, pogotovo kada se

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Prilikom otvaranja domova sokoli su organizovali proslave na koje su dolazili i oni koji se nisu bavili telesnim vežbanjem. Sokolsko društvo Skoplje I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učiteljske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učiteljske škole, radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor Učiteljske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama Učiteljske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplja i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931.

Na konferenciji za medije, koja je danas održana u Banjaluci, mr Ivan Kostić i Boško Obradović, članovi Starešinstva Dveri, izjavili su da Republika Srpska treba da se ugleda na američku Deklaraciju o nezavisnosti iz 1776. godine, koja insistira da građani imaju pravo da stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Obradović je citirao deo iz američke Deklaracije o nezavisnosti koji kaže da su svi ljudi stvoreni jednaki, da je njihovo neotuđivo pravo pravo na život, slobodu i težnju ka sreći, i da bi ta prava ostvarili oni mogu da ukinu vlast koja je štetna (što je za srpski narod Bosna i Hercegovina) i ustanove novu državu (Republiku Srpsku). On je takođe

Ijekavsko izdanje „Pravopisa srpskog jezika”, priredili su Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica, a objavila Matica srpska iz Novog Sada   U Svečanoj sali Matice srpske, u Novom Sadu, predstavljeno je ijekavsko izdanje „Pravopisa srpskog jezika”, koje su priredili Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica, a objavila Matica srpska iz Novog Sada. U „Pravopisu srpskog jezika” obrađeni su pismo, ekavski i ijekavski izgovor, glasovne promene i odnosi glasova, upotreba velikog slova, spojeno i odvojeno pisanje reči, interpunkcija, skraćenice, podela reči na kraju reda, transkripcija stranih reči, imena i pojmova… Objavljivanje „Pravopisa srpskog jezika” pomoglo je Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji. Ova knjiga će zahvaljujući Društvu članova Matice srpske

Vreme kada je umetnost bila ljubav, a umetnici bili nosioci srpske slobodarske misli… Odluka Bečkog dvora da pod svoje okrilje i formalno stavi Bosnu i Hercegovinu, izazvala je oštre reakcije Evrope. Razume se, najžešći otpor se javio u srpskoj prestonici, gde su održane velike demonstracije sa zahtevom da srpska Vlada momentalno objavi rat Austrougarskoj. Takvom stavu javnosti nesumnjivo je doprinela i podrška princa Đorđa Karađorđevića, koji se okupljenom narodu obratio sa balkona svoje kuće u Krunskoj ulici. Tada još uvek naslednik srpskog prestola je poručio: Osećam se ponosnim što sam vojnik i što ću biti dobrovoljački vođa naroda, koji hoće da mre za svoju naciju i njenu čast. Neka živi

Stolac, malo mesto u Hercegovini, krševito, na čijem kamenu su rođeni mnogi čvrsti i ponosni ljudi. Srba poput pomenute trojice bilo je više u Stocu, i pre i posle njih. Njih trojica su izdvojeni kao predstavnici jedine velike srpske generacije, one s početka 20. veka, u koju svrstavam i naraštaj mladobosanski. Čuveno je srpstvo, po jeziku, Ali-paše Stočevića-Rizvanbegovića, hercegovačkog vezira, koji je pisao vladici Njegošu ćirilicom, jezikom srpskim, čistim i bistrim kao hercegovačko nebo posle kiše, iz čijih pisama je episkop skenderijsko-crnogorsko-brdski mogao izvlačiti korisne pouke – jezikoslovne i političke. Iz vezirovog plemena, sa njegovim prezimenom, bilo je srbofilski orijentisanih plemenika i u vremenu Principovog pojasa. Nešto se tiho ali

Sokolska četa u Vitezu kraj Travnika podigla je spomen česmu sa bistom kralja Aleksandra, kao deo Petrove petoletke. Spomen česma je otkrivena 23 oktobra 1938. u prisustvu nekoliko stotina meštana i gostiju iz okolnih sela i Travnika.Posle svečanosti održan je javni čas čete i biciklističke i pešačke trke. Sokolska četa u Vitezu imala je oko 200 članova. (1) Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada sadnica trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra  I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja